DZASPER RIDLI: TITO

Zasto je prestao da lovi u Etiopiji? Zasto nikad nije video Rio de Zaneiro? Kako odbiti indijsku hranu? Ovacije u UN, demonstracije u Vasingtonu...

U izdanju agencije "Misli i reci" (MiR) iz Novog Sada uskoro ce se pojaviti istorijsko-biografsko delo engleskog autora Dzaspera Ridlija "Tito". Ridli je jedan od najpoznatijih pisaca knjizevno-istorijskih monografija, medju kojima su posebno poznate o Napoleonu, kraljici Viktoriji, Gledstonu, Musoliniju i drugim znamenitim istorijskim licnostima novije britanske i svetske istorije. Prvo, britansko izdanje ove knjige pojavilo se 1995. godine, a ubrzo je ponovljeno i u Engleskoj i do sada stampano u Italiji, Ceskoj, Bugarskoj, SAD i drugim zemljama. To je prvo celovito delo posveceno Josipu Brozu Titu nakon njegove smrti, pisano zivim jezikom, na osnovu poznatih dokumenata i opseznih vlastitih istrazivanja i novih izvora koje je Ridli konsultovao.

Od ukupno 30 poglavlja, "Nasa Borba" je odabrala tri, koja prva eksluzivno objavljuje, u redakcijskoj opremi, smatrajuci da su zbivanja i dogadjaji o kojima je rec u ovim poglavljima u velikoj meri uticala i na kasnija, i na sadasnja zbivanja na jugoslovenskim prostorima. "Stari" je sada stvarno postao star covek. Njegov sedamdeseti rodjendan proslavljen je sirom zemlje 1962. godine; sledece godine pak ponovo je izabran za predsednika Jugoslavije za dalji rok. Bio je jos uvek dobrog zdravlja, fizicki aktivan i mentalno svestan. I sada je mogao da zustro seta sumama Slovenije i Vojvodine, loveci jelene i divlje veprove, a na obroncima brezuljaka kod Kumrovca goni zeceve s lovcima mesnog lovackog drustva; cesto je putovao avionom ili brodom sirom sveta. U toku prve cetiri godine kao vladar Jugoslavije posetio je Sovjetski Savez i njegove satelitske "narodne demokratije" istocne Evrope. Posle rascepa sa Staljinom i Kominformom nekoliko godina nije isao u inostranstvo, ali posle svoje posete Londonu u martu 1953. putovao je po celom svetu, u zemlje zapadne alijanse, u Sovjetski Savez i njegove saveznike i u nesvrstane zemlje. U toku dvadeset osam godina, od 1952. do 1979, isao je na pedeset sest putovanja i posetio pedeset pet razlicitih zemalja na svim kontinentima, osim Autralije. Nekoliko puta isao je u Egipat, u drzave Srednjeg Istoka, u Indiju i Burmu. Posetio je severnu Afriku, zapadnu Afriku i istocnu Afriku. U Sudanu i Etiopiji isao je u lov na lavove, slonove, bivole i antilope, ali prestao je da lovi u Etiopiji kad je otkrio, na svoje ogorcenje, da je jedan clan njegove pratnje ubio zirafu, koja je zasticena vrsta, a za Etiopljane sveta zivotinja.

Tri puta je posetio cara Etiopije Haila Selasija. Godine 1935. Haile Selasije bio je prilicno neobican junak evropskih levicara, medju kojima su bili i komunisti, zbog otpora Musolinijevoj invaziji na Etiopiju; i mada ga niko ni u najbujnijoj masti ne bi mogao nazvati socijalistom, bio je blagonaklon diktator kome je Tito uvek na opravdavajuci nacin odobravao i slagao se s njim. Haile Selasije priredio je Titu veliki docek u Adis Abebi. Takodje se omilio Titovom osoblju svojim sarmom i uljudnoscu, a ucinio je sve moguce da im obezbedi udobnost i da zadovolji njihove zelje. Titovom osoblju bilo je nesto teze kad je Tito isao u Indiju, jer, ma kako da su politicki odnosi s indijskom vladom bili zadovoljavajuci, Tito nije voleo indijsku hranu. Jednom pre drzavnog banketa u Delhiju zamolio je svog licnog sekretara da udesi da mu se u njegovu sobu u ambasadi donese tanjir sa hrvatskom seljackom hranom, da utoli apetit pre nego sto pocne banket, kako bi mogao pojesti samo nekoliko zalogaja indijskih jela koja ce mu posluziti na banketu.

