Inspektor Milan Kesic o seriji hapsenja “podobnih bogatasa"
Samoubistvo nedodirljivih?
Pojedini visoki funkcioneri drzave su postali toliko drski da su se potpuno opustili. Polazili su samo od
principa vlasti, od drskosti, koja je specificna ljudima bez profesionalnog znanja ali sa zaledjinom"- kaze
sagovornik NNB, dodajuci kako je prema njegovom misljenju, to “opustanje i drskost" doslo “glave" nedavno
uhapsenim direktorima.
Pise: Dragoljub Petrovic
Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije pocelo je poslednjih nedelja da dobija “usmene, pismene i telefonske
podrske gradjana da istraje u borbi protiv kriminala" zahvaljujuci munjevitoj akciji nezvanicno nazvanoj
“Nema nedodirljivih pocinioca". Ovako bi otprilike izgledao rezime hapsenja direktora DIN Smiljka Kostica
i potpredsednika Jugoslovenske levice Nenada Djordjevica, kako su to na proslonedeljnoj konferenciji za
stampu predstavili celnici policije. Za sada se mozda i moze poverovati da su gradjani masovno poceli da
zasipaju policiju telegramima podrske i blokiraju telefonsku centralu MUP-a, ali je jos uvek tesko zamisliti
da je vlast donela samoubilacku odluku da u Srbiji vise nema “nedodirljivih".
“Do 1990. godine prilikom obrada zlupotreba i malverzacija pojedinih poslovnih ljudi kod nas u policiji
postojala su dva pitanja: odakle je i ciji je. Od te godine pocelo je, uz ova dva, da se postavlja i pitanje: u
kojoj je..."- objasnjava za “Nasu Nedeljnu Borbu" Milan Kesic bivsi dugogodisnji visi inspektor Odeljenja za
privredni kriminal (sektora za spoljnu trgovinu) Sekretarijata unutrasnjih poslova u Beogradu. Kesic kaze
da je poslednja akcija policije “u svakom slucaju uspeh i dokaz da se nesto pomera" ali tvrdi da ce pravi
pokazatelj ozbiljnosti aktuelnih udara na partijske direktore biti dalji koraci. “Do godine koju ja nazivam
“godina curana", jer je tada Radmilo Bogdanovic postao ministar policije i unistio sve ono sto je godinama
stvarano, sve je funkcionisalo mnogo bolje i drugacije. Tada su na vazna mesta, svuda u policiji, pa i u
privrednom kriminalu postavljeni mnogi mediokriteti koji nisu mogli da procitaju ni jednu stranu teksta s
paznjom. Ja sam uvek govorio da je za policajca vazno da kad vidi, u figurativnom smislu, da narkoman
ulazi u apoteku unapred zna da ce da je opljacka. Ovi pridosli, pak, nisu znali ni kako izgleda narkoman, pa
sam se ja tad zapitao kako ce znati da li ce neko ostetiti neku firmu, utajiti porez i drugo. Dozivljavao sam
da neki nacelnici mene ubedjuju kako sam pogresno napisao da se radi o dolusnom krivicnom delu (u
nameri) jer oni za taj izraz nisu culi, pa su mislili da je u pitanju - dopunsko krivicno delo. Tako je to
izledalo. Zahvaljujuci tome i opste poznatim politickim dogadjajima, pojedini visoki funkcioneri drzave su
postali toliko drski da su se potpuno opustili. Polazili su samo od principa vlasti, od drskosti, koja je
specificna ljudima bez profesionalnog znanja ali sa zaledjinom"- kaze sagovornik NNB, dodajuci kako je
prema njegovom misljenju, to “opustanje i drskost" doslo “glave" nedavno uhapsenim direktorima.
Clan 242
"Kobni" clan 242 Krivicnog zakona Srbije, koji su prema krivicnoj prijavi policije prekrsili i Smiljko
Kostic i Nenad Djordjevic glasi: "Sluzbeno lice koje iskoriscavanjem svog sluzbenog polozaja ili
ovlascenja, prekoracenjem granice svog sluzbenog ovlascenja ili nevrsenjem svoje sluzbene duznosti pribavi
sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu stetu ili teze povredi prava drugog, kaznice se
zatvorom od sest meseci do pet godina". U stavu dva se kaze da ce se lice kazniti kaznom zatvora od jedne
do deset godina ako je pribavljena imovinska korist preko pet hiljada dinara. Ako je imovinska korist
premasila 15 hiljada dinara zakonodavac precizira samo donju granicu kazne - minimum tri godine zatvora.
|
Iznenadjenje koje je policija stvorila lisavanjem slobode visokih funkcionera i direktora, neumitno je
postavilo pitanje - da li policija poseduje, recimo, 1000 dosijea i po potrebi ih aktivira kad bude odluceno
da neko “ide pod led"? Zvanicno, celni ljudi policije nikada nece priznati da se na njih vrsi bilo kakav
pritisak ili uticaj od strane vlasti, iako je ironija bila potpuna kada je jedan od generala prosle nedelje tvrdio
“da nema nedodirljivih" a iza njegovih ledja se “smeskao" uramljeni portret aktuelnog predsednika SRJ (da
ne bude zabune, portret tu stoji jos dok je doticni bio predsednik Srbije, a policija je i tada bila republicka).
