U pet kod ringispila

Pise: Stojan Cerovic

Premijer Marjanovic pristao je da primi delegaciju univerziteta, a ministar prosvete otkrio je da su studenti u pravu i obecao vise rokova i manje skolarine. Pa, je li sad sve u redu? Mozemo li sad svi na svoje radne zadatke? Mozemo, ako pristanemo da univerzitet sluzi zatvaranju a ne otvaranju ljudskog duha.

Ovo sto lici na ustupak vlasti uoci donosenja zakona protiv znanja i slobode, predstavlja verovatno planiran korak namenjen smirivanju studenata. Hteli da protestuju iz dva razloga, zbog ukidanja autonomije i zbog pogorsanja uslova studiranja, pa ce sad, valjda, umeti da cene dobru volju vlasti koja je, eto, dopola popustila. Studentima je receno da su slobodni, a samo su profesori zadrzani kao taoci.

Tokom protesta zbog kradje glasova univerzitet je bio osvojio slobodu vecu nego ikad pre i to dostignuce bilo je vaznije od svih lokalnih vlasti. Uticaj JUL-a i radikala bio je sveden na minimum i visoko skolstvo pretilo je da se sasvim urazumi i pocne da obrazuje normalne ljude. Profesorka Markovic, na primer, vise prosto nije imala nikakvu zelju da posecuje tu sredinu.

Verujem da je, s vremena na vreme, uplakano objasnjavala suprugu kako su se njeni kolege i studenti uzasno prozlili, kako je vise ne uvazavaju, a kad misle da ona ne gleda prave neke cudne pokrete. Kao, jedni drugima zakazuju sastanke “u pet kod ringispila". Trazila je od supruga da nesto preduzme. Zar da ona koju prevode i pozivaju da predaje u Kini, ne moze da se obrati studentima u zemlji gde je njen muz kineski car?

Suprug je obecao da ce joj vratiti njenu igracku i pozvao Seselja da pomogne. Ovaj je pozeleo da se usput malo osveti studentima koji ga nikad nisu voleli, ali od toga se, izgleda, odustalo. Ne moraju mnogo da plate, mnogu da ponavljaju godinu, a imace koliko hoce ispitnih rokova, ali na kraju studija morace da priznaju da je profesorka Markovic u svemu u pravu.