RADMILA MILENTIJEVIC, REPUBLICKI MINISTAR ZA INFORMACIJE
Mediji u sivoj ekonomiji
Trudimo se i da sto pre izadjemo sa satelitskim programom, koji bi odgovarao
potrebama americkih i kanadskih Srba, koji su naviknuti na najvisi tehnoloski
nivo. Bila sam u Americi i dogovorila sam sa jednom americkom kucom, koja
predstavlja i kineski i ruski program americkom trzistu, da i za nas radi taj posao i
nadam se da ce to biti realizovano za tri-cetiri meseca
Pise: Olja Mamuzic
Povodom sve ucestalijih tvrdnji da se u skladu sa novom politikom jacanja
savezne drzave i informisanje preseljava na federalni nivo, o cemu ponesto govori
i konkurs za dodelu frekvencija koji su raspisali savezni organi i najava
Jugoslovenske televizije, razgovaramo sa Radmilom Milentijevic, aktuelnim
ministrom za informisanje u Vladi Srbije. Ministarka Milentijevic objasnjava zasto
savezna drzava mora da jaca, zasto nije reagovala na pismo crnogorskog
Sekretarijata za informisanje, kakvu pesmu pevaju SAD i Human Rights Watch i
zasto bi volela da Gonsales dodje u Beograd i sedne sa njom pred televiziju.
Nagadjanja oko podele resora u novoj vladi Mirka Marjanovica vrlo su
aktuelna i, prema nekim nezvanicnim informacijama, Ministarstvo za informisanje
moglo bi opet pripasti vama. Da li je to tacno?
- Ne znam da li je tacno, ali neprimereno bi bilo da ja danas sa ove pozicije
to komentarisem. Sta je vrlo vazno oko formiranja nove vlade? To sto je
dosadasnji predsednik vlade Mirko Marjanovic novi kandidat za isto mesto. Za
mene je to vrlo vazno, jer mislim da je on jedini covek koji danas u Srbiji moze da
vodi ovu vladu kroz probleme sa kojima se srecemo. Nacin na koji predsednik
usaglasava razlicite stavove, kako to utkiva, kako to drzi dizgine, a da se ne
omakne. On je, recimo, vodi na nacin na koji ja apsolutno ne bih mogla. On
poznaje ekonomiju, trgovinu, spoljnu i unutrasnju, finansije i tacno zna sta je sta i
zato ne moze da mu se podvali.
Dobro, ako bi vam bilo ponudjeno ministarsko mesto, prihvatili biste?
- Apsolutno. Ako bi mi bilo ponudjeno, sa velikim zadovoljstvom, a posebno
zato sto sam ovde samo godinu dana. Kada sam dosla na ovu poziciju vrlo malo
sam znala o zakonskim uslovima i generalnim uslovima u kojima su nasi mediji
radili. Sada imam puno veci osecaj za nasu medijsku sliku, obisla sam mnogo
manjih mesta, mnogo lokalnih medija, upoznala se sa njihovim radom i njihovim
problemima. Impresionirana sam radom nasih lokalnih stanica. Da li cu opet biti
ministar, naravno, zavisi od mandatara, pregovora koji se vode i Skupstine Srbije
koja treba da nas odobri, ali kako odluce tako ce biti. Ja sam ovde da pomognem, u
vladi ili van vlade, moj zivot ce biti posvecen tome da pomognem Srbiji i srpskom
narodu sto vise mogu.
Znaci, i ako ne dobijete ministarsko mesto, necete se povuci iz politike?
- Necu se povuci ni iz politike ni iz celovitog zivota Srbije. Imam nameru da
ovo sto znam, sto sam stekla u zivotu kroz rad i poziciju, upotrebim da pomazem
Srbiji koliko najbolje mogu.
Pomenuli ste kako ste impresionirani lokalnim medijima. Medjutim, upravo
su oni najizlozeniji zatvaranju. Savezni inspektori masovno su im oduzimali
opremu i podnosili protiv njih krivicne prijave.
- Taj postupak, ako se secate, nije realizovan.
