Ko izgladnjuje Srbe

Jan Briza

Neko je, izgleda, potpuno dezinformisao predsednika Srbije Milana Milutinovica prilikom njegove posete Medjunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Jer, da nije, on se sigurno ne bi onako gadno obrukao izjavom da “imamo trostuko vise hrane nego sto nam treba" i da je ovdasnja “poljoprivredna proizvodnja i po obimu i po kvalitetu iz godine u godinu sve bolja".

Stvari stoje, kao sto je poznato, potpuno obrnuto. Prema evropskim standardima ishrane, stanovnistvo Srbije vec poodavno gladuje, a domaci agrar je u krizi u kakvoj nikad dosad nije bio.

Predsednik Srbije je na sajmu zaista mogao da vidi obilje hrane. Medjutim, da je samo malo pesice prosao okolnim ulicama sreo bi mnogo ljudi koji do te hrane ne mogu da dodju. Neki medju njima nisu imali dovoljno novca cak ni za sajamsku ulaznicu da bar gledaju sve one silne kobasice, sunke i slanine. Video bi i one - a ni njih nije malo na novosadskim ulicama - koji prose ili preturaju po kontejnerima tragajuci za ostacima necijeg obroka.

Predsedniku Milutinovicu su na sajmu pokazali nove, mocne traktore i kombajne. Nisu mu, izgleda, rekli da ih na njivama nema ni za lek i da seljaci oru zemlju krntijama starim 15-16 godina. Da od dva kombajna koja se raspadaju sastavljaju jedan za narednu zetvu. Sefu ove drzave ocigledno nije imao ko da kaze da njegov prosecni podanik potrosi za ishranu polovinu svoje bedne plate. To gradjane Srbije svrstava u red svetske sirotinje s obzirom da stanovnici razvijenih zemalja izdvajaju za hranu samo 10 do 15 odsto dohotka.

Prava slika domace mizerije stice se, medjutim, tek kada se zaviri u ovdasnji prosecni jelovnik. On se uglavnom sastoji od brasna, hleba i drugih proizvoda psenice kojima se podmiruje polovina energetskih potreba ovdasnjih ljudi i gotovo polovina njihove ukupne potrosnje proteina. Veliko ucesce psenice i veoma malo ucesce mesa u ishrani govori o niskom standardu stanovnistva.

Ukupna dnevna energetska i proteinska vrednost ishrane ovde je u stalnom opadanju od 1991. godine pa naovamo. Jednostavno receno - Srbi su sve gladniji. I bioloski sve slabiji, jer nedovoljna i nekvalitetna ishrana odrazava se u prve tri godine zivota deteta na razvoj njegovih intelektualnih i psihickih sposobnosti, dok tokom adolescencije moze da utice na degenerativne promene i duzinu zivota.

Ako je, kojim slucajem, ipak tacno da imamo trostruko vise hrane nego sto nam treba, moglo bi da se postavi pitanje ko to i zasto onda izgladnjuje ovaj nesrecni narod.

Predsednik Milutinovic je medju onima koji su duzni da odgovore na to pitanje.