Rankoviceva "pobeda" i Kardeljev "beg"

Zasto je zapisnik sa prosirenog Izvrsnog komiteta sacinjen u samo dve kopije? Cuveni govor u Splitu kao Rankoviceva pobeda. Kako se proneo glas da je Jovan Veselinov pokusao da ubije Edvarda Kardelja u lovu? Misteriozno Kardeljevo putovanje u London i povratak po Bakaricevom nagovoru...

Diskusija bez prestanka: Kardelj, Tito i Rankovic

U novembru 1961. Tito je odrzao govor u Skoplju pre nego sto je posao u dugu posetu Africi. Dosta neodredjeno govorio je o potrebi da se isprave ceste greske u privredi; izmedju mnogih malih preduzeca bilo je previse konkurencije za izvozno trziste, nepotrebnim novim fabrikama jos se daju dotacije, a cene i dalje rastu. Kad se u februaru Tito vratio iz Afrike, saznao je da se na sve strane govori o ekonomskom slomu.

Tito je sazvao sastanak "Prosirenog Izvrsnog komiteta" Saveza komunista, koji je odrzan u Beogradu 14. marta 1962. Sastanku je prisustvovalo cetrnaest clanova Izvrsnog komiteta, uz cetrnaest drugih clanova Centralnog komiteta i dvadeset tri predstavnika Saveza komunista iz republika. Svetislav Stefanovic je predlozio, a Tito i Rankovic su se slozili, da rad konferencije treba da bude unesen u zapisnik, ali da se naprave samo dve kopije zapisnika. Jedna kopija je predata Titu, a druga Rankovicu. Titova kopija je u njegovoj arhivi koja je jos zatvorena za javnost. Rankoviceva kopija stavljena je u Arhiv Centralnog komiteta, odakle je Zivadin Simic, kao clan Organizacionog odbora Centralnog komiteta, dosao u posed te kopije. Napravio je fotokopije jednog dela zapisnika za clanove Centralnog komiteta i bio je tako ljubazan da mi pokaze svoju kopiju. Tito je otvorio sastanak rekavsi da se suocavaju ne samo s ekonomskom krizom nego i s politickom kriziom. Stefanovic se slozio s tim i dodao da ce se, ako krizu ne rese, naci u djavolskom skripcu. "U vrazijem djavolskom skripcu" - upao je Tito i dodao da, ako se ne budu mogli pribrati, ujediniti se i resiti svoje nesuglasice, onda: "Sve ce otici do djavolje matere!" Kardelj i Rankovic izneli su svoja oprecna gledista. Tito je, kao uvek, zauzeo sredokracu, trudeci se da nadje kompromis koji bi zadovoljio obe strane i koji bi obezbedio osnovu za pomirenje. Ali na kraju sednice izgleda da se priklonio Rankovicevoj strani. 6. maja Tito je govorio na narodnom mitingu u Splitu. Jasno je nagovestio da ce biti vracanja na cvrscu kontrolu, a trzisnoj privredi bice nametnuta ogranicenja. Rukovodioce preduzeca kritikovao je kao jednu klasu. Postoje prevelike razlike izmedju njihovih i radnickih plata. Direktori previse putuju u inostranstvo i sebi su nakupovali previse kola. Neki od njih su korumpirani i prodaju industrijske tajne stranim konkurentima. Moraju se doneti novi zakoni protiv "privrednih kriminalaca" i malih privatnih grupa direktora preduzeca i predsednika savetodavnih odbora. Mora se uvesti ogranicenje uvoza kako bi se direktori sprecili u kupovini tako mnogo stranih automobila i cene se moraju ogranicavati da bi se sprecila inflacija. Direktori su smatrali da su ovi napadi nepravedni i da nije umesna kritika o preteranom putovanju u inostranstvo, narocito ona koja dolazi od Tita.

U svom govoru u Splitu Tito je izrazio misljenje zastupnika planske privrede i Rankovica, koji su privremeno odneli pobedu, a Kardelj je morao prihvatiti poraz. Tog leta Kardelj je imao zlu srecu da ga na jednom lovackom izletu pogodi i lakse rani jedan zalutali metak. Metak je ispalio clan lovacke druzine, Jovan Veselinov, ministar u srpskoj vladi; i mada je ovo bila tipicna i ni po cemu neobicna lovacka nezgoda, tracari su sirili glasine da je Srbin Veselinov namerno pokusao da ubije Kardelja - Slovenca.