“Obrada neke licnosti ili predmeta zahteva da svaki operativac mora obrazloziti ono sto radi svom sefu. To
obicno radi visi inspektor iz odeljenja. Sef dalje obavestava nacelnika, a on visu republicku instancu. Zeleno
svetlo stize od njih. Desavalo se da kod pojedinih predmeta odgovor sefa bude samo “ne talasaj". Bez
odobrenja nadredjenih, ni jedan predmet se ne moze uraditi. Dogadjalo se, opet, da se predmet, u kome je
zastitni objekat drzava posteno odradi, ali ne zazivi na sudu. Postoje, naravno, drzavni interesi, i kad se
stane sa takvim predmetom, uvek je odgovoran nacelnik koji stvar stopira, najcesce po nalogu s vrha.
Nekada kada bih video da kod nas u odeljenje dolazi Drzavna bezbednost, odmah bi stajao sa radom jer bi
mi bivalo sve jasno. Svaki operativac, medjutim, pored krivicnog dosijea o nekome, ima i svoj licni
operativni dosije gde belezi saznanja koja kad-tad moze iskoristiti ako bude potrebe"- kaze Kesic.
Privredni kriminal se otkriva uocavanjem odredjene pojave u privrednoj i ekonomskoj sferi. "Pojavni oblici
se neprekidno razvijaju u zavisnosti od postojanja ili donosenja odredjenih uredbi ili zakonitosti. Recimo, kad
postoji propis u zemlji, koji je nemoguce uskladiti sa inostranim partnerom onda su direktori u situaciji da
stavljaju svoj potpis na akt i izigravaju zakon da bi svojoj firmi pribavili legalnu korist od normalnog
spoljnotrgovinskog posla. Ali to je problem loseg zakona ili uredbe. Medjutim, nastaje problem kad direktor
od tog posla sebi stavi u dzep procenat. Saznanja o takvim poslovima se dobijaju putem saradnika kome se
placa ili cini usluga, te prijavama, dostavama i slicno. Ponekad se “trgovci" sami jave policiji i ispricaju
nesto jer imaju interes. Ili ispricaju kako bi oni nesto uradili. Tad policajac poznaje pojavu, redosled
poslovanja, i bolji je u tome od onog koji krade. Sto se tice prikupljanja dokaza, policiji je svaki izvor
dostupan, ali ih treba koristiti selektivno. Ide se prvo redosledom poslovanja, preko drzavnih organa, do
samog cilja. I nikome se ne veruje, jer policajac nikome i ne treba da veruje u celosti. Za njega su svi
potencijalni izvrsioci. Kada napise krivicnu prijavu i uhapsi izvrsioca, policajac ga najcesce drzi u punom
zakonskom roku u pritvoru, kako bi tuziocu sve detaljno objasnio. Tako nesto je znacajno jer tuzilac onda
zna tacno kako je posao isao, sta je sporno i ima dokaz. Doduse, krivicna prijava je samo obavestenje za
tuzioca, ali mu znaci mnogo, jer izvrsilac obicno sturo isprica advokatu sta je i zasto uradio, pa na kraju
ispadne da je tuzilac mnogo verziraniji u slucaj od advokata i tu ga “lovi"- objasnjava nas sagovornik.
Kesic smatra da je “pojava" zabelezena u slucaju Nenada Djordjevica dovoljna da se “vertikalnim,
horizontalnim i zrakastim" radom privede najmanje jos 300 pocinilaca za ista dela. "Sva odeljenja policije na
teritoriji republike ce sada biti obavestena o metodu rada, redosledu izvrsenja i otkrivanja ovog dela, to se
uvek radi, i moze se ocekivati da ce hapsenja krenuti"- dodaje bivsi inspektor Milan Kesic.
Uticaj za zatvor
Misljenje pravnika, ali i policajaca je da bi sprovodjenje clana 253 KZ Srbije bilo “vrlo neprijatno" za mnoge
pripadnike srpske politicke elite. Prema navodima tog clana, “ko primi nagradu ili kakvu drugu korist da
koriscenjem svog sluzbenog ili drustvenog polozaja ili uticaja, posreduje da se izvrsi ili ne izvrsi neka
sluzbena radnja, kaznice se zatvorom od tri meseca do tri godine". Takodje, predvidjeno je da ukoliko neko
uticajem ili polozajem posreduje da se izvrsi neka sluzbena radnja koja se ne bi smela izvrsiti, “lezace" u
zatvoru od sest meseci do pet godina. Ukoliko je za ovo drugo primio i nagradu - kazna je od jedne do
deset godina. U svakom slucaju, zakon predvidja da se nagrada ili imovinska korist, stecena ovim putem -
oduzima.
|
|