Neki novi obicaji

Cini mi se da je Djordjevic uhapsen u osnovi iz istih razloga iz kojih su Badza i Kundak likvidirani. Razlika u proceduri, naravno, nije beznacajna, pogotovu sa stanovista samog Djordjevica, ali bojim se da se to ne da objasniti borbom protiv kriminala, korupcije, zloupotreba i malverzacija. Kad bi se zaista radilo o tome, lista uhapsenih bila bi daleko duza, obuhvatila bi prakticno celu politicko-poslovnu klasu i ne bi bilo nikoga ko bi takvu kampanju pokrenuo. Dakle, pravo pitanje glasi ne zasto je Djordjevic uhapsen, nego zasto nije likvidiran? Sto je on bolji od Kundaka?

Stojan Cerovic

Ne verujem da ovdasnji biznismeni, ma koliko se brzo i sumnjivo obogatili, imaju razloga za paniku. Slucaj hapsenja Nenada Djordjevica, “najbogatijeg coveka u SRJ" i jos nekolicine slicnih novih bogatasa, sasvim sigurno nije znak pocetka nikakve borbe protiv kriminala. Ali ova afera jeste vazna i ne bi smela da izaziva samo zluradost, bar ne pre nego sto iz nje naucimo jos nesto o pravnom poretku, vlasti, svojini i novim obicajima u zemlji Srbiji.

Kao dugogodisnji udbas, milioner, direktor i funkcioner JUL-a, Djordjevic pripada uskoj kategoriji najpovlascenijih, koji lakse ginu nego sto dopadaju robije. Tako je bilo do sada. Nesuglasice izmedju politicko-poslovnih partnera ovde se ponekad prosto nisu mogle resiti bez pomoci profesionalaca. U taj zatvoreni svet od spolja ne moze da zaluta nista, ponajmanje metak. Formula: istaknut i poznat les - ubica neotkriven, podsecala je na “malo ubistvo medju prijateljima".

I evo sad, odjednom, pravne drzave. Ne da hvata zlocince, nego da ih odmeni. Hocu da kazem kako mi se cini da je Djordjevic uhapsen u osnovi, iz istih razloga iz kojih su Badza i Kundak likvidirani. Razlika u proceduri, naravno, nije beznacajna, pogotovu sa stanovista samog Djordjevica, ali bojim se da se to ne da objasniti borbom protiv kriminala, korupcije, zloupotreba i malverzacija.

Kad bi se zaista radilo o tome, lista uhapsenih bila bi daleko duza, obuhvatila bi prakticno celu politicko- poslovnu klasu i ne bi bilo nikoga ko bi takvu kampanju pokrenuo. Dakle, pravo pitanje glasi ne zasto je Djordjevic uhapsen, nego zasto nije likvidiran? Sto je on bolji od Kundaka?

Najtacniji odgovor mogao bi biti trivijalan. Onima koji ga hapse, mrtav Djordjevic ne bi bio od koristi, sto, recimo, nije bio slucaj s Kundakom. Ali, ovde je za sve nas najvaznije to sto ovaj slucaj najavljuje nesto upravo suprotno od jacanja zakonitosti u Srbiji. Naime, sve lici na koriscenje pravosudja u svrhe unutrasnjih obracuna u vrhovima vlasti.

Pri tom, naravno, ne mislim da se nad Djordjevicevim udesom treba rasplakati. On ocigledno pripada vrsti ljudi koji najbolje uspevaju u najgorim vremenima. Njegov spor s drugovima svakako se tice raspodele novca. Djordjevic verovatno misli da je svoje bogatstvo uglavnom sam stekao, dok drugovi misle da je ono samo nominalno privatno, a zapravo kolektivno, pa nikad nisu zadovoljni visinom njegovih donacija. Nije iskljuceno da ima spora i oko transfera novca u Crnu Goru, ali tesko da u tome ima nekih boljih politickih motiva.

U ovoj aferi ni moral, ni pravo, nemaju sta da traze. Verujem da ce na sudjenju, ako ga bude, i optuzba i odbrana govoriti o sporednim stvarima, a presuda i kazna zavisice od neke tajne nagodbe. Zato ne treba zuriti sa zluradoscu. Jos jedan krupan korak napred ka pretvaranju suda u pozoriste, nije dobar ni za koga. A cujem i da je Seselj, koji ovakve prilike ne propusta, negde rekao kako bi trebalo zabraniti tamna stakla na automobilima. Samo nam jos treba novo raspredanje o privatnoj svojini.

Ali, najzad, covek ne moze da se ponekad ne poraduje, a sta mozemo kad su dobri razlozi postali tako retki.