KRATKA ANALIZA DOSADASNJIH ZAKONA O UNIVERZITETU(1)

Prof. dr Dejan Popovic

O Predlogu zakona o univerzitetu moze se raspravljati sa razlicitih aspekata: da li je Vlada postupila u skladu sa demokratskim standardima kada se odlucila da pripremi takav tekst, ne konsultujuci pri tom univerzitet, niti bilo koju strukovnu organizaciju; da li je predlozeno ukidanje autonomije univerziteta u domenu upravljanja i izbora nastavnika i saradnika u saglasnosti sa osnovnim civilizacijskim tekovinama na kojima pociva akademska zajednica u savremenim drzavama; da li Predlog obezbedjuje autonomiju samog nastavnog procesa; da li je poostravanje rezima studiranja postavljeno na pravi nacin; da li ce materijalni polozaj univerziteta i, posebno, Pravnog fakulteta biti poboljsan ili pogorsan itd. Zeleo bih, medjutim, samo da se osvrnem na dve teze kojima predlagaci Zakona brane ponudjene solucije. Teze koje cu osporiti su:

1. osnivac unIVerziteta, odnosno fakulteta ima prava da upravlja univerzitetom, odnosno fakultetom na isti nacin na koji vlasnik upravlja preduzecem. Takva resenja srecu se u vecini demokratskih drustava, a - ako ne bas u vecini - onda barem u Francuskoj;

2. oni koji osporavaju ukidanje autonomija u domenu izbora rektora i dekana, u izgledu nacina izbora drugih organa upravljanja i u pogledu izbora nastavnika i saradnika u stvari pokazuju bolesnu nostalgiju za prohujalim vremenima u kojima je vladalo samoupravljanje.

Prva teza, na kojoj pociva celokupna konstrukcija Predloga, u osnovi je pogresna, jer poistovecuje ustanovu sa preduzecem. Ciljna funkcija preduzeca je maksimizacija upravljanjem da bi ostvario sto vecu dobit. Univerzitet, odnosno fakultet nije, medjutim, preduzece; u pitanju su klasicne ustanove, koje je osnivac formirao da bi ostvario neprofitni cilj - visokoskolsku edukaciju najboljih pripadnika mladih generacija. Interes osnivaca univerziteta, odnosno fakulteta u jednom modernom demokratskom drustvu mora biti obezbedjivanje uslova za sto kvalitetnije pruzanje usluga korisnicima - studentima, i to kako sa stanovista efikasnosti studiranja i stvaranja odgovarajuce podloge u naucnom radu univerzitetskih profesora, tako i sa stanovista stvaranja tolerantnog, autonomnog akademskog ambijenta, koji bi pruzio zastitu od svakog pokusaja mesanja drzave i, uopste, politike u stvarima koje obuhvataju, kao se to istice u Rezoluciji UNESKO-a, ne samo nastavni proces, nego i upravljanje univerzitetom i fakultetima, narocito u slucajevima kada se te institucije finansiraju iz drzavnog budzeta.

Moram se, koleginice i kolege, zapitati kako je moguce da Vlada Republike Srbije svoju brigu za efikasnost upravljanja pocinje da pokazuje bas na univerzitetu, gde, ponavljam, par definitionam ne postoji profitna motivacija, a da pri tom - jedina u centralnoj i istocnoj Evorpi - nije ucinila nista na terenu privatizacije preduzeca u drustvenoj i drzavnoj svojini, privatizacije bez koje nema efikasnosti. Molim da mi se ne pominje Zakon o svojinskoj transformaciji, jer je za desetak meseci, koliko je proslo od njegovog usvajanja, broj privatizovanih preduzeca ostao minimalan. S druge strane, posto se govori o pravima osnivaca, dozvolite da podsetim da je inicijalni osnivac Univerziteta u Beogradu bila Kraljevina Srbije, cija je Narodna skupstina u redovnom sazivu 1904. godine izglasala Zakon o univerzitetu, kojim je Velika skola u Beogradu proglasena za Univerzitet. Naravno, Republika Srbija je izraz drzavnog kontinuiteta sa Kraljevinom Srbijom i nimalo ne sporim pravo da se njena vlada smatra osnivacem. Zelim, medjutim, da primetim da je inicijalni osnivac Kraljevina Srbija - po svemu sudeci zaboravio da povede racuna o efikasnosti upravljanja univerzitetom, pruzajuci punu autonomiju visokoskolskim ustanovama kako u nastavnom, tako i u upravljackom i izbornom procesu.

