Vasington sve uzdrzaniji prema Ananovom sporazumu s Iracanima
Vreme crnih slutnji
"Pustinjska grmljavina" bila je zaustavljena ove nedelje Ananovom misijom u Bagdadu, ali to je sad pocelo
da se pretvara u svojevrsnu agoniju koju Bil Klinton - pored ostalog, i zbog nekih internih razloga - nece
pristati da je jos dugo tolerise
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona
Taj posao trebalo je da bude obavljen jos pre tri dana, ali sad je vec sasvim izvesno da ce "Nasa Nedeljna
Borba" sa ovim izvestajem pre stici do citalaca nego sto ce se petorica velikih u Savetu bezbednosti (SAD,
Rusija, Kina, Britanija i Francuska) usaglasiti oko toga kako naterati Sadama Huseina da dosledno ispostuje
obaveze koje je prihvatio u sporazumu sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom!
Prvom coveku svetske organizacije priredili su njegovi poltroni trijumfalni docek kad se u utorak pre podne
vratio na posao, ali vec istog popodneva na irackom horizontu poceli su da se skupljaju prvi oblaci. U
porucu naciji iz Bele kuce, istina, Bil Klinton objavio je tog istog dana da SAD prihvataju i pozdravljaju
bagdadski dokument kao put ka prevazilazenju jos jedne krize na Srednjem Istoku - ali vicnijim citacima
politicko-diplomatskih poruka bilo je vec tad veoma jasno da se tu radilo o jednom uslovnom pristanku
Vasingtona na proceduru koju je dogovorio Kofi Anan, sa pratecim upozorenjem da bio ceo taj posao
mogao vrlo brzo da padne u vodu ukoliko bi se ispostavilo da iracka strana pokusava da izokrene u
interpretaciji i izvrda u praksi ponesto od onoga sto se ovde smatra uklesanim u sve predjasnje rezolucije o
kontroli, pronalazenju i unistavanjun spornih zaliha Sadamovog biohemijskog naoruzanja.
Prvo, konkretno ulje na vatru tog americkog podozrenja dolio je glavni iracki pregovarac, zamenik premijera
Tarik Aziz izjavom od srede u kojoj se prvo upozorilo da njegova vlada nece dozvoliti povratak
medjunarodnim inspektorima u problematicne predsednicke objekte kad ih jednom budu prokontrolisali,
potom zatrazilo od SAD i Britanije da u medjuvremenu pod hitno povuku svoju vojnu silu iz regiona
Zaliva,a zavrsilo se konstatacijom da bi se jedino tako u ovo podrucje vratio "mir i pomirenje, sad kad se (na
nedavnom Ananovom primeru) pokazalo da jedino prava i nepristrasna diplomatija", a ne pretnja silom,
mogu da osiguraju uspeh sporazuma iz Bagdada.
"Naici ce na otpor sviju nas ovde i svih postenih zemalja u svetu eventualni zahtev inspektora UN da se
vrate i ponovo kontrolisu one objekte u kojima su vec jednom boravili i nisu pronasli od onog zabranjenog
oruzja za koje smo optuzeni da ga posedujemo" - rekao je tom prilikom Tarik Aziz, pored ostalog, u izjavi
bagdadskoj TV, koja je u Vasingtonu primljena kao nagovestaj problema koji se mogu ocekivati, ali i isto
tako i kao od jedan od propagandnim balona koji Sadam pusta preko svojih poslusnika za domacu
upotrebu. Jer, istog dana i na istu temu, taj isti Tarik Aziz rekao je u intervjuu za americku TV nesto sasvim
drugo (nesto sto je stopostotno na liniji sporazuma sa Ananom): "Irak ne vidi nikakav problem u tome da se
medjunarodni inspektori vracaju koliko god im je volja u objekte koje su vec jednom posetili. Mi nemamo
sta da krijemo"!?
Bilo kako bilo, republikanski kongresni lideri sa Kapitol Hila iskoristili su prvu iz serije ovih novih
bagdadskih mina da - u svojim neprestanim internim obracunima sa demokratskim predsednikom - napadnu
Klintona kako je naseo na Ananovu "kvazi diplomatiju" i uhvatio se na udicu jednog sporazuma koji
predstavlja novi poraz SAD i medjunarodne zajednice u tekucim, sedmogodisnjim nastojanjima da dovedu u
red Sadama Huseina i time oslobode blize i dalje iracko okruzenje od kataklizmicke opasnosti raketa sa
bojevim glavama i bojnim otrovima. Kao argument vise u ovim republikanskim prepadima na Belu kucu
koristi se od cetvrtka Ananovo imenovanje diplomate iz Sri Lanke Dzajanta Danapala za predvodnika ekipe
medjunarodnih diplomata koji ce ubuduce ici sa inspektorima UNSCOM u obilazak osam izdvojenih
komplekasa enormne kvadrature (neki veci, po povrsini, od opstine Novi Beograd!), koje Iracani
oznacavaju kao "neprikosnoveni predsednicki objekti za rad i odmor".
Ovdasnje slutnje da nece izici na dobro dokument "pun rupa" s kojim se Kofi Anan vratio pocetkom nedelje
iz Bagdada, uveliko su pocele da se potvrdjuju u cevrtak i juce u Njujorku - iza zatvorenih vrata Saveta
bezbednosti. Petorka stalnih clanova izvrsnog tela svetske organizacije, naime, neopozivo se podelila oko
predloga rezolucije kojom bi trebalo verifikovati sporazum sa Iracanima i potom ga pretociti u zakljucke
koji ce predstavljati zakon za Sadama Huseina. Predlagac rezolucije Velika Britanija zatrazila je - uz
asistenciju SAD - da u ovaj dokument udje i pretnja Iraku "ozbiljnim posledicama" za slucaj da pocne
izbegavanje ili izvrdavanje obaveza o obezbedjivanju potpunih uslova za dalje angazovanje eksperata
UNSCOM (sto, prevedeno sa diplomatskog jezika na jezik "tomahavk diplomatije", znaci odmazdu - sa
mora i iz vazduha anglosaksonske armade koncentrisane u regionu Zaliva bez cekanja - ali su se tome
usprotivili Rusija, Francuska i Kina, koji na ovom forumu takodje imaju pravo.
Predlozena britansko-americka rezolucija (sporna, inace, u tom svom delu gde se govori o mogucim
sankcijama prema Iraku) ima u svom zavrsnom delu jedan vrlo znacajan paragraf koji je prihvatljiv za sve
velike sile - a narocito za vladu iz Bagdada. Rec je, naime, o jednoj velikoj "sargarepi" u vidu obavezivanja
Saveta bezbednosti da ce Iraku biti skinute medjunarodne sankcije, uspostavljene pre sedam godina, ukoliko
Sadam Husein ispuni sve obaveze oko unistavanja zabranjenog naoruzanja i raketa za njegovo prenosenje u
skladu sa obavezama koje je prihvatio kao uslov za okoncanje Zalivskog rata 1991.
Da li ce se takav jedan finale iskazati na kraju tekuceg diplomatskog rvanja u Savetu bezbednosti ili ce se u
Njujorku zatvoriti jos jedan krug iracke krize vracanjem na onu situaciju od pre nedelju dana, kad je iz Bele
kuce i Pentagona jedino moglo da se izvesti da je pocelo poslednje odbrojavanje za americko-britansku
kaznenu ekspediciju zvanu "pustinska grmljavina 1998"?
Pod naslovom "Promena kursa prema Iraku", jucerasnji "Vasington Post" objavio je jedan, podruzi
indikativni uvodnik. U njemu se, za pocetak, optuzuje Kofi Anan da je svojim sporazumom sa Iracanima (a
posebno nekim komentarima na propratnim konferencijama za stampu u Bagdadu i Njujorku, gde je zamerio
inspektorima UNSCOM na nedolicnom "kaubojskom ponasanju" u pojedinim situacijama, uz istovremeno
odavanje priznanja Sadamu Huseinu kao mudrom i smirenom drzavniku i ozbiljnom pregovaracu, za kojeg je
uveren da ce dosledno ispuniti sve ono nasta se obavezao) prekoracio granice ovlascenja koja je imao kao
izaslanik Saveta bezbednosti zaduzen da Sadamu Huseinu samo procita "dokument o predaji", a ne da ulazi
u nekakve pregovore ili pogadjanja o uslovima dalje potrage za arsenalima zabranjenog naoruzanja.
To je, medjutim, tek pocetak. U finalnom, udarnom delu ovog teksta Klintonova adinistracija podeca se na
svoje proklamacije od prosle nedelje i poziva da (sa ili bez neke nove rezolucije Saveta bezbednosti;
svejedno) argumentima sile - ako ne ide silom argumenata - utera Sadam Husein u tor koji mu se priprema
jos od 1991. A, ako se ima u vidu da ovako pise i zakljucuje ne nekakav radikalni republikanski "jastreb" sa
Kapitol Hila, vec ugledni prestonicni dnevnik poznat, pored ostalog, i po simpatijama i vezama sa
Demokratskom strankom i njenim zastupnicima u Beloj kuci, onda se mogu lakse razumeti neki
vasingtonski posmatraci koji procenjuju da nece jos dugo potrajati ovo najnovije diplomatsko preganjanje na
temu sta da se dalje radi sa Irakom. "Pustinjska grmljavina" bila je zaustavljena ove nedelje Ananovom
misijom u Bagdadu, ali to je sad pocelo da se pretvora u svojevrsnu agoniju koju Bil Klinton - pored
ostalog, i zbog nekih internih razloga - nece pristati da jos dugo tolerise.
|