Nije realizovan zato sto se Vuk Draskovic dogovorio sa Slobodanom
Milosevicem da akcije prestanu.
- Nije to samo zbog razgovora sa gospodinom Draskovicem. I pre toga je
predsednik Milosevic bio upoznat sa tim problemom i video sta se desava. Ja sam
ocekivala, sa potpunim poverenjem, da ce predsednik da prekine proces tog
zatvaranja, jer je nanosio grdne stete, jer se to dogadjalo u situaciji kad drzava nije
dala legalne mogucnosti vlasnicima lokalnih stanica da konkurisu i dobiju
frekvencije. Kad drzava to ne omoguci, onda se ljudi snalaze kako umeju i kako
stignu. Imamo obilje tih medijskih kuca. U Srbiji danas imamo vise od 2.500
dnevnih, nedeljnih i mesecnih listova, oko 120 TV-stanica i oko 400 radio-stanica.
Dok su listovi svi registrovani u Ministarstvu za informacije Srbije, elektronski
mediji su druga vrsta prica. Ne zaboravite, frekvencije su najpre nacionalno
bogatstvo i u ingerenciji su Vlade SRJ. Mi moramo da uvedemo red u tu oblast
koja je razvila jednu ogromnu sivu ekonomiju. U resavanju te dzungle od
elektronskih medija sigurno ce biti mnogo trzavica, ali frekvencije su nacionalno
bogatstvo i one se moraju tako tretirati. Nemamo ih u izobilju, i drzava mora da
uzme odgovornost za raspodelu frekvencija na republickom nivou.
Kazete podela etra na republickom nivou. Otkud onda konkurs za dodelu
frekvencija na saveznom nivou?
- To su privremene frekvencije, striktno po saveznom zakonu koji daje pravo
saveznim organima da daje privremene dozvole na rok do 60 dana. Zakon nigde ne
kaze da to ne moze biti i duze od 60 dana. To je privremeno, ali u konacnoj podeli
frekvencija bice nadlezna republika i tada to opet nece biti dozvole na vecita
vremena, nego na izvestan broj godina. To se tako radi u celom svetu.
Rekli ste da savezna drzava treba da jaca u skladu s dogovorom njenih
clanica, pa u tom smislu i informisanje. Ne stice se utisak da je Crna Gora narocito
zadovoljna srpskim medijima. Bozidar Jaredic svojevremeno vam je uputio
otvoreno pismo i upozorio vas na nekorektno ponasanje drzavnih medija prema
postizbornoj krizi u toj republici. Zasto nikad niste komentarisali pismo svog
kolege?
- Poenta je u tome sto je gospodin Jaredic, ako je hteo meni da uputi pismo,
trebao da izabere uobicajen nacin na koji ministar jedne drzave uputi pismo
ministru druge drzave. Ja to pismo nikada nisam dobila, ja sam to pismo procitala
u stampi. On je to pismo prosledio medijima i ja tako nesto nisam htela
komentarisati ni tada ni sada. Ako je on zainteresovan za taj problem i misli da bi
sa mnom mogao o tome razgovarati, mogao mi se obratiti telefonom, faksom,
pismom. U svakom slucaju, mislim da je to sa njegove strane bilo neprimereno i ja
na to ne bih odgovorila kao sto ne bih ni sama njemu uputila nikad takvo pismo
preko medija.
Ne mislite li da, nevezano za to pismo, stav drzavnih medija u Srbiji prema
politickim dogadjajima u Crnoj Gori zasluzuje komentar?
- Ja imam jedno zanimljivo iskustvo vezano za to. Bila sam u Crnoj Gori tri
dana pred predsednicke izbore i gledala sam televiziju i slusala radio. Dabome,
crnogorske medije, a pokusala sam i da slusam Radio-Beograd odande. Tu
jednostranost u medijima, u informisanju nigde nisam nasla. Nasa televizija ne
moze nigde da se vidi, ali, recimo, slusala sam Radio-Beograd i kada dodju vesti,
da li mozete da zamislite, ne mozete da ih cujete, jer iznenada pocnu smetnje.