Pogledajmo neke odredbe Zakona o univerzitetu iz 1904. godine:

Clan 7: Univerzitetske vlasti su: 1) rektor; 2) dekani fakulteta; 3) univerzitetski savet; 4) univerzitetska uprava; 5) fakultetski saveti i 6) univerzitetski sud.

Clan 8: Rektora bira krajem svake skolske godine univerzitetski savet na godinu dana izmedju onih svojih clanova koji su sluzili u Univerzitetu (Velikoj skoli) kao redovni profesori najmanje pet godina. O izboru rektora izvestava se ministar prosvete i crkvenih poslova.

Clan 10: Univerzitetski savet sastavljaju rektor kao predsednik i svi redovni profesori univerziteta. Univerzitetski savet, izmedju ostalog, prima ili s motivima odbacuje, javnim glasanjem, izbore profesora izvrsene u fakultetskim savetima.

Clan 9: Svaki fakultet bira sebi dekana izmedju redovnih profesora, na godinu dana. O izboru dekana izvestava rektor ministra prosvete i crkvenih poslova.

Clan 12: Svi profesori i stalni docenti jednoga fakulteta sastavljaju savet toga fakulteta. Fakultetski saveti, izmedju ostalog, biraju i sa obrazlozenjem predlazu ministru prosvete univerzitetske nastavnike.

Clan 16: Za redovnog ili vanrednog profesora izabran je onaj, koji je dobio u fakultetskom savetu apsolutnu vecinu glasova od ukupnog broja redovnih (za vanredne obojih) profesora, ako i u univerzitetskom savetu bude taj izbor primljen. Tako izabrano lice predlaze se za redovnog ili vanrednog profesora ministru prosvete i crkvenih poslova na potvrdu.

Clan 25: Redovni ili vanredni profesori, koji nemaju deset godina sluzbe, mogu biti otpusteni samo po predlogu ili s pristankom univerzitetskog saveta. Oni, pak, koji imaju vise od deset godina sluzbe mogu biti samo penzionisani, ali i to samo: a) po sopstvenom pristanku; b) po predlogu ili s pristankom univerzitetskog saveta; v) kada su navrsili 40 godina sluzbe ili 65 godina zivota; g) kad su tako oslabili, da ne mogu stalno vrsiti svoje duznosti, sto se mora utvrditi lekarskim komisijskim pregledom. Ni u kom slucaju redovan ili vanredni profesor ne moze biti premesten u drugu sluzbu ili postavljen na drugi polozaj bez svoga pristanka.

Samo da podsetim: bilo je to doba liberalnog kapitalizma u Srbiji, kada bi, kako su tvrdili klasici, trebalo ocekivati da ce vlasnik uvek zeleti da maksimira svoj profit. Pridjimo, ipak, malo blize danasnjici i pogledajmo kako je nenarodni rezim sestojanuarske diktature kralja Aleksandra Karadjordjevica gledao na upravljanje univerzitetom i na izbor profesora. Zakon o univerzitetima iz 1930. godine sadrzi sledece relevantne odredbe:

Clan 8: Univerzitetske su vlasti: 1) rektor; 2) dekani fakulteta; 3) univerzitetsko vece; 4) univerzitetski senat; 5) univerzitetska uprava; 6) fakultetski saveti; 7) nizi i visi disciplinski sud; 8) sud za slusaoce.

Clan 9: Rektora bira krajem skolske godine univerzitetsko vece na dve godine, izmedju svojih clanova. O izboru rektora izvestava se ministar prosvete.

Clan 10. Svaki fakultet bira sebi dekana izmedju redovnih profesora, na godinu dana. O izboru dekana rektor izvestava ministra prosvete.

Clan 11: Univerzitetsko vece sastavljaju: rektor, kao predsednik, i svi redovni profesori, kao clanovi.

Clan 12: Univerzitetski senat sastavljaju rektor, kao predsednik, prorektor, dekani i prodekani svih fakulteta.

Clan 13: Univerzitetsku upravu sastavljaju: rektor, kao predsednik, i dekani svih fakutleta kao clanovi.

Clan 14: Svi profesori i univerzitetski docenti jednog fakulteta sastavljaju savet toga fakulteta.

Clan 19: Redovni i vanredni profesori biraju se u fakultetskom savetu; njihov izbor prima ili odbacuje univerzitetsko vece. Tako izvrsen izbor podnosi se na odobrenje ministru prosvete.

(Sutra: Promena je stigla s okupacijom)