KAKO CE IZMENE POREZA I DOPRINOSA UTICATI NA OPTERECENJE ZARADA

Krajnji ishod moze biti dvostruki promasaj - prelaz sa progresivnog na proporcionalni porez, posto je vise opteretio nize zarade, nece dati ocekivane efekte, niti ce biti povecana suma regularno prijavljenih plata, iako su smanjena ukupna davanja zajednici

Bojana Jager>

Ocekivani efekti u oporezivanju zarada i placanja doprinosa, sracunati na to da se rastereti privreda i prosiri baza za ova izdvajanja zajednici, mogu dati i neocekivane, a suprotne rezultate - povecanje troskova rada, manji kolac za drzavu i nepromenjeni obuhvat zarada za ova izdvajanja. Do ovog zakljucka dr Milena Jovicic dosla je posmatrajuci kako se prelaz sa progresivnog na proporcionalni porez i povecanje stope doprinosa iz zarada odrazava na aprilsku prosecnu platu.

Ukoliko bi bruto plata ostala ista, zbog nizeg poreza, unutar nje bi bilo prostora da poraste neto zarada za oko devet odsto, ali bi zbog istovremeno povecanih doprinosa bio povecan ukupni trosak rada za preduzeca za oko 1,5 odsto, sto odmah postavlja pitanje da li ce privreda biti u stanju da ga podnese ili ce doci do smanjivanja bruto zarade. U ovom slucaju ukupni efekat bila bi manja izdvajanja za zajednicu za oko pet procenata, izracunala je dr Jovicic. Jedina ograda se odnosi na nepoznanicu sta ce se dogoditi sa doprinosom za stambenu i komunalnu izgradnju. Ako bi on bio ukinut, onda bi u ovom racunu i troskovi rada bili nesto nizi. Medjutim, valja podsetiti, da je po vazecim zakonskim propisima do kraja ovog veka zadrzana solidarna stambena izgradnja.

Ukoliko bi neto zarada ostala nepromenjena, bruto plata bi bila niza za oko osam odsto, zajedno sa njom i ukupni troskovi rada, ali bi zato, pokazuje ova analiza, i izdvajanja za zajednicu bila manja za celih 13 procenata. Naravno, ostaje da se vidi kako ce se ponasati sama preduzeca, odnosno da li ce ici na velika preracunavanja da bi se izbeglo povecanje troskova rada, ili ce ceh platiti masa zarada, posto uvecani troskovi rada za istu bruto platu nece predstavljati stimulans da se poveca (kako to drzava ocekuje) iznos regularno prijavljenih zarada, konstatuje dr Jovicic.

Poseban problem je sto ni uz proporcionalni porez zarade nisu jednako opterecene - nize zarade su relativno vise opterecene, a one vise relativno manje nego ranije. To, takodje, upozorava dr Jovicic, budi sumnju da ce novi sistem uvuci u regularne tokove pre svega zarade iz sektora sive ekonomije, s obzirom na to da se sada na nize zarade placa ukupno veca suma poreza i doprinosa nego sto je to bilo ranije kada je primenjivana najniza poreska stopa od 15 odsto. Eventualno bi se moglo ocekivati da se prijave vise zarade, ali u celini sve lici na dvostruki promasaj - prelaz s progresivnog na proporcionalni porez, bas zato sto je vise opteretio nize zarade, nece dati ocekivane efekte, a iz istog razloga nece biti povecana ni suma regularno prijavljenih zarada koje podlezu izdvajanjima, iako su ukupna davanja (sto je svakako dobro) smanjena sa 65 na 61 odsto od bruto plate, naglasava dr Jovicic.

Doduse, sami kreatori ovih zakonskih izmena “priznali su" da im je simulacija na odredjenom broju radno intenzivnih preduzeca (a to su upravo firme, poput tekstilaca, obucara i slicno, koje izvoze i po pravilu imaju najnize zarade) izbacila na povrsinu ovaj problem. Najavljeno je da ce se on resavati kroz Fond PIO, ali ne i kako i prakticno u ovom trenutku nije poznato kako ce on selektivno stititi najnize plate. Posto je logicno pretpostaviti da ce nove stope poreza i doprinosa preduzeca zaracunavati na iste bruto plate, povecanje neto plata koje ce iz toga proisteci, dobro ce doci da se donekle poveca tanka kupovna moc stanovnistva i da proizvodjaci i trgovina rasprodaju deo svojih nagomilanih zaliha. Ali, kako to istovremeno znaci i uvecane troskove rada, koji su ionako vise i brze rasli od proizvodnje i produktivnosti, onda se dovodi u pitanje i osnovni cilj ovih mera, a to je rasterecenje privrede, kaze dr Jovicic. Takav efekat se, po njenim recima, mogao izbeci da su poreske stope jos vise smanjene, a opsti utisak je da se nije dovoljno proucilo kakva je objektivna elasticnost na poreze i doprinose u sektoru raspodele. Uz to krajnji efekat - da ce jedan dinar neto plate ubuduce biti opterecen sa 0,98 dinara davanja zajednici - jos uvek je previse skroman u odnosu na realnu materijalnu snagu privrede. Takodje, ako bude zadrzan doprinos za stambenu i komunalnu izgradnju i pomenuto opterecenje plata ce biti nesto vise od ovog sa kojim se javno promotivno operise.