AMERICKA VIDJENJA TEKUCIH POLITICKIH GIBANJA U PREOSTALOJ JUGOSLAVIJI

Manevar u saveznom parlamentu je pravno sumnjiva akcija ciji je konacan politicki cilj da se utice na predstojece izbore u Crnoj Gori, rekao je Dzejms Rubin, portparol administracije

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Koliko su SAD spremne - kao predvodnik medjunarodne zajednice - da (zbog zapocetog mirovnog procesa na Kosovu) zazmure na oba oka pred onim sto Slobodan Milosevic radi u medjuvremenu nezavisnim medijima u Srbiji i rukovodecoj garnituri reformista u Crnoj Gori? Koliko je u pravu “Njujork Tajms", kad - odgovarajuci na tu dilemu - konstatuje u subotnjem uvodniku da je predsednik SR Jugoslavije vec uveliko poceo da se vraca na ono svoje staro na domacem terenu, “ocigledno verujuci da to moze da mu prodje, jer svet, zabrinut zbog rastucih sukoba na Kosovu, pokusava da ga navede na ozbiljne pregovore pod medjunarodnom kontrolom" i u to ime jednostavno ne zeli da vidi ono sto je vec sasvim ocigledno na politickoj pozornici u Srbiji i Crnoj Gori?

Kad je rec o toj dimenziji kosovskog problema, zvanicni Vasington prilicno je uzdrzan u javnim reakcijama. Sto se, pak, tice proslonedeljne brzopotezne rokade Kontic-Bulatovic, visednevna ovdasnja tisina bila je na snazi u Stejt Departmentu prevahoshodno kao odraz nastojanja da se izbegne neciji eventualni prigovor o uplitanju u unutrasnje poslove jedine evropske zemlje s kojom Amerika odrzava minimalne diplomatske odnose.

Pred vikend, medjutim, u Vasingtonu je odstupljeno od tog stava. U odgovoru na jedno novinarsko pitanje na konferenciji za stampu u Stejt Departmentu - a sa obrazlozenjem da se ne moze ostati bez reagovanja na zbivanja za koja se procenjuje da dodatno povecavaju napetost u vec uznemirenom balkanskom regionu - americka vlada javno je manifestovala ne malu zabrinutost nacinom na koji je u Beogradu smenjen savezni premijer Radoje Kontic. Citajuci saopstenje pripremljeno za tu priliku, spouksmen administracije Dzejms Rubin ocenio je manevar u jugoslovenskom parlamentu kao “pravno sumnjivu akcija", ciji je konacni politicki cilj - kako je konstatovao - da se utice na predstojece skupstinske izbore u Crnoj Gori, zakazane za 31. maj.

To je, medjutim, bio samo pocetak. Rubin je potom ocenio uklanjanje sa scene Radoja Kontica i dovodjenje Momira Bulatovica na mesto predsednika savezne vlade kao “providno politicko manevrisanje Slobodana Milosevica sa ciljem da se ocuva vlast", upozoravajuci pritom da se takvom belodvorskom operacijom ne samo ne dovodi u pitanje poverenje javnosti u demokratske procese i institucije, vec i direktno “ugrozava stabilnost Crne Gore" i onoga sto je preostalo od Jugoslavije“. To sto je u cetvrtak procitano u saopstenju Stejt Departmenta povodom ustavne krize u Jugoslaviji i ozbiljnog poremecaja odnosa na relaciji izmedju Beograda i Podgorice, sadrzano je bilo i u poruci koju je drzavni sekretar SAD Medlin Olbrajt poslala dva dana pre toga predsednicima SRJ i CG Milosevicu i Djukanovicu. Prema Rubinovim recima, vlastima u Beogradu sa americke strane jasno je stavljeno do znanja da ce dalji postupci prema Crnoj Gori uticati na buduce odnose Srbije sa SAD i, uopste, sa medjunarodnom zajednicom.

Tim povodom, u Vasingtonu je takodje zatrazeno da se bez obzira na tekuce “providno politicko manevrisanje" u Beogradu na saveznom nivou, mora uciniti sve sto je potrebno kako bi izbori u Crnoj Gori od 31. maja bili slobodni, posteni i u skladu sa demokrarskim standardima, kao i sa rezultatima koje ce sve strane striktno postovani. “Providno politicko manevrisanje predsednika Milosevica oko Crne Gore samo umanjuje medjunarodne poverenje u liderstvo jugoslovenskog predsednika" - receno je bilo u ovoj izjavi Stejt Departmenta, uz priznanje Milu Djukanovicu na “izvanrednoj fleksibilnosti i razumevanju za potrebe crnogorskog naroda" kao i javno izrazavanje spremnosti da se i dalje podrzavaju ta nastojanja predsednika Crne Gore.

Njujorski “Tajms" nastavio je prekjuce tu stejdepartmensku liniju i u jednom retko vidjenom redakcijskom komentaru - pod naslovom “Zapusavanje usta jugoslovenskim medijima" - optuzio je Slobodana Milosevica da je (koristeci guzvu oko Kosova) prakticno poceo da zabranjuje glas onima kojih se najvise plasi: nezavisnim RTV stanicama u SR Jugoslaviji.

Procenjuci (s pravom) da ovaj najnoviji Milosevicev izazov ne nailazi na odgovarajuce reagovanje americke i, uopste, medjunarodne javnosti - ranije mu se gledalo kroz prste zbog Dejtona, a sad zbog Kosova - vodeci americki list upozorio je tim povodom sve zainteresovane (a tu, izgleda, spadaju i nadlezni u Vasingtonu) da su nezavisni mediji dosad jedini u Srbiji digli svoj glas protiv Milosevicevog napada na Kosovu i da je njihovo ocuvanje “od kljucnog znacaja kako za sporazum na Kosovu, tako i za odrzavanje u zivotu nade za ikakvom demokratijom u Srbiji".

Podsecajuci da za RTV stanice koje poseduju Miloseviceva supruga, sin i cerka nece biti problem da placaju nove mesecne dozvole sa rad (u iznosu od 12.000 do 15.000 americkih dolara), “Tajms" je sa zabrinutoscu konstatovao da ce ova nova mera vlasti u Beogradu likvidirati po kratkom postupku Radio B92 i ono malo ostalih clanova Asocijacije nezavisnih medija kojima je drzava dozvolila pod novim uslovima dalji rad u Srbiji.