Tako da sto se jednostranosti tice, u tom televizijskom predstavljanju koje sam ja
videla ili slusala na radiju nije postojalo nista drugo nego jedan jedini kandidat i
jedna strana.
Sta mislite o ideji radikala, koju su uneli u svoj Predlog zakona o radio-
televiziji, da upravni odbor RTS bude sastavljen od stranackih predstavnika i to
srazmerno zastupljenosti stranaka u parlamentu?
- U zemljama u kojima postoje drzavne televizije, na primer, Engleska,
Francuska ili Austrija, praktikuju nepartijsku televiziju, odnosno upravni odbori
njihovih televizija sastoje se od ljudi koji stoje na svojim nogama, poznaju tu
oblast, zainteresovani su za to da mediji sluze drustvu. To mogu da budu strucnjaci
iz raznih grana zivota. To je moj koncept idealnog upravnog odbora. E sad, taj
upravni odbor moze da bude sastavljen od predstavnika politickih stranaka, ali
strucnih ljudi koje ce predloziti te stranke.
Da li smatrate da je onda u redu da u Upravnom odboru Radio-televizije
Srbije sede clanovi Socijalisticke partije Srbije ili njeni neskriveni simpatizeri?
- Moj odgovor na to je - gleda se kvalitet coveka.
Mislila sam na jednopartijski sastav Upravnog odbora.
- Ako ne idemo politikom da privlacimo na drzavne funkcije, a takodje i u
Upravni odbor RTS, najbolje ljude iz drustva gubimo. Svako ko gleda
jednopartijski gubi. Mislim, ne moze da realizuje ni ono sto bi trebalo, ako se ne
oslanja na sire drustvo. Kada sam stigla u ovo ministarstvo, dovela sam neke nove
ljude i niko mi nije rekao da oni treba da budu sa RTS ili da moraju da budu
clanovi SPS.
Bizmark, Cercil i Milosevic
Objasnjavajuci zasto je Srbija "izgubila medijski rat protiv Hrvatske i
Bosne", Radmila Milentijevic kaze:
- Raspad SFRJ je pripreman i najbolji dokaz za to je onaj izvestaj CIA iz
novembra '90. u kojem se kaze da je raspad SFRJ neminovan. Predvideli su da ce
raspad poceti na Kosovu. Sad, CIA nije baba gatara koja pogadja, pogresili su
lokaciju. Trebalo je puno snage, znanja, cvrstine i upornosti da bi se oduprlo tom
raspadu SFRJ. Zato ja kazem da nije bilo predsednika Milosevica u onom
istorijskom momentu, danas ne bi bilo Srbije. Otuda moje duboko postovanje
prema predsedniku. Ja sam istoricar. Izucavala sam drzavnike novijeg doba,
gledala kako su stvarali drzave i kako ih je narod shvatao. Uzmimo za ilustraciju
Cercila i Bizmarka. Cercil dobije Drugi svetski rat, a Englezi ga ne izglasaju na
izborima, odluce se za laburiste. Kad je Bizmark ujedinjavao Nemacku parlament
je bio protiv njega, napadnut je da krsi ustav. Bizmark im je tada rekao: "Ustav
nije napravljen da podriva drzavu, nego da je jaca". Poenta je u tome da su i Cercil
i Bizmark bili strahovito osudjivani u vremenu u kojem su ziveli iako su doneli
ogromne koristi. I predsednik Milosevic ima slicnu sudbinu, ali ce ga istorija
staviti u red najvecih drzavnika ovoga veka, u red najvecih srpskih drzavnika posle
kneza Milosa i mozda ispred kneza Milosa.
|
Dobro, ostanimo jos kod RTS. Svojevremeno ste izjavljivali da informativni
program RTS nije bas najbolji. Jeste li nesto ucinili po tom pitanju, da li je sada
bolji?
