SAVET MINISTARA EU ODUSTAO OD “PREISPITIVANJA POLITIKE SANKCIJA PREMA SRJ"

SRJ nece moci da zauzme mesto u evropskoj i medjunarodnoj zajednici dok god ne odustane od poteza kakvi su nasilje na Kosovu, pritisak na Podgoricu, gusenje demokratije, ljudskih prava i slobode medija

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Najavljeno “preispitivanje evropske politike sankcija prema SRJ" je izostalo: Savet ministara EU je, sinoc, samo ozvanicio proslonedeljnu odluku britanskog predsednistva da se ne sprovodi “predlozena mera zabrane novih investicija u Srbiji", da bi vec u sledecoj recenici zakljucaka “potvrdio svoju resenost da pristupi usvajanju i implementaciji te mere (zabrane investicija)... ukoliko se Beograd ozbiljno ne angazuje u sustinskom dijalogu i ne preduzme razumne mere za obustavljanje nasilja i smanjivanje napetosti na Kosovu." Te se, s tim u vezi, konstatuje kako su “druge evropske mere vec usvojene, ili su u razmatranju", pa ce se Savet na njih vratiti na svom prvom narednom zasedanju, 8. juna.

Evropska zabrinutost zbog, kako se konstatuje, “rastuceg nasilja na Kosovu", je samo jedan od razloga zbog kojeg su juce sefovi diplomatije “petnaestorice" odustali od nameravanog “preispitivanja" sankcija, naravno u smislu njihovog ublazavanja. U opseznim zakljuccima Saveta ministara posvecenim SR Jugoslaviji se, naime, na nekoliko mesta primecuje kako se evropski “nezavrseni poslovi" sa Beogradom ne ticu samo Kosova, vec i pitanja demokratije, ljudskih prava i slobode medija.

S tim u vezi, evropski sefovi diplomatije su izrazili svoju “rastucu zabrinutost nedavnim razvojem u vezi sa Crnom Gorom". Uz “snaznu podrsku politickim i ekonomskih reformama koje sprovode predsednik Djukanovic i njegova vlada", a u zelji da se “demokratski standardi ojacaju sirom SRJ", Savet ministara EU poziva da se predstojeci izbori u Crnoj Gori sprovedu “u skladu sa medjunarodnim normama" te, poucen iskustvima sa lokalnih izbora u Srbiji 1997, insistira da sve strane “moraju da postuju rezultate slobodnih i postenih izbora." Namera je Saveta, kako se navodi, da narednih nekoliko sedmica pomno prati kako dogadjanja u Crnoj Gori, tako i “s njima povezan politicki razvoj na saveznom nivou."

Trece podrucje “pojacanog evropskog nadzora" (uz Kosovo i Crnu Goru) - od kojeg zavisi u kom ce se pravcu “preispitivati politika sankcija" - prema sinocnim zakljuccima Saveta ministara je “polje demokratizacije i medija." Evropski ministri su, kazu, zabrinuti odlukama saveznog Ministarstva telekomunikacija o odobravanju licenci veoma malom broju radio i televizijskih stanica, kao i veoma visokim nivoom taksi koje su razrezane medijima koja su dobila privremene dozvole za emitovanje. Pa se, tim povodom, ukazuje da SRJ “nece moci da zauzme svoje mesto u evropskoj i medjunarodnoj zajednici... sve dok vlasti u Beogradu ne preduzmu konkretne korake na resavanju ozbiljnih problema demokratije i ljudskih prava."

Najveci deo zakljucaka Saveta ministara EU je, naravno, posvecen Kosovu, uz objasnjenje da ta kriza ugrozava ne samo ljudska i gradjanska prava, vec i regionalnu bezbednost. Pozdravlja se otvaranje dijaloga, uz isticanje da je dr Rugova u tome odigrao ulogu “kljucnog faktora", ali i uz primanje k’ znanju da je predsednik Milosevic konacno “preuzeo licnu odgovornost za pocetak politickog procesa." Izrazavajuci veliku zabrinutost zbog produzene eskalacije nasilja na Kosovu, Savet ministara je pozvao na hitno usvajanje “paketa stabilizacionih mera" kojima bi se doprinelo smirivanju situacije. Jos jednom se insistira da snage bezbednosti SRJ i Srbije “obustave represiju", te se - uz osudu svih akata terorizma - izrazava “ocekivanje da vodjstvo kosovskih Albanaca zauzme isti stav." Evropski sefovi diplomatije su, takodje, zabrinuti i zbog “implikacija kosovske krize na regionalnu stabilnost", te najavljuju svoju spremnost da sa ostalim “releventnim medjunarodnim organizacijama" zajednicki rade na resavanju “rastuceg problema izbeglica i raseljenih lica."

Na kraju, Beogradu se predocava na sta moze da racuna... “ako pokaze istinsku spremnost da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom i angazuje se u sustinskom dijalogu o Kosovu." U tom ce slucaju, obavezuje se Savet ministara, Evropska unija biti “spremna da pozitivno razmotri, u okviru regionalnog pristupa, ucesce SRJ u mehanizmima evropske integracije i sire medjunarodne zajednice." Trik je, medjutim, u umetnutoj recenici (“u okviru regionalnog pristupa"), buduci da taj pristup - kao sto je poznato - podrazumeva citav niz “drasticnih uslova" (demokratija, ljudska i manjinska prava, vladavina zakona, sloboda medija, ekonomske reforme u pravcu trzisne privrede, regonalna saradnja...), koji su za sadasnje vlasti ocigledno neprihvatljivi.