“Najbolji, najmoderniji i najdemokratskiji" Zakon o univerzitetu podelio visokoskolsku javnost

Univerzitet je, sudeci po resenjima koja su usvojena u parlamentu, tesko bolestan. Predlagaci i poslanici smatraju da u konkretnim slucajevima nije dovoljna samo terapija, vec su neophodni i radikalni zahvati kojima ce se univerzieti “podmladiti" odstranjivanjem gerijatrijskih “elemenata" i nepozeljnih nastavnika koji su se usudili da vode politiku po njihovim fakultetima

Olga Nikolic

Mi smo, izgleda, narod koji mnogo voli da pravi zakone, ali ne cezne da ih postuje. Pri tom se ne smisljaju bilo kakvi paragrafi - vec uvek najbolji. A onda prodje neko vreme i isti autori koji su tvrdili da su prethodno ponudjena resenja u duhu modernog vremena i vanserijska - izadju s predlogom da treba preformulisati dokument, jer se u medjuvremenu ispostavilo da citava poglavlja treba prepraviti iz temelja.

Isti slucaj je i sa Zakonom o univerzitetu, koji se tri puta menjao za poslednjih osam godina. Ovoga puta donet je pravi, najbolji moguci zakon, koji ce konacno uvesti red, rad i disciplinu (kicme) u naucno- obrazovnu misao, ocenjuju predlagaci, porucujuci onima koji se bune protiv tog teksta da vise nece moci da vrsljaju po fakultetima i univerzitetima kao sto su to do sada cinili.

Slamka spasa

Do zakljucenja lista nema nagovestaja da su ove hipoteze potvrdjene ili odbacene kao potpuno neosnovane. Ipak, na osnovu svega sto se zbivalo u parlamentu i s obzirom na nacin na koji je branjen vladin dokument i kvalifikacije koje su se pri tom cule, nelogicno je ocekivati ustupak u trenutku kad parafiranje izgleda samo kao stavljanje tacke na cin koji se zavrsio onako kako je to jedino i bilo moguce. Ali, logika nije bas nasa jaca strana, tretira se kao strana rec i vrlo brizljivo i selektivno se primenjuje. (Kod nas cesce mozemo da cujemo ocene kao sto su “povukao je praktican potez", “postupio je misleci srcem", “pogresno je zakljucio" - nego konstataciju tipa - “bas je logicno to uradio"...)

Dakle, predsednicki veto moze da bude ta tanka linija koja povezuje ocekivanja da ce se od ovakvog Zakona o univerzitetu ipak odustati u poslednjem trenutku. A sta se zelelo ovakvim dokumentom, postalo je kristalno jasno posle dodatnih i vrlo iscrpnih objasnjenja potpredsednika Vlade, dr Ratka Markovica, obilja informacija koje je dao dr Jovo Todorovic, resorni ministar i kvalifikacija poslanika JUL, SPS i SRS.

Pored poznatih teza predlagaca da se novi zakon donosi kako bi se samoupravanje proteralo s univerziteta i fakulteta - uz pozive na osnivacka prava - naznaceno je da se od ponudjenih paragrafa ocekuje “da izmeni jedno bolesno stanje kakvo postoji na pojedinim univerzitetima a i fakultetima" i da se zeli stati na put politickom vrsljanju koje je uzelo maha, jer je “mnogim nastavnicima postalo vaznije politicko delovanje od nastavnickog zvanja". (Dr Markovic).

Resorni ministar je najavio racionalizaciju, smanjenje broja fakulteta a povecanje broja univerziteta, uz komentar da je deo zakona koji se odnosi na studente pravljen tako da ih podstakne da brze i marljivije zavrsavaju studije, koje sada u proseku traju osam godina (u svetu put do diplome traje prosecno pet godina). Za katastrofalni neuspeh koji se postize na univerzitetima jedan od radikala je optuzio univerzitetske profesore, a prvi covek Svilajnca je upro prstom u profesore - ulicare, koji manipulisu svojim studentima...

Podmladjivanje univerziteta

Zna se ko ce odredjivati kriterijume po kojima ce se menjati akademski krvotok (to su profesori, clanovi univerzitetskih komiteta koji svoj partijski angazman ne mesaju sa strukom i naukom) a takodje je jasno sta ce se dalje dogadjati po fakultetima ukoliko pocne primena ovog zakona koji je i “dobar i odlican i moderan - u duhu razvijenih demokratskih zemalja". Pedesetak profesora s prokazanog, Beogradskog univerziteta, vec razmislja da spakuje kofere i da ode, ne sacekavsi da ih vlastodrsci oteraju s osmehom na licu. Sa stupanjem zakona o univerzitetu na snagu, sasvim je sigurno, ide i dr Dragan Kuburovic, treci rektor najstarijeg univerziteta u drzavi koji za poslednjih sest godina odlazi s te funkcije - pre isteka mandata - zbog vanrednih okolnosti u prestonici.