- Kada sam dosla u Beograd, 10. februara ’97. gledala sam Dnevnik RTS,
gledala sam sta se desava na Trgu Republike i smatrala sam stav da drzavna
televizija mora da bude u sluzbi drzave i vlade koja je u sluzbi naroda i da
obavestava gradjanstvo o svemu sto se u drustvu desava, sto je vest. Vest je kad
predsednik Republike odrzi govor, vest je kad vlada odobri budzet, vest je kada su
posle onih nesrecnih izbora pocele demonstracije u Beogradu i tu vest je RTS
morala da prenese. Ja sam to onda izjavljivala, izjavljujem sada i izjavljivacu
ubuduce, jer je to moja principijelna pozicija. Ali, RTS ima puno dobrih programa,
to je velika kuca sa velikom tradicijom. I informativni program je isto dobar.
Medijska slika u Srbiji se dosta promenila od Gonsalesove posete Beogradu u
decembru ’96. godine. Tada ste imali RTS i njene studije u unutrasnjosti. Posle
lokalnih izbora, 14 najvecih gradova Srbije su pod kontrolom opozicije, pa i mediji
u tim gradovima. Raznovrsnost uredjivacke politike dozvoljava gradjanima da se
informisu iz nekoliko razlicitih izvora. A to je bitno i cini nas medijski prostor
drugacijim nego u vreme kad je ovde bio Gonsales. I kad bi on sad dosao u
Beograd, volela bih da uvece sednem sa njim pred televiziju i da vidimo koliko
raznih informativnih programa covek moze da cuje.
I pored toga, iz sveta stizu upozorenja o neslobodi nezavisnih medija. Prosle
nedelje je Human Rights Watch uputio jedno takvo pismo na vasu adresu.
- Oni su zauzeli jedan politicki stav u odnosu na Srbiju, koji je u sustini
vezan za politiku SAD. One su ogromna supersila, cela zemaljska kugla je od
strateskog interesa za SAD, a Balkan i Srbija su u tom sklopu. Ne pri vrhu njihovih
prioriteta, ali kad bi Srbija lezala na nafti kao Irak, onda bi bili na vrhu lestvice.
Sigurna sam da predsednik Milosevic razume interes SAD, ali nas je interes da
postojimo kao nezavisna drzava i da ocuvamo integritet srpskih granica. E sad, po
pitanju tih medija SAD se odnose isto kao i po pitanju Kosova. Ja znam pola tih
clanova Human Rights Watcha. Svi pevaju istu pesmu. S jedne strane kazu:
“Necemo da priznamo promenu granica Srbije i SRJ i predsednice Milosevicu
idite dogovorite se sa onim politicarima na Kosovu, a s druge strane ne kazu onima
na Kosovu prihvatite Ustav i vlast Srbije. To je ta kontradikcija. Ima jedan izraz za
to na engleskom jeziku: “You want to eat dzour cake and have it at the same time."
Mi to kazemo: hoces i jare i pare. Zasto SAD ne kazu predstavnicima Albanaca:
“Hajde, razgovarajte sa Milosevicem ali postujte Ustav Srbije". Zanima me koji bi
to Human Rights Watch napisao Bilu Klintonu da mora da sedne i razgovara i
pregovara sa nekom tamo grupom koja ne priznaje americki ustav i hoce da se
otcepi od SAD? Eto, takvu politiku primenjuju i na medije.
Jeste li vi nesto uradili na doterivanju prilicno loseg imidza koji Srbija uziva
u svetu?
- Znate da su Hrvati i Muslimani bili medijski pripremljeni za raspad
Jugoslavije, ne zato sto su pametniji od nas, nego su druge sile radile za njih.
Hrvate su ucili Nemci i napravili su spektakularan uspeh u medijskom
predstavljanju. Mi na pocetku nismo imali sanse, a onda su udarene sankcije protiv
Srbije. Ja sam i onda pokusavala da radim na tome, Vlada Srbije je bila spremna
da plati cenu koja je bila potrebna, medjutim, sankcije su bile tako primenjene da je
bilo jako tesko da identifikujemo , koja bi htela da preuzme na sebe rizik
predstavljanja Srbije u svetu. I kad smo nasli kompaniju za taj posao, americka
vlada nije htela da da licencu. Shvatili smo, dakle, shvatamo i sada. Jedan od
pokusaja je predstavljanje Srbije na Internetu. To je program koji ide sirom sveta i
danas ga koristi zaista mnogo ljudi. Prema nasim izvestajima, interesuje ih najvise
rad predsednika SRJ, prate privredu i privatizaciju, sport, dosta se prati moj rad.
