CRNOGORSKI PREDSEDNIK U ZVANICNOJ POSETI EVROPSKOJ KOMISIJI I EVROPSKOM PARLAMENTU

Van den Bruk, evropski komesar za spoljne poslove izjavio da pokusaji manipulacije crnogorskim izborima ne bi ostali bez ozbiljnih posledica po Beograd

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Da Evropa, kojim slucajem, glasa na predstojecim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, njen predsednik Milo Djukanovic mogao bi vec da se proglasi pobednikom. Politika koju on zastupa - odnosno demokratske i ekonomske reforme koje je pokrenula nova crnogorska vlada - dobili su juce punu podrsku u Evropskoj komisiji i u uticajnom Komitetu za spoljnu politiku i bezbednost Evropskog parlamenta.

Reformska politika koja se poslednjih meseci vodi u Crnoj Gori, istakao je nakon jucerasnjih razgovora sa Djukanovicem evropski komesar za spoljne poslove Hans van den Bruk, "bila bi dobra politika i za citavu jugoslovensku federaciju, buduci da bi je priblizila Evropskoj uniji i ukupnoj medjunarodnoj zajednici." Kao dokaz da se takvom politikom Crna Gora vec priblizila EU, Van den Bruk joj je juce najavio novu evropsku pomoc, nagovestavajuci da bi na to mogla racunati i Srbija... ako bude "sledila crnogorski primer."

U susretu sa izvestacima iz Evropske komisije, Djukanovic je izrazio uverenje da ce se to, pre ili kasnije, i dogoditi. Rekao je, naime, da Crna Gora svoju buducnost vidi u Evropi, te da “pokusava da tim putem povede i SR Jugoslaviju." Uprkos tome sto se jugoslovenski politicki vrh opire da krene pomenutim putem, Djukanovic je uveren da politici koja se trenutno vodi u Crnoj Gori pripada buducnost, te da ce ona konacno trijumfovati nad, kako je rekao, “retrogradnom i autistickom politikom koju danas olicava jugoslovenski drzavni vrh."

Takav opis aktuelne politike Beograda, crnogorski predsednik je u razgovoru sa poslanicima Evropskog parlamenta dopunio jos i ocenom kako je to “istorijski porazena politika samoizolacije i ocuvanja postojeceg stanja, koja Jugoslaviju drzi u kavezu i prikovanu za evropsko i svetsko dno." Nista nezniji Djukanovic nije bio ni prema glavnom kreatoru takve politike, predsedniku SRJ Milosevicu. Optuzio ga je da “samoubilacku politiku, koju vec dugo vodi u ime Srbije, sada pokusava da vodi i u ime SR Jugoslavije"; te da “svaki problem pokusava da relativizuje tako sto ce stvoriti novi problem", usled cega se danas suocava sa problemima na cetiri fronta: na Kosovu, u Crnoj Gori, na Univerzitetu i sa nezavisnim medijima. Slozio se sa evropskim poslanicima koji su ga pitali o najnovijem “Milosevicevom gusenju medija", ukazujuci kako se odluka Ministarstva telekominikacija o uskracivanju dozvola za rad nezavisnih radio i televizijskih stanica “s punim prav! om poistovecuje sa g. Milosevicem, buduci da je on covek od apsolutnog autoriteta u Srbiji." Ta odluka je, po Djukanovicu, “tezak politicki udarac slobodi medija, pa time i demokratiji u SRJ."

I komesar Van den Bruk i predsednik Djukanovic su, u razgovoru sa novinarima, posebno ukazivali na znacaj predstojecih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Djukanovic je opsirno govorio o “veoma jakom pritisku iz Beograda... kojim gospodin Milosevic zeli da obezbedi pobedu svoje politicke filijale u Crnoj Gori", te u tom cilju krsi sva demokratska pravila, vodi pravi medijski rat, ulaze znacajna finansijska sredstva u svoju lokalnu filijalu... da bi, konacno, prosle sedmice “neustavno promovisao svog glavnog politickog pulena u Crnoj Gori na polozaj saveznog premijera." Uprkos tome, Djukanovic je uveren da ce reformske snage pobediti na nedeljnim izborima, sto ce im, kako je rekao, omoguciti da “izadju iz okvira Crne Gore" i na ukupnom jugoslovenskom prostoru pokrenu proces afirmacije demokratskih i ekonomskih reformi i puta u Evropu.

Ukazujuci kako su i u Evropi uznemireni pritiscima kojima je trenutno izlozena Crna Gora, komesar Van den Bruk je upozorio da “spoljni pokusaji manipulacije crnogorskim izborima... ne bi ostali bez ozbiljnih posledica po politiku EU prema Beogradu." Na te posledice se ne bi dugo cekalo buduci da je vec za 8. juni zakazana nova sednica Saveta ministara, na kojoj ce se ponovo raspravljati o evropskoj politici prema SR Jugoslaviji.

Kosovska kriza je, razumljivo, bila jedna od dominantnih tema Djukanovicevih razgovora u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu. Van den Bruk je, tim povodom, ukazao da su stavovi crnogorskog predsednika veoma bliski evropskim, posebno u pogledu neophodnosti medjunarodnog prisustva u dijalogu o Kosovu. Odgovarajuci na brojna pitanja evropskih poslanika, Djukanovic je moguce resenje definisao kao “teritorijalnu autonomiju Kosova u granicama Srbije", s tim sto bi punu zastitu manjinskih prava, po evropskim standardima, garantovali kako federacija, dakle SR Jugoslavija, tako i ukupna medjunarodna zajednica. Cije je ucesce, po Djukanovicu, neophodno ne samo za pokretanje i vodjenje dijaloga, vec i za implementaciju svakog resenja do kojeg u pregovorima dodju dve strane.

Juce posle podne, predsednika Djukanovica je primio i belgijski sef diplomatije, Erik Derejk.