Ves masina i televizor

Zahvaljujuci cinjenici da modernizacija uglavnom vrlo brzo zalazi u sve delove civilizacije, ves masina je zbacila jaram sa pleca pognutih zena i otrgla ih iz teskog zagrljaja prirode pokraj izvora, oslobadjajuci pri tom i decu jer svako selo nema nuzno i potok. Zena danas pokraj reke uziva u lepoti prirode, a naivna Biljana koja platno belese pripada prohujalom vremenu. Za njim jos samo, iskreno pate muskarci

Pise: Zeljka M. Jevtic

Prolazeci potrosacki vek prepun pronalazaka pomocnih sredstava olaksao je svakodnevni zivot. Omogucio je da se poprilicno zaboravi omrazeni fizicki koristan rad cime je stvoren preduslov za ispunjenje vecite zelje za “kreativnim lencarenjem". Medjutim, cini se da jedan izum potire drugi, a iza svega ostaje covek - individua, nevoljna a katkad i nesposobna da unapredi sopstveni zivot. Ukoliko vas majka, domacica, ne potera oklagijom ili zaspe optuzbama da nemate dovoljno razumevanja za nju i njene probleme, na pitanje cega biste se odrekli, automobila ili televizora, drazi odgovor bio bi ves masine. Ipak, to je samo retoricko pitanje. U stvarnosti se najcesce odricemo automobila, i tako nevoljno ostajemo bez naprave koja omogucuje slobodu kretanja i time duh popunjava novim stvarnim dozivljajima. Ali, sta mari, i bez obaveznog osiguranja svega u izobilju ima na TV. Svakako ostaje i ves masina, a sa njom jos vise slobodnog vremena za gledanje TV. Ovako otprilike izgleda jedan od zacaranih krugova - proizvoda modernizacije, tako svojstvene veku.

Ves masina - po svom mozgu (programatoru), radi po principu nezaobilaznog dela ikonografije pedesetih - dzuboksa. U stvari, ona je simbol rasterecenja majke, izvorne snage porodice. Otuda i ne treba da cudi sto ce komsinica s viklerima, na pitanje sta joj je u zivotu ves masina odgovoriti, najbolja drugarica i predlagati izumitelja za “nobela", a za svoje koleginice koje misle drugacije tvrditi da, po dolasku sa posla izmedju kuvanja rucka i pranja prozora nisu dobro porazmislile.

Zahvaljujuci cinjenici da modernizacija uglavnom vrlo brzo zalazi u sve delove civilizacije, ves masina je zbacila jaram sa pleca pognutih zena i otrgla ih iz teskog zagrljaja prirode pokraj izvora, oslobadjajuci pri tom i decu jer svako selo nema nuzno i potok. Zena danas pokraj reke uziva u lepoti prirode, a naivna Biljana koja platno belese pripada prohujalom vremenu. Za njim jos samo iskreno pate muskarci.

Ves masina ubrzala je globalnu emancipaciju zena. Ona pak, grubo posmatrano, isla je u dva osnovna smera: zena, majka sa aktn tasnom i zena, majka sa dugim noktima.

Oslobadjajuci vreme, ves masina a ni njen izumitelj nisu zeleli da obaraju osnovni zakon fizike - kretanje, niti da potisnu cinjenicu da su trosenje energije i fizicki rad neophodni ljudskom bicu. Tako se danas pojam jedre i zdrave zene vezuje ponajvise za ruralne krajeve. U urbanim delovima, na svakom cosku nikle su teretane i sale za aerobik. Proizvod je ocigledan - a Sopenhauer bi svoju tvrdnju o emocijama prema bicu - uskih ramena i sirokih kukova, morao da koriguje. “Odnosi medju delovima" promenili su se, a oni sudeci po mnostvu sredstava za skidanje “ovog ili onog" najvise pogadjaju, bas nju samu - zenu. Ipak, niko nece okriviti ves masinu.

Ves masina ce definitivno obeleziti i izgled prosecnog doma naseg podneblja. Ona je neizbezna fortifikacijska prepreka po hodnicima u citavih cetrdeset kvadrata stana, stalak za tricarije i posudje po kuhinjama gde obicno nema i njene sestre - masine za sudove. Medjutim, najinteresantnija je njena uloga u nekoliko kvadrata kupatila. U ravni s kadom i neizbezno visecim bojlerom cini neku vrstu ad hoc tus kabine bez paravana, cineci da u kupatilo mogu uci samo posveceni ili pak zaljubljenici klaustrofobicnog prostora. Na Zapadu i ovaj (nas) problem kao i mnogo toga poslovicno bolje je resen. Podrumi u zgradama grada nisu za zivot vec mesto za nju i susenje vesa. Takodje, za male pare sve se moze zavrsiti i u privatnim perionicama.

