Zbog cega se srbijanska opozicija vrti u krugu rezimske kontrole i sopstvene nemoci

Dok se ovde ne desi ono sto se desilo u Crnoj Gori, to jest u nekad jedinstvenoj vladajucoj partiji koja se podelila na reformiste i cuvare status kvoa, a sto bi najpre dovelo do promena, buduci da alternative Milosevicu nema od raspada koalicije Zajedno, opozicija, i to ona demokratska, morala bi da postigne barem minimalni konsenzus oko postovanja principa pravne drzave

Vojislava Vignjevic

Nekad bilo, vise se ne pripoveda...

Iako se uvidom u osmogodisnji period od stvaranja visestranacja u Srbiji moze lako prepoznati kreativni rukopis aktuelnog rezima kroz kontrolu, cepanje ili umnozavanje stranaka pa i osnivanje istih od, za te poslove odredjenih sluzbi, ipak se fenomeni autodestrukcije, frustriranosti, korumpiranosti i politickih laviranja od rata i nacionalizma ka evropejstvu i obratno, ticu nekih od njih samih. Na stranu one stranke ili bolje reci strancice od stotinak clanova uze ili sire familije, prijatelja, poslovnih i inih, koje nicu poput pecuraka uoci izbora, i to ne samo vezanih za srbijansku politicku scenu. Upravo ovih dana stupci kontrolisane stampe prepuni su podugackih tekstova kojima se narod strasi od secesionisticke i izdajnicke podgoricke vlasti, lansiranih iz agitpropovskih radionica Patriotskog saveza Beograda, Demokratskog i patriotskog pokreta Kragujevca, Jugoslovenskog pokreta Crnogoraca...i drugih, slicnih otadzbinskih skupina uoci parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.

I spoj takozvane levice i radikalne desnice, prirodan je sled podudarnosti dve totalitarne ideologije koje su ratno saglasje i dejstvovanje tokom krvavog raspada bivse Jugoslavije prenele na mirnodopski teren odrzavajuci nakon podele ministarskih fotelja u novoj/staroj vladi Srbije stanje ni rata ni mira na Kosovu te napadajuci zdruzenim snagama ono malo sto je jos preostalo od demokratskih obelezja drustva - autonomiju univerziteta i slobodu elektronskih medija. Lelujajuci se pod naletima boljsevickofasistickog vetra koji brise sve civilizovane atribute parlamenta, vlade i drzave Srbije, SPO pruza jednu od najkontroverznijih ovdasnjih politickopartijskih slika i prilika. Tako ova stranka glasa protiv ukidanja autonomije univerziteta u republickom parlamentu ali prethodno osudjuje skup na Trgu Republike kojim su se gradjani usprotivili zakonu o univerzitetu i posto je isti organizovala Demokratska stranka, te posto je bio “neuspesan i nepotreban" i time pokazuje da je SPO jedina demokratska snaga u parlamentu i van njega.

Ta ista demokratska snaga (SPO) u jugoslovenskom parlamentu podrzava neustavno postavljenje Bulatovica, Milosevicevog favorita na crnogorskim izborima, za premijera, racunajuci da ce uci u saveznu vladu, zajedno sa radikalima koje optuzuje za fasizam. Stalno potencirajuci opasnost od albanskog nacizma, SPO, koji je podrzao Milosevicev referendum o Kosovu ide i korak dalje, zaboravljajuci kako je u vreme gradjanskog protesta 96/97. pohvalio Adema Demacija sto je pruzio podrsku demokratskim procesima u Srbiji, a zbog cega su toj stranci, pored ostalog prisivani i epiteti izdajnistva i surovanja s velikoalbanskim secesionistima.

Slabosti alternativne politicke scene

Gradjanski savez Srbije, kao treci clan bivse koalicije, uspeo je da sacuva svoj politicki obraz ne samo zato sto nije bio vise angazovan u lokalnoj upravi nego pre svega zato sto je zapravo jedini na opozicionoj sceni dosledno primenjivao svoj programski koncept gradjanskog, civilnog i otvorenog drustva. Ni GSS, medjutim, nije mogao izbeci stranacke podele kao ni druge stranke, DS, SPO, a kako se najavljuje isti procesi ce zahvatiti i DSS. Gradjanski savez je, medjutim, za razliku od drugih stranaka uspeo da prosiri svoj uticaj na mnoge nevladine organizacije od kojih je neke i sam osnovao, ali i na deo univerziteta, sto je, pored ostalog, i motivisalo julovce da se instalisu u redove “sumnjive inteligencije".

Opozicija je posvadjana i u severnoj pokrajini, Vojvodini - Veselinov stiti srpske interese, Canak vazi za pobornika autonomastva, dok je Isakov kopirajuci DS i GSS u Beogradu, formirao u Novom Sadu vladu u senci.

Domet crnogorske pomoci

Iako nije za poredjenje, valja podsetiti da je svojevremeno Kilibardina Narodna stranka sa Kostunicinom DSS pokusala da napravi savez stvarajuci i zajednicki ustavni koncept uredjenja SRJ. U medjuvremenu je Kilibarda evoluirao priblizivsi se gradjanskim standardima, stvarajuci zajedno s Perovicevim liberalima u Crnoj Gori koaliciju “Narodna sloga". Koalicija nije bila dugog veka ali je pomogla nekim demokratskim procesima u toj republici. Za to vreme predjasnji Kilibardin “saveznik" Kostunica nije se ni za jotu odmakao od svoje rigidne, prevazidjene i vremenu neprimerene nacionalne politike.