U decembru 1962. Kardelj je iznenada otputovao u London ne rekavsi Titu, ni bilo kome, da ide. Putovao je tajno, s diplomatskim pasosem i odseo u privatnom hotelu u Kensingtonu, kojeg je koristila iskljucivo jugoslovenska ambasada, a hotelom je upravljao direktor koga je postavila ambasada. Britanski novinari nisu saznali da je on u Engleskoj, a nikakav izvestaj o njegovoj poseti nije se pojavio u novinama bilo koje zemlje.

Cim je Tito cuo da je Kardelj otisao u London, rekao je Tempu: "Kardelj me je ostavio." Tempo ga je zamolio da ne izvlaci brzoplete zakljucke. Otisao je Rankovicu, koji je kao glavni Kardeljev protivnik bio najbolja osoba da se kod Tita zalozi za Kardelja, a Rankovic, kao i uvek posten, nepodmitljiv i odan, pristao je da to ucini. Titu je naveo tri moguca razloga za ono sto je Kardelj ucinio. Mozda je prebegao na zapad, mozda je otisao do nekog engleskog doktora zbog svoje povrede u lovu ili je, mozda, otisao u London samo na odmor.

U jugoslovenskoj ambasadi u Londonu bilo je izvesnih neprilika. Ambasador Prica zahtevao je da vidi izvestaj obavestajaca i njihov spisak dousnika u Engleskoj; obavestajci su odbili da izvestaje pokazu ambasadoru jer je u jugoslovenskoj diplomatskoj sluzbi bilo pravilo da ambasadori ne gledaju obavestajne izvestaje. Tito je poslao Zivadina Simica da kaze ambasadoru da nije u pravu. Simic je tada radio u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu i bio je sekretar diplomatske sekcije Saveza komunista, sa zadatkom da kriticki proverava partijsku odanost diplomata. Bio je ambasador u Kartumu kad je Tito tamo bio 1959. i 1962. i pomagao je u organizovanju jednog velikog lova u juznom Sudanu, gde je Tito prvim metkom odstrelio jednu lavicu.

Tito je Simicu rekao da, dok je u Londonu, poseti Kardelja i vidi sta se desava. Kad je Simic stigao u ambasadu u Londonu, telefonirao je Kardelju u privatni hotel i zamolio da se s njim vidi, ali je Kardelj odbio da se s njim sastane, pa i da dodje na telefon. Simic se vratio u Beograd i podneo izvestaj o svom neuspehu da kontaktira Kardelja, ali se Kardeljev prijatelj Bakaric, istaknuti liberal u Savezu komunista, ponudio da ode u London i nagovori Kardelja da se vrati. Bakaric se vratio u Beograd s Kardeljem, koji je objasnio da je jednostavno iskoristio svoje pravo da ode u London na odmor, a da ni od koga ne trazi odobrenje. Tito je bio presrecan sto ga vidi i brzo mu je oprostio. Simic je smatrao da je sve to bio namesteni dogovor izmedju Kardelja i Bakarica da pokazu svoju samostalnost i da se Bakaricu digne ugled. Ovo je svakako pokazalo razliku izmedju Titovog i Staljinovog rezima.

Tito je nastavio da se prvo i pre svega oslanja na Rankovica. Kad je 1963. usvojen novi Ustav, na Titov predlog stvoreno je novo mesto potpredsednika Jugoslavije da bi Rankovic mogao da bude imenovan za potpredsednika. Posle unapredjenja Rankovic je prestao da bude ministar unutrasnjih poslova i zaduzen za Udbu. Udbu je preuzeo novi ministar unutrasnjih poslova Svetislav Stefanovic, ali Rankovic mu je koristio svojim savetima i branio interese Udbe u vladi.

Ali liberalne snage bile su mocne. Imale su podrsku javnog mnenja u Hrvatskoj i Sloveniji, jer su Hrvati i Slovenci zeleli vise slobode da trguju sa zapadno-evropskim zemljama, narocito sa Zapadnom Nemackom, i da nastave da podizu zivotni standard sve vise kusajuci jugoslovensku i stranu robu siroke potrosnje. Nisu zeleli da njihov novac od poreza otice na osnivanje preduzeca u Crnoj Gori i Makedoniji da bi se ublazilo siromastvo na jugu.

Sutra: Nova uloga Milke Kufrin