Ves masina se i u analizama standarda uzima kao jedan od parametara. Tako, bar kada je nase podneblje u pitanju, za poslednju deceniju veka, kao pokazatelj nisu neophodne analize zavoda za statistiku. Dovoljno je samo setiti se vremena kada je ova naprava cak i poklanjana.

Medjutim, za razliku od mnogih drugih proizvoda koji su danas ponudjeni, a koji izgleda sve manje racunaju na bogatstvo populacije - ratio, koriscenjem ves masine ne gubi se veza s arhetipom coveka. Ona zahteva odredjene pred i post radnje. Znati kada je jeftina struja, selektirati ves, ubaciti ga, ukljuciti odredjeni samo za njega program, odrediti kolicinu praska a da ostane i za sledeci put, izvaditi, pratiti vremensku prognozu, prostrti ves, a na koncu peglati.

Nakon sipanja praska, prepustajuci se TV, saznacete da je “faks" odavno prevazidjen. Da vec postoji citava nova generacija praskova, koju vec koriste oni koji znaju za najbolje, a koji prosto gmizu po vesu, usrecuju porodicu jer se odeca ne lepi, omogucuju da pegla radi sama. Tako, u sivilu izmedju varjace i frizera, ako nema ko drugi, cak i prasak moze biti pokazatelj brzine prolazeceg veka, prepunog novog i valjda boljeg.

Ukoliko se zapali, sto nije retka pojava, majstor Mica, naglasice da ves masina ima dusu. “Ne ostavljaj je nikad samu kada radi, cak ne idi ni da spavas je ko ce ga znati. Ona ti je, brale, kao zena." Medjutim, ma koliko provaljena, u nadolazecem veku ona verovatno nece biti izbacena iz upotrebe. Dok je ljudi bice i prljavstine a time i potrebe da se ona ukloni, pa ce ves masina poput velikomucenika preuzimti deo prljavstine sadasnjice na sebe, cineci da mnogi iznova budu drustveno prihvatljivi.

Televizor umesto porodice

Ali Mujo nakon izumiranja grupe koja ga je posedovala kao znak prestiza, danas pripada grupi od 0,0... koji TV ne gledaju i time bar za jos neko vreme bez izgleda kada ce prestati, moraju nositi tesko breme epiteta - neobicnih ljudi ili cudaka.

Ova kutija pored mnogih drugih iz okruzenja je jedan od najparadoksalnijih predmeta koriscenih u ovom stolecu. Svojim cetvrtastim bubnjem objedinjuje u sebi podjednako drustveno prihvatljivo pozitivno i negativno. Ta neodredjenost cini da sta god kazete o TV bicete u pravu. TV je naprosto poput despota koji se moze mrzeti ili pak voleti, ali mu se iznova i vratiti.

Objasnjenja za masovnost poklonika TV nude podjednako istrazivanja i narod. Analize kazu da TV procentualno vise gladaju muskarci, jer oni su veza porodice sa drustvom. Narod ce reci da jos bar kada je TV u pitanju glava porodice ima moc, jer “kada se njemu gleda utakmica, zena moze kod komsinice". Ima i mnogobrojnih tumacenja smanjenja nataliteta, medju njima svoje mesto je kao uzrok nasao i TV. Kao pogodna ilustracija je bracni krevet u jednoj svajcarskoj porodici, koji se kod nogu zavrsava malim televizorima sa obe strane za svakog od supruznika. Bilo kako bilo, i nije lose: “Kada me ne boli glava on uporno gleda politiku ili boks". U Indiji nakon pokusaja da se cuvena stopa koja slikovito izgleda jedan drugom do uha pa tako duz ulice, smanji deljenjem lavora, ubrzo je imala za podsticaj radio a potom i neizbezni portabl TV.

Gledanje TV ne zahteva nikakav napor, a ono sto ga cini jos savrsenijim od gledanja u masinu je mala nus pojava - daljinski upravljac, koja je gotovo podjednaka radost za svakog pripadnika sedece klase, kao i sami TV. Medjutim, on pak cineci mogucim naizmenicno menjanje programa, obesmisljava sam cin gledanja, sto se ne moze desiti gledanjem u ves masinu. Ukoliko se za pola sata moze smesati: drama, porno i predsednik, saznacete sve a zapravo, gotovo, nista.

Dok se opijeno stanje za koje je poznato da je moguci izvor dubokih ideja, moze dostici gledanjem u ves masinu sa flasom u ruci a jos lakse sa flasom gledajuci u masinu dok se klatis na stolici za ljuljanje, najbolji prijatelj povrsnosti je upravo plasticni domacin miliona. Ali dzabe je Heraklit jos pre 25 vekova rekao da mnogoznalastvo ne vodi mudrosti, jer danas ga malo ko sudeci po nacickanim antenama, zaista i slusa. Tako i TV moze biti parametar - sedenje ispred njega obrnuto je proporcionalno zanimljivosti i raznolikosti “vodjenog" zivota.

Ipak, narod, mozda nedovoljno mastovit kao Mujo, odbacujuci kvantitet kao bilo kakvu vrednost, za razliku od ves masine, plasticnoj kutiji posvetio je posebno mesto u domu. Lako vidljivo iz mnogih uglova, a obicno iziskuje i najudobniju fotelju na koju mnogi u domu pretenduju. I tako je centrifuga svega sto posedujemo krenula. Bilo u okruglom bubnju gde se okrece prljav ves ili na ekranu gde se bez sopstvenog napora vrti sve sto imamo u sebi i ono sto nemamo ili pak sto je nedostizno poput lovljenja sarenih ptica ili odlaska u Monte Carlo za 30 minuta. Tako se nakon vatre (ognjista) i trpeze, po analizama krajem sedamdesetih, porodica okuplja oko televizora a ne oko ves masine.

Naravno sve je to bar kada je nase podneblje u pitanju bilo pre cuvena dva programa (koji dovoljno ruzni postase jos ruznije cudo u vreme posle Muje), a koja su poslednjih godina osamdesetih i hvatajuci zamah u ranim devedesetim svakodnevno svadjala oca i sina, i bolje nego bilo sta bila pokazatelj generacijske i razlike u moci svesnog rasudjivanja. Tako su tih godina postale besmislene, a posebno na jugu, komsijske price koji je TV bolji. “Grundig" s 22 ili “filips" s 32 programa. I jedan i drugi jasno i pogubno cesto su hvatali samo dva.

Takovska u Somaliji

Iskrcavanje u Somaliji se odvijalo nocu uz reflektore, kako bi ga videle TV kamere i kako bi se ispostovala vremenska razlika sa najbrojnijim TV gledalistem. Time, iako mnogi nisu znali zasto se akcija desava bar je, gotovo svaki Amerikanac direktno mogao da se divi moci “svojih" trupa, a i da se mozda nakon izvesnog vremena kada slegne patriotski zanos i osecaj sigurnosti da “mu" niko ne moze nista, zapita da li je vecina vojnika time ispunila jednu od svojih decjih zelja - da bude glumac.

Jos veca moc nacije i gotovo svakog njenog delica sudeci po reakcijama, osetila se prilikom napada na Irak, a ona - moc, je bila dostupna svakome i to iz fotelje. Ostali zitelji planete posmatrali su scene kao zastrasujuce realistican film. Americki pilot izjavio je samouvereno: “Gledao sam grad kako svetli." Tada je mozda bilo pravo vreme da se TV iskljuci, jer su se posledice bar tog “svetljenja" mogle naslutiti. Takve slike na televizoru pruzale su (i jos uvek pruzaju) neku vrstu hepdz enda u (zbiljski) nepromenjenom svetu, a ta srecna zavrsnica ponekad ide dotle da je velika utoliko sto smo gledali uzas koji se nije desio bas nama. Ali...

Malo gde kao kod nas je televizijski program inicijator i svedok jednog totalnog kraha zemlje i pojedinca. Taj krah osetili su i oni koji nisu dozvolili nepozvanim slikama, da im budu gost u domu i time prakticno budu u vlasti gorih od sebe. Malo gde kao kod nas su umece tehnike, montaze slika, reci a sve u okviru odgovarajuceg konteksta, upotrebljeni tako pogubno protiv sopstvenog naroda. Malo gde je nacionalno bice ne samo snazno zloupotrebljeno vec time i totalno iznegirano kao kod nas.

Centrifuga, po opste poznatom principu, dejstvovala je stalnim ponavljanjem sustinski istog i to na izuzetno agresivan nacin (koji je zapravo bio zastita protiv bilo kakvog drugog misljenja) uzrokujuci da mnogi postanu zavisni od njega. Ta centrifuga koja je uvek bila korak ispred, jer je i imala za cilj posledicu, uslovila je da se razne sednice ciji brojevi (bar potpisniku ovih redova posmatrajuci bedu i jad oko sebe), prestaju da budu bitni, kada su se stavovi bucnije iznosili valjda da bi odavali privid samouverenosti govornika i “istinitost" izrecenog, preko raznih “zipova" i Sima Gajina, stvarnih jama ali i onih kojima su voditelji prekidali emisije zabavnog karaktera, dovela do cinjenice da ce se cak i kada nestane struje ili crkne transformator njene posledice osecati.

Ukoliko nije dovoljno samo znati je gledati i ukoliko je (uopste) potrebno doakati ovoj napravi, kojoj ne preti najezda varvara jer su i oni pod njenim uticajem, najbolje je i najbezbolnije to uraditi ne napadom vec povlacenjem, cime ona gubi razmere a samim tim i uticaj koji trenutno ima. Medjutim, jedina mana ovom planu je da je on gotovo nemoguc.

I sve je i dalje u bubnju, a prljav ves se i dalje vrti na televiziji.