Njegovo najkontroverznije putovanje u inostranstvo bila je poseta Juznoj Americi 1963. Katolicka hijerarhija u Jugoslaviji izrazila je zadovoljstvo sto je predsednik Brazila, jedne katolicke drzave, pozvao Tita da ga poseti ali, kardinal nadbiskup Rio de Zaneira osudio je Tita kao ateistu, pa su kako guverner provincije Guanabara, u kojoj se nalazio Rio, tako i guverner provincije Sao Paulo odbili da ga prime. Tako je Tito posetio samo Braziliju, ali ne ni Rio de Zaneiro niti Sao Paulo. Primila ga je koaliciona vlada Cilea, ali su dva desnicarska ministra dala ostavke u znak protesta.

Posle kratkog zadrzavanja u Boliviji produzio je u Meksiko i, naravno, u toj radikalno revolucionarnoj zemlji osecao se kao kod svoje kuce. Na drzavnom banketu predsednik Meksika i Tito odrzali su govore podrske miroljubivoj koegzistenciji socijalistickih i kapitalistickih drzava. Posle Titove smrti podignut mu je spomenik u vidu kipa u parku Capultepek u Meksiko Sitiju.

Kad je stigao u Sjedinjene Drzave, posetio je predsednika Kenedija u Beloj kuci u Vasingtonu stigavsi helikopterom i propustivsi Dzeki Kenedi, koja je dosla kuci malo posle njegovog odlaska. Zatim je govorio na Generalnoj skupstini Ujedinjenih nacija u Njujorku. NJegov poziv na miroljubivu koegzistenciju i zabranu upotrebe i proba nuklearnog oruzja dobio je jos vece odobravanje nego njegov govor 1960, a delegati su mu stojeci priredili ovacije.

Medjutim, hrvatske i srpske izbeglice organizovale su protestne demonstracije protiv njegove posete i protiv politike Kenedijeve vlade sto dodeljuje ekonomsku pomoc Jugoslaviji. Objavljivali su pamflete o ubijanju ustasa i cetnika od strane partizana 1945. i izvrsili pritisak na svoje predstavnike u Kongresu. Onoga dana kad je Tito stigao u Vasington, senator Dod, demokrata iz Konektikata, rekao je u Senatu da je Tito zao covek s okrvavljenim rukama. Jedan republikanac u Predstavnickom domu nazvao ga je "kasapinom iz Beograda", a ekstremni desnicarski republikanac, senator Bari Goldvoter, koji je sledece godine bio kandidat za predsednika Sjedinjenih Drzava, izjavio je u Senatu da bi Tito tajno predao Moskvi svaki dolar koji bi mu isplatile Sjedinjene Drzave.

Kuda god je isao, Tita je pazljivo cuvala americka policija, ali kad je boravio u hotelu "Valdorf Astorija" u Njujorku, dvojica ustasa uspela su da udju u hotel i, penjuci se pozarnim stepenicama, stignu do osmog sprata pre nego sto su uhapseni, dva sprata ispod Titovog apartmana. Jugoslovenski policajci za bezbednost u Njujorku zalili su se da je americka policija koja je obezbedjivala Tita bila nemarna, pa je Kenedi naredio istragu. Neki Albanci su demonstrirali pred zgradom Ujedinjenih nacija kada je stigao Tito; protestovali su protiv represije nad Albancima na Kosovu.

Pre nego sto je Tito iz Njujorka zaplovio prema Engleskoj njegov brod je bio temeljito pretrazen zbog opasnosti od podmetnutih bombi. Jedan veliki skup od oko dve stotine gledalaca pozdravljalo ga je kad je sa policijskom pratnjom stigao na pristaniste da se ukrca na brod. Policija je zadrzala demonstrante koji su nosili transparente sa natpisima "Tito svinja", "Tito ubica" i "Obesite Tita". Njima nije dozvoljeno da stignu do pristanista.

Narodi Jugoslavije, kao i narodi drugih zemalja u slicnim prilikama, bili su kako ponosni tako i ljuti zbog Titovih poseta inostranstvu. Ponosili su se sto njihov predsednik ima ulogu znacajnog drzavnika na medjunarodnoj sceni, ali su neki gundjali da vise paznje poklanja stranim zemljama nego problemima kod kuce, i sapatom su se vajkali zbog troskova za njegova putovanja u inostranstvo koji padaju na jugoslovenske poreske obveznike. "Ima li coveka na Mesecu?" - pitali su se u Beogradu. "Nema, jer da ima, Tito bi ga posetio."

Sada, kada je opasnost od invazije prosla, Tito je znao da moze bezbedno ici u inostranstvo, prepustajuci da se problemima zemlje bave njegovi sposobni ministri i drzavni sluzbenici. Najvazniji su bili ekonomski problemi, a ekonomiju je uvek ostavljao strucnjacima. Ali, strucnjaci su uvek jedan s drugim bili u zavadi.

Sutra: Udba protiv turizma