AUTONOMIJA UNIVERZITETA - SVETSKA ISKUSTVA

Najvise zabrinjava tvrdnja nekih univerzitetskih profesora da oni koji su protiv novog vladinog zakona ne znaju ili pogresno tumace sta je autonomija univerziteta i sta su akademske slobode.Oni se time preporucuju sadasnjim vlastima za rektore i dekane po novom zakonu. Oni ce to i biti, jer su istog kvaliteta kao i novi zakon, a vec su se uziveli u skidanju glava profesorima i studentima. Neki od njih moraju da uvzrate ranijim uslugama. Pa neka procitaju ovaj dalji tekst koji se odnosi na deklaracije univerziteta sveta

Zarko Spasic

Kome je potreban univerzitet prema poznatim svetskim deklaracijama i dokumetima UNESCO-a u zemlji koja je osnivac UN i na Univerzitetu koji je potpisnik Magna karte? Sudeci prema zalaganju, decibelima u dranju, minutazi na RTS-u, lazima i tumacenju sopstvenog teksta i davanju primedbi na sopstveni tekst (valjda se ne slazu sa svojim misljenjima) to je levodesnoultra partija JULSRS. Dakle, partija s najmanje profesora i doktora nauka, jer oni koji ne kriju svoje clanstvo u ovoj antiuniverzitetskoj partiji mogu da se nabroje na prste. Oni su glasniji i ambiciozniji od mnogih kojima je Univerzitet zaista potreban. Neki su obecavali jos ranije svoj obracun s univerzitetom.

Autonomni univerzitet je potreban celome drustvu pa treba da ga brane svi svesni gradjani. U uslovima medijske blokade na to treba da ih pozovu studenti i profesori. Studenti su na visini svog zadatka jer su hrabri, iskreni, neiskvarenog morala i bez perspektive u ovoj zemlji. Profesori nisu na visini svog zadatka. Od Studentskog protesta ’96/97. mnogi strahovi su se vratili na Univerzitet koji je hijerarhijska institucija s nekoliko stepenica koje se prelaze izborima svake cetvrte ili pete goidne. Zato je za neke bolje da se pritaje, dok onim hrabrijima neko ne razbije glavu otkazom ili pendrekom. A sta ce biti tek s novim zakonom?

Medjutim, najvise iznenadjuju izjave nekih univerzitetskih profesora kojima oni iskazuju divljenje novom zakonu, a oni promucurniji tvrde samo da on nije tako los i da se mnogo ne razlikuje od prethodnih zakona i prakse na univerzitetu. Mnogi profesori namerno i po zadatku provociraju u svojim sredinama diskusiju o novom zakonu kako bi mu dali legitimitet javne rasprave za hrabre glasace u skupstinskoj proceduri.

Ali ipak najvise zabrinjava tvrdnja nekih univerzitetskih profesora da oni koji su protivu novog vladinog zakona ne znaju ili pogresno tumace sta je autonomija univerziteta i sta su akademske slobode. Oni se time preporucuju sadasnjim vlastima za rektore i dekane po novom zakonu. Oni ce to i biti, jer su istog kvaliteta kao i novi zakon, a vec su se uziveli u skidanju glava profesorima i studentima. Neki od njih moraju da uzvrate ranijim uslugama. Pa neka procitaju ovaj dalji tekst koji se odnosi na deklaracije univerziteta sveta.

SIJENA ’82: Ova deklaracija definisala je nacin kako da se ne ugroze slobode univerziteta u uslovima ekonomskih teskoca i povecane finansijske zavisnosti univerziteta. Pojacani su zahtevi za jednakim mogucnostima u obrazovanju. Uloga univerziteta kao zajednice s istim opredeljenjima jeste da unapredjuje znanje povecavajuci njegove granice i da traga za istinom ispitujuci kriticki uverenja i te istine, definisuci tacno granice od ideologija, stecenih interesa, partija i vlade. Univerzitet izvrsava svoje funkcije nezavisno od spoljnih ogranicenja. Pojedinci izvrsavaju te funkcije bez diskriminacije i straha od odmazde bilo kog autoriteta ili interesa na univerzitetu ili u njegovom okruzenju. Clanovi univerziteta su obavezni da objavljuju rezltate i zakljucke istrazivanja. Oni imaju slobodu kretanja po univerzitetskom univerzumu radi konsultacija i razmene rezultata istrazivanja. Akademski gradjani univerziteta nemaju ogranicenja da odgovorno govore o bilo kom problemu univerziteta i okruzenja. Ukoliko deluju van univerziteta i u drugim oblastima, ne mogu da dovedu javno mnjenje u zabludu i konfuziju. Posle uspesnog perioda predavanja i istrazivanja, profesor stice stalnost profesure ili trajan radni odnos (engl: “tenure").

LIMA ’88: Deklaracija u Limi doneta je na 68. Generalnoj Skupstini univerziteta sveta i na 40. godisnjicu Deklaracije o ljudskim pravima. Istaknuto je da svaka drzava treba da garantuje prava na obrazovanje bez ikakve diskriminacije u odnosu na rasu, boju koze, pol, jezik, veru, politicko opredeljenje, nacionalno i socijalno poreklo, ekonomsko stanje ili neki drugi status. Svaka drzava treba da izdvoji adekvatan deo nacionalnog dohotka radi ostvarenja prava na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude instrument pozitivnih drustvneih promena, kao i da utice na transformaciju trenutnog stanja ka svim pravima i potpunim slobodama uz permanentnu evaluaciju. Time obrazovanje omogucava svakoj slobodnoj licnosti da ucestvuje u kreiranju slobodnog i ravnopravnog drustva unapredjujuci time razumevanje i toleranciju medju narodima. Akademske slobode i autonomija univerziteta su preduslov za uspesno obrazovanje. Akademska sloboda clanova akademske zajednice je individualna i odnosi se na studiranje, ucenje, predavanja, istrazivanje, diskusije, pisanje i kreativan rad. Autonomija je nezavisnost od drzave i drugih pritisaka drustva u donosenju odluka u internim organima. Studenti imaju pravo izbora oblasti studiranja na osnovu postojecih predmeta. Institucije visokog obrazovanja treba da garantuju ucesce studentima u organima upravljanja koji treba da se biraju slobodno.

BOLONJA ’88: Ova deklaracija, poznata i kao MAGNA KARTA evropskih univerziteta otvorila je vrata univerzitetima Srednje i Istocne Evrope kako bi se oslobodili uticaja autoritarnih socijalistickih rezima (bivsih i sadasnjih) cime bi se priblizili standardima u nastavi i istrazivanju univerziteta Evropske unije, a time i prijemu u EU. Njeni osnovni principi govore da su univerziteti autonomne institucije u sredistima drustava, razlicito organizovanih usled razlicitog geografskog i istorijskog nasledja, koji stvaraju, ispituju, procenjuju i zavestavaju kulturu jednog naroda kroz svoja istrazivanja i obrazovanje. Da bi se zadovoljile potrebe okruzenja, univerzitetsko obrazovanje i istrazivanje moraju da budu moralno i intelektualno nezavisni od svih politickih autoriteta i ekonomskih moci. Za Univerzitet u Beogradu, kao potpisnika ove deklaracije, to je znacilo mogucnsot razmene informacija i dokumenata, mobilnost profesora i studenata i rad na zajednickim projektima. Dva takva TEMPUS-projekta je imao Masinski fakultet (JEP-2357 i JEP-2471), a u okviru njih je 11 studenata i 6 profesora boravilo na univerzitetima Evrope 1991. godine. Projekti su zamrznuti zbog sankcija i sadasnjeg tzv. spoljnog zida, a mi smo se iz Glazgova vratili autobusom jer nam tada niko nije priznavao JAT-ove karte kupljene od stipendija i plata pre sankcija.

DAR ES SALAM ’90. i KAMPALA ’90: Kao deklaracija africke intelektualne zajednice za nas su manje vazne. Clanovi akademske zajednice imaju slobodu kretanja u i van zemlje bez uznemiravanja radi obavljanja funikcija univerziteta. Intelektualna zajednica treba da ima pravo da iskaze misljenje slobodno u medijima, kao i da uspostavi svoje medije i nacin komuniciranja.

