POZORISNE PREMIJERE

Mirko Stojkovic, “M 70 slobodan pad u sest slika", reditelj i scenograf Miroslav Benka, kostimograf Boris Caksiran, kompozitor Miroljub Arandjelovic Rasinski, produkcija Narodno pozoriste “Tosa Jovanovic" Zrenjanin

Sudeci prema najnovijem pozorisnom projektu sa temom rat i ono oko njega, kao i nacinu na koji je ova tema transponovana na scenu, film Srdjana Dragojevica “Lepa sela lepo gore" ce jos dugo vremena biti nedostizan uzor za pozoriste.

Savremeni dramski tekst “M 70", mladog pisca Mirka Stojkovica, za koji je, uzgred receno, ovaj pisac dobio nagradu “Slobodan Selenic", ne samo da ne poseduje elemente koji bi mu obezbedili snazan i neposredan umetnicki izraz, vec direktno ukazuje na razloge zbog kojih je savremena srpska drama u debeloj stvaralackoj krizi. Sastavljen od sest anegdotskih ratnih situacija za koje direktna ispiracija dolazi iz novinarskih tesktova Nebojse Jevrica ili Vanje Bulica, svojevremeno objavljivanih u listu “Duga" , ali i iz kafanskih prepricavanja pozadinaca iz poslednjeg rata, cija se funkcija iscrpljuje u tome da ispripovedaju jos jednu integralnu anegdotu, tekst Mirka Stojkovica se svodi na samo jednu dimenziju. Njegova dramaticnost se, poput niza drugih (“ratnih") tekstova koji se igraju u poslednje vreme, iscrpljuje u cinjenici da se bave ratom.

Radnja drame “M 70" je “uokvirena" metaforicnim prenosenjem automatske puske M 70 iz Srbije u Hrvatsku, potom u Bosnu, gde “izaziva" ratni pozar. Konkretizaciju posledica puta jedne puske Stojkovic vrsi posredstvom dvoje junaka Azre i Bozidara Lukica, nekadasih ljubavnika iz sarajevske ulice Rifata Burdzevica koji se srecu na frontu. Azra je, naime, sef nekakvog muslimanskog logora u kome zarobljeni Srbi kopaju rovove i kako je za ocekivati, tamo ispucava svoju frustraciju ostavljene zene. Stoga je nacin na koji su publici bili predoceni dogadjaji iz proslosti definisan postupkom koji se u najkracem moze imenovati dijalogom “raje" i “papaka".

Postavljajuci ovu pricu na scenu reditelj Miroslav Benka za uzor, pak, ima jednog drugog filmskog reditelja. Predstava “M 70" je projekat “bulajicevskog" tipa u pravom smislu. Dogadjaje iz rata, koje prati drama Mirka Stojkovica, Miroslav Benka realizuje posredstvom jednog postupka cije je odredjenje najblize terminu ratna epopeja. Pricu o Azrinom i Bozidarevom zivotu pre rata, kao i dogadjaje koji se neposredno prate, Benka ilustruje brojnim plesnim numerama dobrih i zlih andjela, koreografskom igrom uniformisanih ljudi i izbeglica iza kojih lebdi velika maketa SFRJ koja ce se srusiti u trenutku kada puska bude ponovo vracena odakle je i krenula - u Srbiju. Tada ce se, naime, napokon ugasiti petokraka koja svetli sve vreme dok ce maketa dobiti obrise danasnje SRJ.

Izuzmemo li cinjenicu da je sasvim moguce kako ce ovaj rat ipak zavrsiti Veljko Bulajic (teza Emira Kusturice) sto moze biti jedan od stavova reditelja Miroslava Benke, u jednom se nikako ne moze sloziti s njim. Niti se petokraka iznad Savezne republike Jugoslavije ugasila, kako to “kaze" reditelj, niti je osipanje (makete) zavrseno.

Ipak, ono sto ovoj predstavi daje neku vrstu sarma i narocite boje, jesu Jugoslav Krajnov u ulozi Bozidara i Gordana Djurdjevic-Dimic kao Azra, ali i Zdenko Kozik u ulozi andjela smrti, koji svojom igrom uspevaju da postignu odredjenu distancu u odnosu na pateticni okvir u koji su postavljeni.

Zeljko Jovanovic