ZoU na RTS

U ponedeljak uvece, rutinerski, udarcem pod precku, RTS je objavila jos stotinak tisuca anketa: cak 104 odsto gradjana suglasilo se sa Zakonom o Univerzitetu, potvrdilo da od secesije nema nista i da Univerzitet u Beogradu nikad nece postati cetvrta Republika (pored Srbije, Crne Gore & Kosova) u Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Jugoslaviji (BJRJ)...

Vec iskusna u odbrani SPS ognjista, Radio Televizija Srbija nije imala previse tezak zadatak glede Zakona o Univerzitetu (ZoU). U izvidjanje terena prvi su krenuli diverzanti Bane & Ratko, u Vladi Srbije poznati pod konspirativnim prezimenima "Ivkovic" i "Markovic". Danima su se sakrivali po sumama i gorama, bez hrane i viskija; iznureni i izmoreni, vecito u neprijateljskom okruzenju, jedva su se izvukli iz obruca i prosle sedmice osvanuli u slobodarskom Nisu gde su za RTS odrzali prigodnu konferenciju za stampu. Preziveli gledaoci mogli su da cuju njihovu stravicnu zivotnu pricu: buduci da obojica godinama rade na Univerzitetu u Beogradu (Bane na Gradjevinskom fakultetu predaje kioskologiju, a Ratko na Policijskoj akademiji siptarologiju) bili su u prilici da se licno uvere da mala grupa profesora placenih od strane Mila Djukanovica, a uz pomoc besprizornih studenata na platnom spisku Ibrahima Rugove - mesecima spremaju secesiju Univerziteta od drzave Srbije, kao prvi korak frivolne ideje ciji je krajnji cilj sadrzan u sloganu "Univerzitet - Republika".

Kako se svaka drzava brani policijskim srcem koje je uvek na levoj strani Jugoslovenske levice - objasnio je dr Markovic - Vlada Srbije, ciji je on dopresednik, bila je primorana da polako, za nekoliko sati rostiljijade u skupstinskom restoranu, pripremi nov Zakon o Univerzitetu, utemeljen na vekovnim demokratskim tradicijama Severne Koreje, Irana i posebice Kube. Vlada je, dodao je Bane, pre svega, imala u vidu opravdanu i razumnu zelju drugarice Mire Markovic da bude dozivotni rektor Univerziteta u Beogradu, kako bi se do koske posvetila naucnom radu i mladim generacijama koje u njoj vide svetli uzor.

Kad su s ekrana nestali Bane & Ratko, odmah se pojavio onaj crtez usranog goluba koji veselo leprsajuci krilima obicno najavljuje priopcenja Jugoslovenske levice; ovog puta, medjutim, gledaocima se obznanilo saopcenje Studentske levice iz Vrtine & Drenice - ciji aktivisti do poslednjeg albanskog clana OVK podrzavaju Zakon o Univerzitetu, a narocito predlog iz kosovske baze da dr Mira bude proglasena za rektora cim ovaj celavi Kuburovic podnese ostavku i iz kancelarije iznese svoje stvari.

Konacno, maskirni blok o ZoU zavrsen je opstenarodnim referendumom: spontanim TV anketama iz univerzitetskih centara kakvi su Rekovac, Gnjilane, Glogovac i Cortanovci. Na pitanje "sta, vaistinu, mislite o novom Zakonu o Univerzitetu" odgovarali su vojni penzioneri ("Mi smo za Momira i Jugoslaviju"), citaoci "Politike" ("Nama je receno da su studenti i profesori odusevljeni"), domacice ("Da je u moje vreme bilo ovakvog Zakona, ne bih izgubila decenije za sporetom"), dileri ("Usvajanje Zakona odrzace dinar stabilnim"), specijalci MUP u crnim koznim kaputicima ("Uvek su dozvoljena sva okupljanja u znak podrske Zakonu"), clanovi Srpske radikalne stranke ("Ovo je Svbija!"), gledaoci televizije Pink ("Jeb'te, bas smo od Boska i Stanka culi u 'Sitiju' za te fore, ali mi smo na strani densa...") i, konacno, Slobodan Milosevic ("Niko ne sme da vas bije").

U nedelju uvece, u TV "Dnevniku", Zakon o Univerzitetu (a time neposredno i Momira Bulatovica) podrzali su Patriotski Savez Batocine, Lovacko drustvo "Josip Broz Tito" iz Umcara, Savez socijalistickih apsolvenata iz Srpske Crnje, Planinarsko drustvo "Triglav" iz Kikinde, Drustvo nezavisnih odzacara iz Panceva, Kinoloski savez "Cuko" iz Osecine... a onda se na Studiju B pojavio izvesni profesor s Poljoprivrednog fakulteta koji je, uzivo, kao deklarisani clan Jugoslovenske levice, dobio partijski zadatak da gledalistu objasni zbog cega je ZoU fascinantno pametan i skroz demokratski.

Ono zbog cega ovu emisiju nikako nije trebalo propustiti - sadrzano je u fizickom izgledu i hemijskom ponasanju profesora koji je netremice gladio olovku ciji ga je falusni oblik ocigledno uzbudjivao; kao vizuelno prva karika u Darvinovom lancu evolucije, usredsredjen na pisalo, mrmljajuci sebi u bradu s akcentom iz jos neotkrivenih srpskih prasuma - majstor je ustvrdio da je Zakon o U. zajebao sve prethodne Zakone o U. po svojim poljoprivrednim a demokratskim principima. Sta, bre, mi imamo da biramo rektora kad Slobodan Milosevic uvek ima porodicnu alternativu, kakav je to nacin da se trazi autonomija kad autonomije ni u prirodi nema, na fakultetima se bune samo oni koji su jos za vreme Broza stekli privilegije, kod nas na Poljoprivrednom f. nema tih problema - cela flora uclanjena je u Jugoslovensku levicu, za faunu ne odgovaramo, neka o tome brine Veterinarski fakultet, sreca je samo da i tamo imamo svoje demokratski orjentisane ljude, necemo valjda dozvoliti fauni da odlucuje o ZoU u trenutku kad je nasa zemlja pod nevidjenim pritiskom, gledajte samo - Kosovo, Milo Djukanovic, Sandzak, autonomasi u Vojvodini, onaj Dodik koji je umislio da slobodno moze da putuje po svetu, studenti, profesori... Sreca je nasa da su na okupu Momir, Sloba, dr Mira i Ratko: dok je nama Jugoslavije pod njima - zivjecemo u skladu sa Zakonom.

U ponedeljak uvece, rutinerski, udarcem pod precku, RTS je obavio jos stotinak tisuca anketa: cak 104 odsto gradjana suglasilo se sa Zakonom o Univerzitetu, potvrdilo da od secesije nema nista i da Univerzitet u Beogradu nikad nece postati cetvrta Republika (pored Srbije, Crne Gore & Kosova) u Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Jugoslaviji (BJRJ).

Vec u utorak, bio sam potpuno spokojan: Skupstina Srbije u velicanstvenom konsenzusu socijalisticko- levo-radikalskih snaga prihvatila je ZoU, prihvatila da Savez Najdebljih Studenata Beograda delegira svoje mamutske predstavnike u Savet Univerziteta koji ce vec koliko sutra umeti da izabere Najbolju Medju Najboljima: dr Miru Markovic kojoj ovim putem profesor Poljoprivrednog fakulteta upucuje cestitke i najsrdacnije zelje za plodan erotsko-naucni rad u "Bazaru".

I noc i dan, rekla bi drugarica Mira.

Noc posebno, podvukao bih zutim, ali Slovenija, na zalost, nije moja dezela.