SINAJA '92: Vlada i javnost treba da respektuju pravo univerziteta da slobodno traga za istinom i ima kriticki odnos i aktivnu ulogu u oblikovanju drustva kome sluzi. Istorija je pokazala da nasilje nad akademskim slobodama i autonomijom univerziteta ima visoku cenu u pogledu intelektualnog pada, drustvenog rastrojstva i ekonomske stagnacije. U svetlu socijalnih promena i novih zahteva prema univerzitetu bilo je potrebno definisanje novih razumevanja univerziteta i drustva, reafirmaciju i medjunarodno razumevanje instrumentima UNESCA za zastitu vrednosti univerziteta.

UNESCO dokumenti bazirani su na Opstoj deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948. godine kao i brojnim medjunarodnim konvencijama o ekonomskim, drustvenim i kulturnim pravima. Jedan takav dokument broj 29 C/12 se odnosi na status zajednice visokog obrazovanja. Vlada, industrija, univerzitet (profesori i studenti) kao vazne drustvene grupacije i institucije su vitalno zainteresovane za beneficije koje proisticu od usluga i izlaza univerzitetskog obrazovanja. Unapredjivanje univerzitetskog obrazovanja je neophodno radi pozitivnih drustvenih i ekonomskih promena, a profesori treba da ucestvuju u tom procesu. Otvorene komunikacije o saznanjima, hipotezama i misljenjima leze u samom centru univerzitetskog obrazovanja. Status redovnih profesora mora da ima sigurnost u odnosu na moguce pogresne odluke (“tenure" ili odgovarajuci ekvivalent). Dobronamernima i svesnima ovo je sasvim jasno. Nije jasno samo profiterima, karijeristima i zarobljenim umovima koji ne misle svojom glavom, a rade na univerzitetima Srbije. Oni treba da sprovedu nekoliko scenarija:

Scenario 1: Dostaviti primedbe na Predlog vladinog novog zakona i time legalizovati Predlog za skupstinsku proceduru!

Scenario 2: Ublaziti rezim studija u toku rasprave i protesta i time razbiti jedinstvo studenata i profesora!

Scenario 3: Suprotstavljati studente studentima i profesore profesorima!

Scenario 4: Osuditi univerzitetski deo Saveta univerziteta!

Scenario 5: Vrsiti opstrukciju NNV Univerziteta i Univerzitetu orijentisanih dkeana!

Scenario 6: Ignorisati univerzitetsku verziju novog zakona!

Scrnario 7: Ustedeti na platama za univerzitet koji ce strajkovati!

Scenario 8: Ometati studente u junskom, septembarskom i oktobarskom roku!

Scenario 9: Ometati maturante i buduce brucose!

Scenario 10: Kazniti i zastrasiti studente i profesore za uspesan Studentski protest ’96/97!

Kako da sve ovo objasne profesori i studenti svojim kolegama, roditeljima, buducim studentima i ostalim gradjanima u postojecoj medijskoj blokadi? Pedeset godina je univrzitet pogresno predstavljan narodu kao njegov klasni neprijatelj. Narod je u strasnoj konfuziji i zabludi. U takvom stanju taj narod se je izjasnio za one koji ce u utorak pod majoritetom doneti odluku da Dunav istice iz Crnog mora, tece ka Madjarskoj i ponire u planinu Svarcvald. Kako sada izgleda - bice i to moguce. Nepotrebno i u godini kada ce u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu igrati Francuska- Jugoslavija. Treba doneti Zakon o univerzitetima u cijem ce pisanju ucestvovati profesori koji znaju sta je univerzitet i to u mirnoj atmosferi, oktobra 1998. godine. Ovaj vladin predlog ne vredi ni popravljati ni citati.

(Autor je redovni profesor Masinskog fakulteta, koordinator univerzitetskog dela Saveta Univerziteta i clan Koordinacionog odbora za odbranu univerziteta Srbije)