Na pragu buducnosti: imunologija
Vakcina protiv raka?
Za razliku od mnogih kolega, koji skoro dvesta godina od otkrica celije raka pokušavaju da se izbore protiv
ovog uzasa koji godišnje kosi milione, americki imunolog dr Pramod Srivastava je postigao mnogo više:
našao se doslovno na korak od vakcine protiv raka
Avgusta prošle godine, doktor Pramod Srivastava, americki imunolog i direktor novog zdravstveno
naucnog istrazivackog centra Konektikat univerziteta u Framingtonu (SAD), na stolu u svojoj laboratoriji
zatekao je neobican paket sa još neobicnijim sadrzajem koji je, na neki nacin, predstavljao neciji, mozda
poslednji, vapaj za pomoc... U kutijici - plasticna kesica, a u kesici - deo osobe koja ga je poslala:
poprilicno narastao tumor odstranjen iz tela jednog od osam i po miliona nesrecnika iz SAD i barem deset
puta više širom sveta, obolelih od raka.
Koliko god da je “poklon" bio neobican, dr Srivastava verovatno nije bio ni malo iznenadjen, s obzirom da
je dobar deo svoje karijere posvetio borbi protiv jednog od najvecih uzasa koji su pogodili ljudsku vrstu,
ali je takodje pretpostavio da je ta osoba znala da se iza mermernih zidova zdanja u kome je smeštena njegova
laboratorija krije poslednja nada. Za razliku od mnogih kolega, koji skoro dvesta godina od otkrica celije
raka pokušavaju da se, na razne nacine, izbore protiv ovog uzasa koji godišnje kosi milione, americki
imunolog je postigao mnogo više: našao se doslovno na korak od, ako ne trajnog, a onda sigurno prvog
pouzdanijeg rešenja - vakcine protiv raka koja je, posle velikog broja eksperimenata izvedenih na
zivotinjama, dala sjajne rezultate!
Tretman malignih celija na ovaj nacin kako je to izveo dr Srivastava, predstavlja potpuno nov i radikalan
pristup u lecenju kancera, spakovan u relativno jeftinu vakcinu protiv raka. Suština je, naime, u podsticanju
sopstvenog imunosistema obolelog na borbu protiv mnogo jacih i otpornijih monstrum-celija, kakve su
celije raka. Zlocudne celije su, do sada, uništavane skupim terapijskim procedurama - citostaticima i
zracenjem, koje su, osim relativno slabog efekta (osim kod manje vrsta lakših oblika), imale negativne
propratne efekte - opadanje malja, mucninu, slabost, što su pacijenti, neko iz psihickih, neko iz fizickih
razloga, uglavnom teško podnosili.
Za razliku od tih “klasicnih" tretmana, vakcina americkog imunologa je, prema rezultatima dosadšnjih
ispitivanja, osim što je jeftina, daleko efikasnija, cak i kada su u pitanju mnogo agresivniji i otporniji oblici
malignih oboljenja, a sve propratne pojave su, pritom, potpuno eliminisane. Osim toga, kada se uporedi sa
standardnim vakcinama koje se daju kao preventiva, Srivastavina i tu malo odstupa od pravila jer se daje
upravo obolelom, a posle toga sluzi kao zaštita od moguceg recidiva bolesti.
Principijelno, ovakav pristup, nije ništa novo. Samo u SAD, gde se godišnje izdvajaju ogromna sredstva za
finansiranje istrazivanja u pronalazenju efikasnog sredstva protiv ovog, mozda i najveceg zla, do sada je
razvijeno pet slicnih vakcina zasnovanih na manje-više istom principu, koje su dale priblizne rezultate.
Podeljene su na dve kategorije: takozvane, “skrojene" (prim. aut: naziv je zvanican!) i genericke vakcine.
Razlika je u tome što se prve vakcine “kroje po meri" pacijenta, odnosno prave za svakog obolelog
posebno na osnovu uzorka krvi, cele celije raka, ili samo njenog dela (kao što je Srivastavina). Vakcine
generickog tipa se rade na osnovu molekula zastupljenih u celijama cestih i široko rasprostranjenih vrsta
raka, kao na primer, “melanoma". Bez obzira na nacin proizvodnje, svih pet vrsta deluje na istom principu:
na osnovu uzetog uzorka stvaraju se aktivatori T-limfocita (“celija ubica") koji, zahvaljujuci brzom
raspoznavanju obolele celije, veoma brzo napadaju “uljeze" i uništavaju ih.
Izuzimajuci eksperiment koji je pre dvadesetak godina u Memorijal Sloun- Ketering kancer centru u
Njujorku sproveo, takodje americki imunolog dr Piter Livingston na 122 pacijenta obolela od melanoma, na
zalost, ni jedna od ovih vakcina još uvek nije ispitana na ljudima. Zbog toga, kako se najavljuje, treba
racunati da ce se, ukoliko americka Administracija za hranu i lekove (FDA) ovog trena izda dozvolu za
klinicka ispitivanja, novo oruzje u koje se polazu ogromne nade, naci u upotrebi za najmanje pet godina.
Ukoliko se tokom ispitivanja za koja se dobrovoljno prijavilo nešto više od 2000 ljudi, efekat vakcine protiv
raka onako kako je ispoljen na zivotinjama potvrdi i na ljudima, prva decenija na ulasku u novu epohu,
zasigurno ce biti obelezena jednom velikom pobedom... A dr Srivastava i mnoge njegove kolege, nece više
morati da strahuju od toga šta ce zateci na stolu prilikom dolaska na posao.
M. Milunovic
|