nedelja, 31. maj 1997. |
Vlasnicka transformacija u agraruNjiva za tepsiju ribe
Pilot program privatizacije po modelu koji se radi u PIK “Beceju". - Sta je vredno da se kupi u domacem agraru?
Jan BrizaJedna od vodecih domacih firmi u agraru, PIK “Becej", sklopila je ovih dana ugovor o izradi projekta za vlasnicku transformaciju sa poznatom medjunarodnom konsalting kompanijom KPMG. Sklapanje tog ugovora iniciralo je Savezno ministarstvo za poljoprivredu s idejom da privatizacija becejskog kombinata bude model za vlasnicku transformaciju citavog jugoslovenskog agrara i njegovo osposobljavanje za vecu i efikasniju proizvodnju. Prvi koraci u saradnji PIK “Beceja" sa kompanijom KPMG nacinjeni su na proslogodisnjem medjunarodnom naucnom skupu pod nazivom “Poljoprivreda u tranziciji - kuda i kako dalje", koji je odrzan u Beceju pod pokroviteljstvom Saveznog ministarstva za poljoprivredu.
Cija je zadruzna zemlja?Privatizacija u agraru u mnogo cemu se razlikuje od one u drugim granama privrede. Stvar je najpre u tome sto je vec sada oko 90 odsto poljoprivrednog zemljista u privatnom vlasnistvu. Taj odnos nije isti u svim delovima zemlje, tako da u Vojvodini, na primer, privatna gazdinstva raspolazu sa “samo" 66 odsto obradivih povrsina.Predominacija privatnih poljoprivrednih poseda nije novijeg datuma i nema, prakticno, nikakve veze sa sadasnjom tranzicijom. Stvar je u tome sto je prethodna “tranzicija" - posle Drugog svetskog rata, kada su komunisti dosli na vlast i sproveli agrarnu reformu - pogodila samo one koji su posedovali vise od 10 hektara oranica. U Vojvodini, “zitnici Jugoslavije", takvih je bilo najvise pa je otud drustveni sektor tamo i dan danas najjaci. U Vojvodini je 1990. godine u drustvenom vlasnistvu bilo 682.000 hektara obradivog zemljista, a u privatnom 946.000 hektara. Posle primene Zakona o vracanju zemljista bivsim vlasnicima, kojima je ono oduzeto pomenutom “tranzicijom" u reziji komunista, 1997. godine drustveni sektor je smanjen na 563.000 hektara, a privatni je povecan na vise od milion hektara. Republicki zakon o pretvaranju drustvene svojine na poljoprivrednom zemljistu u druge oblike svojine uveo je i kategoriju drzavne svojine. Tako je sada u Vojvodini od ukupno 563.000 hektara zemljista koje nije u privatnom vlasnistvu, 323.000 hektara i dalje drustveno, a 24.000 je drzavno vlasnistvo. Da bi opsta zabuna bila jos veca, zemljoradnicke zadruge u Vojvodini koriste 77.000 hektara zemljista koje se u zemljisnim knjigama vode kao drustvena svojina, dok zadrugari i mnogi strucnjaci tvrde da se izmedju zadruzne i drustvene svojine nikako ne moze staviti znak jednakosti. Saveznim zakonom o zadrugama je propisano da ce imovina koja je bila u njihovom vlasnistvu, a koja je raznim organizacionim promenama posle reformi iz 1953. godine preneta u vlasnistvo drugim korisnicima, biti vracena zadruzi. Na ovaj nacin se pojavljuje i zadruzna svojina za koju neki tvrde da nije ni drzavna, ni drustvena ni privatna. Savezni zakon o osnovama promene vlasnistva drustvenog kapitala, koji je stupio na snagu jula 1996. godine, obavezuje preduzeca i zadruge da utvrde vrednost svog kapitala - drustvenog ili nekog drugog porekla. Taj posao ce, najverovatnije, biti zavrsen tek naredne godine. Tada ce se znati kolikim kapitalom raspolazu poljoprivredna preduzeca i zemljoradnicke zadruge. Bice, takodje, nacinjena i specifikacija koja ce pokazati kolika je drzavna, drustvena i svojina drugih vlasnika.
Agrar kao “nasa nafta"Ono sto je u domacem agraru najvrednije i za privatizaciju najprivlacnije nalazi se u velikim agroindustrijskim sistemima. U Vojvodini ima 15 takvih velikih sistema koji raspolazu sa oko 680.000 hektara obradivih povrsina. Svi su oni, medjutim, u izuzetno teskoj ekonomskoj poziciji - u faktickom bankrotstvu ili na samoj ivici bankrotstva. U takvu poziciju su dospeli kao najvece zrtve dugogodisnje ekonomske krize u zemlji i njene medjunarodne izolacije. Agraru je u takvim uslovima izostala finansijska podrska, a nasilno mu je dodeljena uloga ratne komore rezima tokom sukoba na prostorima bivse Jugoslavije, dok sada sluzi kao neka vrsta “narodne kuhinje" uz ciju se pomoc amortizuju socijalne tenzije u zemlji.Jugoslovenski agrar je tokom osamdesetih i devedesetih godina imao izrazit opadajuci trend efikasnosti tako da on danas daleko zaostaje za onim u svom evropskom okruzenju. Pa ipak, on i dalje jeste jugoslovenska potencijalna sansa broj jedan za ekonomski oporavak. To posebno vazi za agrar kao domacu izvoznu sansu ili, kako to vole da kazu neki ovdasnji politicari “za agrar kao jugoslovensku naftu". Uz sve slabosti koje ima, nas agrar najmanje zaostaje po efikasnosti za razvijenim zemljama. Industrija, recimo, neuporedivo vise zaostaje. Jugoslovenski agrar relativno lako moze da ponudi danas trazene vrste ekoloski ciste i zdrave hrane, kao i retke i cenjene proizvode poput maline, suvih sljiva i drugog preradjenog voca, kvalitetne semenske robe, specijalnih vrsta mesa i nekih drugih proizvoda. Privatizacija agrara je otuda izuzetno primamljiva. Zato i nije pitanje da li ce se za njegove resurse naci kupci, nego po kojoj ceni ce biti prodati. Realnoj - ili za “tepsiju ribe".
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |