DOBA JULE: JEDNO UZALUDNO LISTANJE ETIKE

Prof. dr Dragisa Raicevic

Razumni deo sveta i nase zemlje se bavi pitanjima kvaliteta zivota, racionalnim tehnologijama, buducnoscu mladih i otklanjanjem posledica pocinjenih gresaka. Ovako ozbiljna pitanja se nastoje resavati visokim i efikasnim znanjem koje proizvode savremeni univerziteti na kojima se sabira pamet. Na Balkanu i SRJ traju neke druge igre i poslovi, magarcenje sopstvenog naroda od strane rezima, negovanje rajinskog sindroma, utucavanje ideoloske pameti iz jedne glave sa ponistavanjem nacionalnih vrendosti. Traje jedno uzaludno listanje etike, DOBA JULE. Svakim danom zivot na ovim prostorima postaje manje vredan.

Kako inace nazvati jedno vreme, koje traje, u kome se potkradaju glasovi, arbitrira demokratska procedura, svakodnevno uzaludno umiru nevini ljudi, traju medjunacionalna ubijanja po logici krvi i tla, umiru ljudi od gladi, slaze se crveno i crno, lopovi grade i razgradjuju nacionalne zaduzbine, preko TV prijemnika navlaci se paucina na sivu masu mozgova, levaci ponovo ispisuju ideoloske krugove bede, a rezim kroti univerzitet ukidajuci mu preostalu mrvicu autonomije. Ocajanje i stid su pritisli Srbiju, nista manje i Crnu Goru, a polusit narod kao polusita stoka tumara, drema i iscekuje milost od gramzivih gospodara inata. Po zelji gospodara i rezimskih poslusnika, drze se isukani pendreci, pisu i usvajaju novi zakoni, dresira nova generacija poslusnika, razvejava se optimizam srecnih ljudi, a razavijeni svet podize sve gusce zavese da se odbrani od naseg smrada cudeci se neprestano kako je moguce da jedan narod Evrope pristaje na dobrovoljno utamnicenje i veze svoju sudbinu za volju jednog coveka i strah od moguce gore sudbine.

Sve se pretvara u bezlicnu masu svetine koja pred opasnoscu da moze biti gore, pristaje na sve oblike bezumnog podanistva i ponistavanja sopstvene licnosti. Moralne i eticke norme civilizovanog nacina zivota kao da ne vaze i za one profesore koji su po svom izboru pristali da budu cuvari znanja i kulture, jer je mnogima od njih u ovoj zemlji ugrozena egzistencija. Nije neobicno da nastavnici i profesori tumaraju ulicama gradova, sa penzionerima u drustvu, u nadi da ce naci neki dopunski posao. Dobro je samo onima koji su se stavili u sluzbu rezima.

Prvi vriste sa penzionerima, drugi obradjuju privilegije. Prvi skripe zubima i psuju sve odreda, narocito one koji kriju svoja lica iza zatamnjenih stakala besnih drzavnih automobila, koji su umesto obecanog standarda gurnuli narod u srednji vek, a ovi drugi sabiraju plodove svog slepog podanistva. Zivot se tako mnogima sveo na puko prezivljavanje u ime viseg cilja i prost lopovluk manjine u dobu JULE u ostacima zemlje sa velikim ambicijama vodje. Sve se krece izmedju nista, smrti i preterivanja u optimizmu u cemu prednjaci crveno- crna koalicija.

Glavna disciplina njihovih igara, sem prikrivene pljacke drzave, jeste ceranje inata svetu i sopstvenom narodu, ceranje drugih i ucerivanje straha u neposlusne. Nisu zaboravljeni ni neposlusni iz doba izbornih kradja, i onih cijom je zaslugom Gonsales dokazao kradju izbora, a ni svi oni koji su se zbog istine, slobodne reci i etike setali gradovima Srbije u nadi da ce se izboriti za pocetak civilizovanog nacina zivota, da se postuje pravo izbora, da se postuje sloboda objektivnog informisanja i zakonska procedura. Ruzno da ruznije ne moze biti, rezim ovih dana po ubrzanom postupku donosi novi zakon o univerzitetu kao uvod u represiju s namerom da se univerzitetu oduzme i ono zrno preostale autonomije i casti da bira svoja rukovodstva. Tako na najbolji nacin, rezim pred svetom dokazuje svoje namere i pravu prirodu vlasti.

Sve pripreme i ovog zakona su vrsene iza tamnih zavesa i udobnih fotelja, na distanci za svaki slucaj, da voljeni narod, posebno univerzitetski, ne pozeli bliski susret. Nema sta, vesto se bira momenat kada ce da se gase svetla autonomije i ukida demokratska procedura za donosenje zakona o univerzitetu. Najpre se poseje strah od rata, strah od gladi, nagovesti inflacija (poskupi gorivo) i zapocnu gasiti nezavisni mediji, narocito elektronski. Sasvim je nepotrebno analizirati zakon i clanove tog zakona koji ce biti usvojen i tako postati dokaz nasilja kojim se univerzitet pretvara u javno preduzece. Univerzitet bez autonomije nije univerzitet jer bez te slobode on postaje necija ideoloska jazbina koja ce ostati na marginama svetskih naucnih trendova.

