BALETSKE PREMIJERE

Druga premijera “Labudovog jezera" u Narodnom pozoristu u Beogradu

O rekonstrukciji baleta “Labudovo jezero" prema postavci Dimitrija Parlica iz 1970. godine receno je i napisano mnogo toga i stalozeno kriticarskog i jetkog, i dobronamernog i zajedljivog, i znalackog i neznalackog, sujete pojedinaca su manje ili vise opravdano povredjene. No, sigurno je da je krajnje vreme da prestanu netakticne polemike, koje ni malo ne doprinose ugledu baletske profesije, a upravo vracanje nedakasnjeg ugleda nasoj baletskoj umetnosti trebalo bi da bude osnovni cilj oko cijeg ostvarenja ce se okupiti svi oni koji svojim znanjem i iskustvom tome mogu doprineti.

Zalazuci se, pre svega, za dobronamernost i kada se izricu veoma strogi kriticarski sudovi, potpisnica ovih redova dozvoljava sebi da se vrati na premijeru II “Labudovog jezera" i njene protagoniste, Anu Pavlovic i Denisa Kasatkina, kojima je posle “Uspravane lepotice" s pravom ukazano poverenje da odigraju najlepse klasicne baletske uloge i u ovom “najbaletskijem" belom baletu.

Mlada i veoma priljezna balerina Ana Pavlovic, iako nema sve fizicke predispozicije za kreacije Belog i Crnog labuda, ulozila je svoje znanje, a narocito osecajnu izrazajnost da Odetu i Odiliju sto bolje odigra. Uzdrzana, ali topla emocionalnost, primerene kraljici belih labudova, zracila je iz njene Odete, dok je Odiliju igrala sa zavodljivoscu, bez demonskog karikiranja. Na tehnickom usavrsavanju ovih, toliko teskih i zahtevnih uloga, Pavloviceva sigurno mora jos raditi. Time ce, u sta ne treba sumnjati, postici vise sigurnosti u izvodjenju bravura klasicne igre, te osloboditi potpuno svoje izrazajne potencijale.

Denis Kasatkin, igrac izuzetno lepe figure, koji je vec igrao Zigfrida u postavci A. Simona, iskreno je prihvatio drugu koreografsku koncepciju. Bio je elegantan, romantican Parlicev princ, pomalo sanjar koji masta o drugim svetovima, razlicitim od onoga koji ga okruzuje. U tehnickom smislu Kasatkin jos mora doradjivati ovu ulogu i u pogledu kristalne cistote klasicnih baletskih recenica, a posebno na sigurnijem zavrsavanju pojedinih virtuoznih kombinacija.

Kao partneri Pavloviceva i Kasatkin su delovali harmonicno, te su njuhovi dueti s pravom bili toplo pozdravljeni od strane publike. Isto tako gledaoci su odali priznanje solistima i ansamblu beogradskog Baleta koji su bili sigurniji u izvodjenju “Labudovog jezera", linije u igri zenskog ansambla su bile ujednacenije i cistije, a divertisman III cina, bez obzira koliko vise ili manje odstupa od duha prvobitne Parliceve koreografije, bio je skladniji. Goran Stonic je opravdao poverenje i uspesno je odigrao Rotbarta, te treba ocekivati da ce se u solistickim deonicama ovog baleta i ubuduce smenjivati mlade, perspektivne snage beogradskog ansambla.

Milica Zajcev