Trudimo se i da sto pre izadjemo sa satelitskim programom koji bi odgovarao
potrebama americkih i kanadskih Srba, koji su naviknuti na najvisi tehnoloski
nivo. Bila sam u Americi i dogovorila sam sa jednom americkom kucom, koja
predstavlja i kineski i ruski program americkom trzistu, da i za nas radi taj posao i
nadam se da ce taj posao biti realizovan za tri-cetiri meseca.
Jedno tabloidsko pitanje. Jeste li otkupili svoj ministarski stan?
- Ja sam zivela osam meseci u dvosobnom stanu kod sestre i izvlacila iz
kofera stvari koje cu ujutro obuci. Ne postize se nista ako vam ministar zivi u supi.
Ministar treba da zivi na izvesnom nivou, daleko je vaznije sta ministar radi i da li
mu je rad koristan. Kad se predsednik Milosevic selio na Dedinje, takodje je bilo
takvih povika. Pa, to je predsednik drzave, drzava mora da da tu vrstu postovanja
svom predsedniku. Ja idem na vecere kod raznih ambasadora, zar nije logicno da
ih i ja pozovem u goste. Nista Srbiji ne bi bilo bolje da ja stanujem kod svoje
sestre. U svom stanu sad imam kompjuter, vezana sam za Internet, imam satelitski
program i mogu odslusati pored nasih i vesti svih svetskih TV stanica, da bih bila
bolje informisana i opremljena za svoj posao, da bih bolje koristila Srbiji.
Sta mislite koliko ste koristili Srbiji?
- Jako sam radila, puno sam naucila i puno se trudila. Iz budzeta sam
izdvojila dosta da bih pomogla medijima u pogranicnim delovima Srbije. Recimo
u Sidu i Bacu mogle su da se cuju bolje neke Alijine i neke stanice iz Hrvatske
nego nase. Pomogla sam mnogim stanicama u tim pogranicnim delovima tako da
je danas obrnuto, nase stanice se odlicno cuju na tim susednim teritorijima. To sam
uradila jer stojim cvrsto na gledistu da se drzava ne brani vojskom i topovima vec
medijima.
TV JUL
Kako komentarisete tvrdnje da je savezni konkurs raspisan zbog savezne
televizije, sto je opet deo plana da se informisanje prebaci i jaca na saveznom
nivou?
- Nista od toga apsolutno ne stoji. Nigde koncept Jugoslovenske televizije i
onoga sto ja znam nije u konfliktu sa medijskom slikom koju mi sada imamo.
Problemi koji mi imamo su problemi zakonske regulative, nelegalnosti mnogih
stanica. To nema nikakve veze sa Jugoslovenskom televizijom, te vesti koje se
pronose su vesti tipa rekla-kazala. A sto se tice prenosenja ingerencija na savezni
nivo, savezna vlada i savezna drzava treba da jacaju. Savezna drzava ce primiti i
imati one ingerencije koje clanice republike odluce preneti na savezni nivo. Neke
od tih ingerencija su vec prenete, a republicki ustavi treba da se usklade sa
Ustavom SRJ, ali to je vec stvar zakonodavca.
Da li kao ministar za informisanje odobravate da jedna stranacki obelezena
televizija, u pitanju je JUL-ovska televizija, nosi naziv jugoslovenske ili savezne
televizije kao sto je naziva savezni sekretar za informisanje?
- Cujte, ona moze po nasim pravilima, sto se tice Srbije i njenog Zakona o
javnom informisanju da izabere ime kakvo hoce. Po tom zakonu, ne mogu dva
sredstva javnog informisanja da se registruju pod istim imenom. Ako imate jedno
ime koje ste izabrali, zasto da ne idete pod tim imenom kakvo god ono jeste.
|
|