Pokazalo se tako, jos jednom, da nista nije sveto i nista nije nemoguce u srpskom politickom razvratu umnozenih etnickih mrznji, nedovrsenih ratnih racuna i nenaplacenog ceranja. Za opstanak na vlasti rezim pristaje na sve kompromise i sva zrtvovanja drugih, pa zaokupljena sopstvenim ceranjem u dokazivanju ko im je u proteklom periodu pomagao a ko odmagao, svesni ko im je jos preostao i da mogu zasmetati, resili su hitno da univerzitet pretvore u javno preduzece (kucu) kojom ce upravljati Vlada Srbije preko ministra za prosvetu. Na ovaj nacin je osveta rezima za pruzeni otpor protestima kompletna i potpuna. Smatraju da su izabrali pravi momenat jer se veruje da univerzitet nema vise snage i volje da se bori za sopstvenu cast, jer je, navodno, sva pozitivna energija potrosena. Videcemo, a ako se to desi, onda definitivno ova zemlja nece imati valjanu buducnost.

Univerzitet moze biti porazen ali nikada pobedjen. Svi oni koji mu rade o glavi imace kosmarne snove kao najveci zlocinci, lopovi i nacionalne stetocine. U ovoj zemlji je odavno poznato da se skakljive stvari trpaju pod tepih. Narodu se poturaju razne stvari kada je prisutan veliki strah, glad ili mu predstoje pogibije i epidemije. Univerzitetu se rade ruzne stvari kada je zaokupljen nastavom, ispitima i kada pod teretom opste bede nastoji da opstane uspravan. Univerzitetu se cine najruznije stvari kad pocnu da pristizu pisma podrske od zemljoradnickih zadruga u ime uspesne politike vodje. Kome je tada stalo do nauke, vazno je da ima hleba i sa hleba. Da sve bude tuzno i ruzno, protesta i strajka nece biti na univerzitetu na kome rektora postavlja vlada. Sve u svemu alal vera za takav zakon, od koga je, mogao se ocekivati i gori iz fabrike UK JUL!!!

Danas na kraju dvadesetog veka, nama preti opasnost nestanka, hazarska sudbina. Umesto da se borimo za napredak rezim nas primorava da se jos uvek borimo za opstanak. U toj borbi je potrebno sve - cilj, i sredstva, i razumne vodje, i saveznici, i hrabrost, i junastvo, i cojstvo, i odricanja, a najvise pamet. Pameti tesko da moze biti bez slobodnog univerziteta. U ovoj danasnjoj borbi za goli opstanak mi osim velikih zrtava i ponizenja nismo imali nista. A pogotovo nismo imali pameti. Moglo bi se reci zato sto nismo imali pameti, nismo imali ni svega ostalog, jer smo mnogo ranije zgazili i zaboravili vrednost slobodnog univerziteta po diktatu onih za koje je ideoloski cilj bio vazniji. Njihovi sledbenici danas gaze i poslednje slovo autonomije. Odrekli smo se pameti koja se samo na slobodnom univerzitetu neguje i cuva, pa nije cudo sto smo izgubili sposobnost da se orijentisemo u vremenu i u etici. Pali smo ispod normi koje propisuje etika danasnjeg vremena samo zato sto olako pristajemo da nam gase izvore slobode, pre svega autonomiju univerziteta. Autonomija univerziteta odredjuje visinu moralnih vrednosti drustva i etickog odnosa prema civilizovanom nacinu zivljenja, sve drugo je gluva rupa i zverinjak. Autonoman univerzitet je medja izmedju civilizovanog drustva i sapunske drzave. Ovo treba da znaju svi koji posezu na bilo koji nacin da guse slobode univerziteta.

Na zalost, sami se saplicemo o prepreke koje sami postavljamo, pogresnim izborom ili kukaviclukom licnog interesa. to govori kakvi mi jesmo kao drustvo u celini, nedovrseno i zato tapkamo u mestu ili se krecemo unazad. Uprkos svemu univerzitet ce ostati kolevka duha, etike i stvaranja. Samo uplaseni i ljudi bez duha to ne mogu da shvate i zato im autonoman univerzitet smeta, jer se plase odgovornosti za zlocin koji ovih dana cine prema univerzitetu. Kako li ce tek biti onima koji pristanu da budu postavljeni da upravljaju (javnim preduzecem) univerzitetom po diktatu?

(Autor je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu)