KREDITI IZ FONDA ZA RAZVOJ POTROSENI, IZVOZ RAPIDNO OPADA

Milenko Drobnjak, direktor u Tekstilnom kombinatu “Ljubisa Miodragovic" kaze da je izvoz u aprilu bio na nivou prethodna dva meseca, ali da ce u maju i junu biti nizi za 50 do 70 odsto zbog najavljenih sankcija. I u “Sintelonu" trpe stete zbog suzenog trzista

Jugoslavija je u aprilu izvezla manje nego u martu za 29,4 odsto. Za prva cetiri meseca, izvoz je u odnosu na isti period prosle godine, povecan za svega 11 odsto. Jos pre dva meseca kad je Savezna vlada posumnjala da se nece ostvariti povecanje planiranog izvoza od tridesetak odsto, Borisa Vukovic, ministar za spoljnu trgovinu je opomenuo privrednike “da moraju izvoziti, naplatiti ili umreti". “Pretnja", ocigledno nije pomogla jer izvoz, sto i Vukovic mora da zna, ne zavisi od volje privrednika, vec, pre svega od domacih a i medjunarodnih uslova pod kojima se moze proizvesti i prodati roba na ino trzistu, a oni su u odnosu na kraj prosle godine gori iz mnogo razloga.

Bora Filipovic, direktor za izvoz u “Sintelonu" kaze da je ovo preduzece u prvom kvartalu ostvarilo izvoz od 78 odsto u odnosu na vrednost izvoza u istom periodu prosle godine. Izvoz u aprilu u “Sintelonu" je smanjen u odnosu na mart ove, ali i na april prosle godine. Plasman robe na ino trziste smanjen je zbog toga sto je rusko trziste na koje “Sintelon" izvozi najveci deo robe, kupilo te iste proizvode na zapadnom trzistu. Ruska vlada je, naime, uvela kvote i privrednici su bili primorani da ih u odredjenom periodu iskoriste pa su proizvode koje kupuju od “Sintelona", pazarili na Zapadu. Ruski privrednici su od vlade zahtevali da ukine kvote sto je ona i ucinila, ali stetu je pretrpeo “Sintelon".

“Izvoz je pre svega smanjen zbog toga sto smo prinudjeni da robu plasiramo na suzeno trziste. Na Zapad ne mozemo zbog ukinutih preferencijala pa nam za plasman robe ostaju jedino okolne zemlje. Ukrajinsko trziste je za nas mlado jer smo tek prodrli na njega i osvajamo ga. Kredit iz Fonda za razvoj znacio nam je dosta, vratili smo ga na vreme i ocekivali novi za podsticaj izvoza, medjutim, on se jos ne odobrava. Vrednost izvezene robe u prvom kvartalu ove godine je 8,5 miliona maraka. Tendencija pada izvoza ce se nastaviti", kaze Filipovic.

“Sever" iz Subotice u aprilu je izvezao oko tridesetak odsto vise, ali ce “biti jako tesko odrzati takav trend jer nedostaju obrtna sredstva". Janos Bagi, direktor spoljne trgovine u “Severu", kaze da su ocekivali novi kredit iz Fonda za razvoj, pregovarali sa drugim partnerima o dobijanju finansijske podrske, ali nista nije urodilo plodom. “I pored svih teskoca, ugovorili smo odredjene poslove sa partnerima iz Holandije, Amerike, Juzne Afrike i Irana. Sa Amerikom je ugovoren izvoz vredan 1,5 miliona dolara. Vratili smo se i na trziste Irana i u izgledu je ugovaranje izvoza u znatnom iznosu. Odradili smo dosta, ali nedostaju krediti koji bi obezbedili realizaciju izvoza u rokovima", kaze Bagi.

“Jumko" je u aprilu izvezao 15 odsto vise nego u prethodnom mesecu. U “Jumku" kazu da je devizni kredit od Fonda za razvoj pomogao da se roba proizvede i izveze. Svetislav Stojanovic, potpredsednik kompanije “Jumko", kaze da se posledice do sada uvedenih sankcija jos ne odrazavaju znacajnije na izvoz jer strani partneri ne otkazuju ugovorene poslove mada ne salju operativne naloge za naredne mesece.

Milenko Drobnjak, direktor u tekstilnom kombinatu “Ljubisa Miodragovic" istice da je izvoz u aprilu bio na nivou martovskog i februarskog, ali ce u maju pa, cak i junu biti sigurno nizi izmedju 50 i 70 odsto zbog najavljenih sankcija. “U aprilu, maju i junu tekstilna preduzeca koja proizvode odecu standardne mode, najvise proizvode i izvoze. Nasi partneri su se uplasili sankcija i smanjili su narudzbine jer, iako je ugovorena godisnja i mesecna proizvodnja, u ugovoru postoji klauzula da ukoliko dodje do poremecaja, narudzbina se moze stopirati. Sankcije, svakako spadaju u poremecaje pa je taj clan ugovora primenjen. Drugi razlog smanjenog izvoza je nedostatak kredita iz Fonda za razvoj. Te pare su bile “fantasticne" i grehota je da one nisu ponovo podeljene onima koji su ih namenski iskoristili", kaze Drobnjak.

S. Jovicic