Studenti misle da su ovoga puta bolje prosli od svojih profesora jer su predlagaci odustalih od svojih strozijih zahteva. Te ustupke Vlada je ucinila na zahtev predstavnika Saveza studenata Beograda, koje je predvodio njihov predsednik, Milutin Djordjevic. Na ovaj nacin postignuto je nekoliko efekata - uplaseni visokoskolci su umireni, dobili su vise rokova, mogu da prebace i do cetiri ispita u narednu godinu, dobili su obecanja da ce se skolarine cak i smanjiti - i jedino sto ce morati da istrpe jeste da ne gube godinu, jer ce u tom slucaju ostati bez statusa redovnog akademca.

Te olaksice je iznudila esnafska organizacija bliska rezimu, cime se podize njen rejting kod akademaca. Precutano je samo da je predsednik Djordjevic u Vladu isao i kao pomocnik ministra za nauku i tehnologiju, pa moze da ispadne da je sam sebe molio da izadje u susret studentskim zahtevima i pri tom, uzgred, osudio proteste onih koji na ulici zele da brane autonomiju univerziteta.

Ponudama iz Vlade, koje su nasle resenja i u zakonu, zeli se, bez sumnje, stvaranje raskola izmedju studenata i profesora, koji danima protestuju jer se ne slazu s glavnim postavkama kojima se uredjuje visokoskolski zivot. Po sistemu “podeli, pa vladaj", zamisljena je i buduca atomizacija univerziteta. Ukoliko ideje o vecem broju univerizteta s manjim brojem fakulteta zazive, lako bi se moglo dogoditi da se Beogradski univerzitet podeliti na tri-cetiri dela, a posledica toga mogla bi da bude i laksi nadzor nad tim visokoskolskim ustanovama.

Usvajanje dokumenta koji jos treba da prodje poslednju, predsednicku instancu, propratilo je i batinanje studenata, profesora i gradjana, koji su mirno protestovali ispred parlamenta u vreme izjasnjavanja poslanika. Dok su policajci “trenirali strogocu", njihov vrhovni staresina nije imao pojma da se tako nesto dogadja tik ispred skupstinskih dveri. Da li ce studenti i profesori Univerziteta u Beogradu, glavne kolovodje svih buntovnih gibanja poslednjih godina, proglasiti generalni strajk ukoliko Zakon o univerzitetu u neizmenjenom obliku stupi na snagu - tesko je predvideti. Razloga za nezadovoljstvo ima napretek, ne samo zbog paragrafa, vec i bednog materijalnog statusa u kojem se radi. Ipak, tesko da ce se fakultetski kolektivi izjasniti za prekid nastave. Pre ce biti da ce se od tog cina odustati, nego sto ce se glasati za jednu takvu odluku, cije posledice mogu biti dalekosezne.

Udarna pesnica SPS-a i JUL-a

Namere onih koji smatraju da imaju sva prava nad univerzitetom po osnovu vlasnickih i osnivackih prava (tu tezu uzalud opovrgavaju poreski obveznici) s ponudjenim zakonom o univerzitetu su jasne, kao i posledice koje proizlaze iz propisa jednog ovako modeliranog dokumenta. Mnogi se ipak cude zasto je bas sada morao da se usvaja jedan ovakav tekst? Analiticari ukazuju na niz objasnjenja koja dovode u vezu s dogadjajima u Crnoj Gori i na Kosovu i sa osvetom univerzitetima koji su dobro prodrmali temelje aktuelnom rezimu u vreme proslogodisnjih zimskih gradjanskih protesta. Pored ovih teza, poslednjih dana se cuje i tvrdnja da je sve izrezirano kako bi se skrenula paznja s nagomilanih socijalnih problema. Inflacije nema, ali skupoca sve bezocnije kuca na vrata gradjana koji tesko zaradjuju svaki dinar, ali ga brzo potrose placajuci sve skuplje racune.

Indonezija i tamosnji socijalni nemiri jesu geografski daleko od Srbije i Jugoslavije, ali su problemi vrlo bliski. Ideja je u stvari vrlo suvisla, jer sve moze da se objasni i strategijom u stilu: evo vam zakon, bakcite se oko njega, mi cemo vas malo tuci, malo cemo popustiti, ali vazno je da se paznja s glavnih tema prefokusira na intelektualna nadmetanja.