USVOJENA PREPORUKA KONGRESA LOKALNIH I REGIONALNIH UPRAVA EVROPE ZA RESAVANJE KOSOVSKE KRIZE

Od sest amandmana koje su predlozili ruski predstavnici delimicno i s izmenama prihvacena su dva, ostali su odbijeni

Jovan Radovanovic
specijalni izvestac “Nase Borbe" iz Strazbura

Preporuka Kongresa lokalnih i regionalnih uprava Evrope za resavanje kosovske krize usvojena je juce jednoglasno. Od sest amandmana koje su predlozili ruski predstavnici delimicno i sa izmenama prihvacena su dva, ostali su odbijeni. Vladimir Cigasev i Zufar Antuejev su trazili da se u tekst preporuke doda da Kongres osudjuje sve akte terorizma, krijumcarenje oruzja, ubacivanje stranih placenika u sukobe na Kosovu, sto je sa nesto izmenjenim formulacijama na kraju prihvaceno. Podrzan je i amandman u kojem se insistira da svako resenje za Kosovo mora postovati teritorijalni integritet SR Jugoslavije. Medjutim, amandmani u kojima se trazi da se iz preporuke brise deo koji se odnosi na situaciju u Vojvodini i Sandzaku, kao i deo koji se odnosi na “specijalni status" Kosova, nisu prihvaceni. Receno je da se deo posvecen Vojvodini i Sandzaku odnosi na molbu koju je Vlada SRJ uputila Savetu Evrope za prijem, a da i Kongres kao i Savet Evrope insistira na “specijalnom statusu Kosova", jer ga je ono imalo na izvestan nacin i prema Ustavu iz 1974. godine, na cija se resenja kao optimalna u ovom trenutku pozivaju sva dokumenta koja su poslednjih godina izasla iz palate Saveta Evrope u Strazburu.

Zanimljivo je bilo istupanje Jana Mansa, gradonacelnika holandskog grada Ensedea, koji je upozorio delegate Kongresa da ne zatvaraju oci pred mogucnoscu da se u skoroj buducnosti stanovnici Kosova izjasne za ujedinjenje sa zemljom maticom, Republikom Albanijom. Tako nesto nije pomenuo gradonacelnik Tirane Albert Brojka koji smatra da je najbolje resenje za Kosovo da ono bude treca republika u jugoslovenskoj federaciji. Brojka misli da resenje o Ustavu iz 1974. godine nije zadovoljavajuce i da bi ono proizvelo dalju nesaglasnost i moguce sukobe koji su opasni za citav Balkan, a narocito za jugoslovenske susede.

Nikolaj Dacev iz Bugarske je izrazio zabrinutost zbog nastavljanja sukoba i naglasio da njegova zemlja podrzava mirno i demokratsko resenje problema i rekao da su Bugari spremni da ucestvuju u tzv. balkanskim mirovnim snagama pod komandom NATO, ako medjunarodna zajednica donese odluku da te snage treba da intervenisu na Kosovu. Dacev je pomenuo da uvodjenje sankcija i embarga Jugoslaviji neposredno uticu na ekonomiju njegove zemlje i naglasio da je uputnije traziti drugacija resenja za kosovsku krizu.

Ismet Civilek iz Turske naglasio je da kosovska kriza predstavlja opasnu pretnju bezbednosti citave Evrope, ne samo Balkana. On se slozio sa stavom u preporuci Kongresa da da je pregovorima izmedju jugoslovenske i albanske strane neophodno prisustvo posrednika i zalozio se da to bude Felipe Gonsales koji vec ima mandat Evropske unije i OEBS. Civilek takodje smatra da svako buduce resenje kosovskog problema mora postovati teritorijalni integritet SRJ. Zatim je zatrazio od medjunarodne zajednice da zastitit tursku manjinu na Kosovu koja je ugrozena i, na kraju, trazio da u pregovorima o buducnosti Kosova ucestvuju predstavnici svih etnickih zajednica koje postoje na Kosovu.

Iz citave rasprave koja je neformalno vodjena u Strazburu ovih dana o Kosovu, kao i jucerasnje oficijelne zavrsnice, moglo bi se zakljuciti sledece: predstavnici gradova i regiona Evrope su izuzetno zabrinuti stanjem na Kosovu, jer ga vide kao ozbiljnu pretnju miru i bezbednosti citave Evrope. Mirno i demokratsko resenje kosovskog problema oni vide i kao jedan od dokaza koje Evropskoj zajednici treba da pruzi jugoslovenska vlada kako bi njena molba za prijem u “veliku evropsku porodicu" bila shvacena kao iskrena i ozbiljna.