Umrezeno gusenje

Naknade za koriscenje radio frekvencija i TV kanala, tzv. takse, naci ce se na Ustavnom sudu bez obzira na njihovo radikalno snizenje. Pre svega, zbog toga sto Savezna vlada nije nadlezna za njihovo donosenje, ali i zato sto se primenjuju iskljucivo na RTV stanice koje dobijaju privremene dozvole

Pise: Slobodan Djoric

Neocekivano, sredinom meseca februara, pojavio se u listu “Politika" oglas Ministarstva za telekomunikacije za dodelu radio frekvencija i TV kanala “na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije". Objavljen je cak tri puta za nedelju dana.

Tri meseca kasnije, bez i jednog dana zakasnjenja, iz ovog ministarstva saopsten je spisak na kome se naslo 247 dobitnika dozvola. Medju njima je i jedna radio stanica iz Crne Gore, cime je “potvrdjen" jugoslovenski karakter oglasa.

Naglasena prezentacija oglasa i, potom, prividno veliki broj dozvola trebalo je da proizvedu utisak siroke demokratizacije u oblasti elektronskih medija. Ovom rezimu je takav poen bio neophodan, posto je prethodno preduzeo citav niz represivnih mera prema vlasnicima lokalnih RTV i drzao ih u visegodisnjoj neizvesnosti.

Ovo “sredjivanje stanja" u srpskom etru Vlada Srbije i njeno ministarstvo za informacije posmatraju skrstenih ruku. Nije reagovalo ni Ministarstvo za finansije koje u koriscenju ovog prirodnog resursa godinama ne primecuje izvor sredstava za republicki budzet. Sve to govori da je republicki Zakon o radio televiziji necujno sklonjen u arhivu.

U trenutku kada je predstava pri kraju, sagledava se u potpunosti scenario rezima i dize se magla stvorena oko ove akcije. Ona je proizvedena vec samim oglasom, koji se inace pogresno smatra konkursom. Ovaj konfuzni i protivrecni pravni akti nije utemeljen na vazecem zakonu, a njegove su odredbe tako formulisane da ih Ministarstvo moze interpretirati po sopstvenom nahodjenju. Na primer, u oglasu se zahteva “gradjevinska dozvola", a u pismu vlasnicima o dokumentaciji koja nedostaje - “gradjevinske dozvole". To je “samo" razlika izmedju jednine i mnozine: prvo se trazi jedna - za studio, a zatim dve dozvole - i za antenski stub. Autori scenarija dosetili su se da na taj nacin “opravdaju" izostavljanje sa spiska dobitnika gotovo sve clanice ANEM-a i vise od polovine clanica Udruzenja “Spektar". Radi se upravo o stanicama koje imaju otvorene i, sa stanovista vlasti, “diskutabilne" programe. “Kriterijume" za ulazak u radio frekvencijski spektar Srbije javnosti je, konacno, otkrio savezni ministar za informacije Goran Matic. Po njemu, bili su odlucujuci “tehnicki i komercijalni kriterijumi". Ocigledno je da Ministarstvu za telekomunikacije nije bilo ni lako ni jednostavno da Maticeva merila uoblici u negativne odgovore radio i TV stanicama koje vec godinama emituju program. Zbog toga se neko naknadno dosetio i druge gradjevinske dozvole, koja nije zahtevana od vecine onih koji su se nasli na “listi dobitnika".

Ima jos jedna dosetka sa potpisom Ministarstva za telekomunikacije (koju je verovatno iznudio pravi autor scenarija). Radi se o visini tarife uvecanoj za 50 posto za “Umrezene stanice". Nista od toga se ne pominje u oglasu Ministarstva za telekomunikacije i ocigledno je sve to smisljeno radi pritiska na ANEM.

Brojka od 247 dozvola “namaknuta" je delimicnom legalizacijom postojecih, ali i uvodjenjem novih stanica, koje umesto emisione i studijske opreme poseduju samo projekte i prospekte. Doskorasnje izjave nadleznih da je beogradski spektar “prebukiran" demantuje cinjenica da se naslo pet novih “mesta" u spektru, i to za televizije pod nazivom Metropolis TV, TV Intersped (i za radio), RTV S, TV ZIPS i SOS KANAL. Nedostaje najavljena TV KOSAVA, a na listi nema ni RADIO KOSAVE.

Medju poznatim TV stanicama na spisku se nalaze TV POLITIKA, BK TELEKOM I TV PINK, ali nije jasno da li se u ovom slucaju radi o dodeli jednog kanala za podrucje Beograda ili o nepoznatom broju kanala za pokrivanje Srbije. Zabunu stvara odluka Ministarstva u kojoj nisu navedene oznake odobrenih radio frekvencija i TV kanala.

Dozvole su dobili i televizije u Suvoj Reci, Tutinu, Kovinu, Gadzinom Hanu, Vucju, Lajkovcu, Mionici, Svrljigu, Cajetini, Soko Banji, Velikom Popovicu i Aleksincu (dve). One upotpunjuju brojku od 73 dozvole za TV. Medjutim, Sremska Mitrovica ostaje bez novih programa, pa ce RADIO M i dalje biti pod zastitom ministra Matica, njegovog bivseg glavnog urednika. Mitrovackom RADIO OZONU jos nije vracena nedavno oteta oprema, ali ni RADIO OZON iz Cacka nije se “plasirao" medju osam dobitnika dozvola u svom gradu. Nepoznata komisija bila je siroke ruke na nekim podrucjima, pa su tako Veliki Popovic i Ub dobili po tri, Ivanjica, Zabari i Petrovac na Mlavi po dve, a Mionica, Lajkovac, Doljevac, Zitoradja, Soko Banja, Vucje, Lebane, Koceljeva, Vladimirci, Ljubovija i mnogi drugi po jednu radio stanicu.

Naknade za koriscenje radio frekvencija i TV kanala, tzv. takse, naci ce se na Ustavnom sudu bez obzira na njihovo radikalno snizenje. Pre svega, zbog toga sto Savezna vlada nije nadlezna za njihovo donosenje, ali i zato sto se primenjuju iskljucivo na RTV stanice koje dobijaju privremene dozvole. RTV koje ostanu ispod crte imace dovoljno argumenata da pravdu potraze na sudu.

Okoncanjem postupka za dodelu radio frekvencija i TV kanala, ne resava se problem demokratizacije elektronskih medija u Srbiji.

(Autor je generalni sekretar Udruzenja za razvoj privatne radio difuzije “Spektar")