MINISTARSKI SAVET NATO USVOJIO PLAN ZA OGRANICAVANJE KRIZE NA KOSOVU
Preventivno rasporedjivanje snaga u Albaniji i Makedoniji
U zavrsnom saopstenju ministarskog Saveta NATO, zapadni saveznici porucuju da ce budno pratiti zbivanja
u Crnoj Gori, kako bi bili sigurni da se niko i nista "ne uplice" u tamosnje predstojece izbore
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Luksemburga
Sefovi diplomatije atlantske "sesnaestorice" nalozili su juce svojim vojnim vlastima da razmotre
mogucnost preventivnog rasporedjivanje snaga NATO u Albaniji i Makedoniji, a u cilju doprinosa mirnom
resenju kosovske krizi i ucvrscivanja bezbednosti i stabilnosti u regionu. Pored toga, ministri su od svojih
stalnih predstavnika u Briselu zatrazili da razmotre "politicke, pravne i, bude li neophodno, vojne
implikacije mogucih daljih mera odvracanja, ukoliko to situacija (na Kosovu) bude zahtevala."
To bi, u najkracem, bile najznacajnije dugorocne mere za suocavanje sa kosovskom krizom, o kojima je juce
u Luksemburgu odlucio ministarski Savet NATO. Pored dugorocnih, usvojena i serija neposrednih mera,
cijom bi primenom trebalo da se ojaca bezbednost susednih drzava, Albanije i Makedonije. Odluceno je da
se intenzivira saradnja sa tim zemljama u okviru programa Partnerstvo za mir; da se avgusta u Albaniji i
septembra u Makedoniji odrze opsezni vojni manevri NATO i njihovih partnera; zatim da se u Tirani otvori
predstavnistvo zapadnog saveza u cilju bolje koordinacije pomoci albanskim oruzanim snagama; da se
podrzi produzavanje medjunarodnog vojnog prisustva u Makedoniji; da mediteranska flota NATO u julu
poseti albansku luku Drac; kao i da se pripreme planovi za podrsku Visokom komesarijatu za izbeglice, za
slucaj humanitarne krize kakvu bi izazvao veci talas kosovskih izbeglica.
Sve ove mere, istice se u saopstenju sa ministarskog sastanka u Luksemburgu, preduzimaju se sa ciljem da se
doprinese mirnom resenju kosovske krize, ojaca bezbednost i stabilnost susednih drzava i, istovremeno,
jasno demonstrira interes zapadnih saveznika za razvoj situacije u regionu. Ne samo zbog bezbednosti
"partnerskih zemalja", vec i zato sto bi, kako se naglasava, nasilje i nestabilnost na Kosovu mogli da ugroze
i mir u Bosni, za cije odrzavanje zapadni saveznici imaju posebnu odgovornost. U skladu sa tom
odgovornoscu, ministri su danas odobrili operativne planove za produzenu operaciju Sfor u Bosni, nakon
isteka njegovog sadasnjeg mandata u junu ove godine. Novoj misiji nije odredjen nikakav rok trajanja, ali je
definisan cilj: da se, naime, obezbede uslovi u kojima vise nece biti neophodno strano vojno prisustvo da bi
se odrzao mir u - kako je naglaseno ; "jedinstvenoj, demokratskoj i multietnickoj drzavi."
Konacno, u zavrsnom saopstenju ministarskog Saveta NATO, zapadni saveznici porucuju da ce budno
pratiti zbivanja u Crnoj Gori, kako bi bili sigurni da se niko i nista "ne uplice" u tamosnje predstojece izbore.
Ministri, medjutim, ne kazu sta bi, ako ista, ucinili u slucaju takvog "uplitanja."
| Zabrinutost zbog nasilja na Kosovu
U posebnom saopstenju ministarskog Saveta NATO posvecenom Kosovu, zapadni saveznici izrazavaju
duboku zabrinutost zbog produzene upotrebe nasilja i onemogucavanja prisustva medjunarodnim
posmatracima i humanitarnim organizacijama. "Sesnaestorica" su ubedjeni, kako se navodi, da je resenje
kosovske krize moguce jedino u "otvorenom i bezuslovnom dijalogu." To resenje bi, po njima, trebalo da
"ucvrsti status Kosova i sacuva teritorijalni integritet SRJ", garantujuci ljudska i gradjanska prava svim
stanovnicima te pokrajine. Posebnu odgovornost za takvo resenje, naglasavaju ministri, ima predsednik
Milosevic, a u tom procesu "kljucna uloga" pripada lideru kosovskih Albanaca, Ibrahimu Rugovi.
|
|
