STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Pre petsto godina, Vasko da Gama je otkrio put za Indiju. Bez radara, bez radio veze, sve na jedra i na ostro oko. Ovih dana, nasa dva savezna ministra otkrila su put za Lisabon. Sednes u avion u Beogradu i za tri-cetiri sata, eto te u Lisabonu. A tamo, otvaranje Svetske izlozbe, Expo '98. - ali nas paviljon zatvoren. Nas dopisnik javlja da se ministri nisu mnogo iznenadili sto nam je paviljon prazan. Vazno je da su oni stigli, a do kraja septembra, dok izlozba traje, bice vremena da se kod kuce usaglasimo i pokazemo svetu sta mozemo i umemo. Negde sredinom marta, Savezna vlada, doduse ona koja je smenjena, usvojila je, bogami, lep koncept ucesca SR Jugoslavije na Svetskoj izlozbi. Tamo je pisalo da je “SRJ obezbedila ravnopravno ucesce i predstavljanje svojih privrednih i kulturno-istorijskih vrednosti", te da ce se Jugoslavija predstaviti “kao moderna zemlja koja prolazi kroz drustvene i ekonomske reforme", te kao zemlja koja “uprkos teskocama, poseduje i zavidan tehnoloski potencijal".

Sta to bi,u medjuvremenu? Od svega toga, mi smo svetu prikazali dva ministra, koji nisu izgubili prisustvo duha ni pred cinjenicom da su njih dvojica jedino sto ova zemlja, krajem drugog milenijuma, ima svetu da pokaze.

Portuglaci za sebe kazu da su slabi organizatori, ali vesti improvizatori. Nesto od toga su demonstrirali i u organizovanju Svetske izlozbe: neke zemlje - ucesnici se zale da je prilikom zavrsnih radova na paviljonima nestajalo struje, da je jedna provala oblaka znatno ostetila pojedine standove, a da su organizatori, umesto pomoci, ponudili iskreno razumevanje za teskoce. Medjutim, svi su se nekako snasli i otvorili svoje paviljone. Mi jos ne otvaramo karte. Pitanje je da li uopste treba zuriti u Lisabon ili se, kao i dosad, svetu treba predstavljati odavde, s kucnog praga, takoreci. Ono sto mi trenutno imamo za pokazivanje, to je mnogo vise nego sto mnoge od 155 zemalja, sto se pece na Svetskoj izlozbi, mogu i da zamisle.

Uzmimo, pimera radi, novu Saveznu vladu: ko je jos u stanju da za 24 sata pronadje mandatara, koji je u stanju da, za sledecih 24 sata, sastavi vladu i pripremi joj program za sledece cetiri godine? Ako tome dodamo da je za realizaciju ovog projekta potrebno imati i odgovarajuci, moderan i visokoprofesionalan poslanicki sastav u saveznom parlamentu, onda je gotovo jasno da smo mi vec u 21.veku. Nije za nas Expo '98. u Lisabonu, mi smo vec u Hanoveru, na Expo 2000! Ne treba se, dakle, uzbudjivati sto je nas paviljon ostao zatvoren na otvaranju Svetske izlozbe.To niko tamo nece ni primetiti. Ono sto citav svet svakodnevno primecuje, jeste izlozba koju smo otvorili u sopstvenoj zemlji i koja, bez prekida, traje vec citavu deceniju. Od Vukovara do Dubrovnika, od Sarajeva do Srebrenice, od Dejtona do Haga, od Kosova do Crne Gore, od nepravednih sankcija do nezasluzenog “spoljnjeg zida" istih, od sumnjivih izbora do nesumnjivog referenduma, od izdajnickih medija do nepocudnog univerziteta - mi svetu neumorno pokazujemo kako se moze ziveti u njemu, a biti mimo sveta. Zasto bismo uopste otvarali paviljon u Lisabonu? Cela ova zemlja je jedan uzbudljiv eksponat, kojem nije potrebna Svetska izlozba da bi se svet uverio kako se moze napredovati unazad.