Ne samo podobni, vec apsolutno poslusni

Profesionalci u medijima nisu omiljeni ni u Hrvatskoj, kao ni u Srbiji. U njih nikada niste sigurni sta ce i u kom trenutku da urade. Mogu najednom da pokazu sklonost prema objektivnom, nekada cak i istrazivackom novinarstvu. A takvo novinarstvo, na nesrecu, cesto nije blagonaklono prema svim brljotinama ljudi iz vladajucih stranaka

Jovan Radovanovic

Da li se Tudjman i Milosevic dogovaraju, i to svakodnevno, verovatno samo oni znaju. Ali, da bratski delaju na istim talasnim duzinama, uveravaju nas svakodnevno. Doduse, vrhovnik nema Kosovo (Dalmatinsko Kosovo koje je vekovima postojalo u Vojnoj, iliti Kninskoj Krajini, ko zna da li u novim zemljovidima iscrtanim posle “Oluje" uopste postoji), nema ni Djukanovica, ali ima tzv. nezavisne medije, ili barem one koji to pokusavaju da budu. I, slicne nevolje s njima, kao Milosevic. Nije, zato ni malo cudno sto se i ponasa kao njegov pandan u Beogradu.

Uostalom, iz vrhovnikovog okruzenja je preko Dunava stigla prica kako je bivsi general, jednom prilikom uz viski, rekao da mu je Sloba, iako Srbin i tvrdi komunista, najdrazi od svih “neprijatelja". Reklo bi se kako fascinacija najdrazim “neprijateljem", na Pantovcaku traje i dalje.

Kako je Milosevic krenuo da sredjuje stvari u svome ataru i, sve po zakonu, poceo s medijima i univerzitetom, tako je to poceo u Zagrebu da radi i njegov partner iz Karadjordjeva i Dejtona. Profesori u ovom trenutku nisu tako bitni, ali novinari, bogme, jesu.

“Zloupotreba" slobode

Cuo sam pre neki dan da je tako dozvolu za slicnu, dakle nepostojecu TV stanicu u Srbiji, u selu Jasenovac u okolini Pirota, dobio covek koji zivi i radi u Nemackoj i koji nema nameru da se bavi tim poslom. Tako su, zakonski, elegantno, onemoguceni neki drugi ljudi da dodju do TV kanala, jer bi, po misljenju loklanih SPS-JUL-ovskih glavesina, verovatno “zloupotrebili" diljem sveta poznate medijske slobode u zemlji Srbiji.

Nepouzdani i profesionalci

Profesionalci u medijima nisu omiljeni ni u Hrvatskoj, kao ni u Srbiji. U njih nikada niste sigurni sta ce i u kom trenutku da urade. Mogu najednom da pokazu sklonost prema objektivnom, nekada cak i istrazivackom novinarstvu. A takvo novinarstvo, na nesrecu, cesto nije blagonaklono prema svim brljotinama ljudi iz vladajucih stranaka.

U praksi je dokazano da je sigurnije na celu medijskih kuca imati “svoje" ljude koji i ne moraju biti upuceni previse u profesiju, ali su em podobni, em apsolutno poslusni. Tako da je u Radio Koprivnici, opet Republika Hrvatska, smenjen direktor profesionalac i doveden provereni hadezeovac. Neko maliciozan ce, mozda, primetiti da ima neke simbolike sto je na mesto profesionalca na celu lokalnog radija u Koprivnici postavljen covek koji se bavi proizvodnjom - stocne hrane. To je, verovatno, bila cista slucajnost, vazno je bilo uvesti “poverljivog" i “proverenog" coveka medju novinarske mangupe, koji ce ih nauciti redu i prispodobiti zahtevima “odozgo".

Nacionalno “proverena" muzika

Nedavno analizirajuci programe vise od stotinak lokalnih radio-stanica u Hrvatskoj, ta odvec radoznala oporba je utvrdila da gotovo 80 odsto nema nikakvog informativnog, ili bilo kakvog kontakt programa u koje bi bio ukljucivan auditorijum, makar s vremena na vreme i na najbenignije teme. S njihovih talasa se mogu cuti muzika i reklame. Dakako, nacionalno i politicki proverene i podobne.

U Srbiji ima mnogo vise lokalnih radio-stanica i sasvim sam siguran da je situacija - identicna. Razlika je jedino u tome sto se na talasima srbijanskih radio-stanica mogu ponekad cuti stari snimci Olivera Dragojevica, Radojke Sverko, ili Jure Stublica, redje Tereze Kesovije ili Mise Kovaca, a nikako Vice Vukojevica. U tim programima ima neke male jugo-nostalgije. To, vec, u Hrvatskoj nije dopusteno. Jest da se na privatnim zurkama masovno pustaju piratske kasete starih i novih zvezdi srpskog turbo-folka, a cujem da mladjarija luduje za pevacima poput Bajage ili Balasevica, ali se ni jednom di dzeju nece omaci ni u najdaljoj hrvatskoj zabiti da nekoga od njih pripusti na talase svoga radija. I to su vam, dragi moji, sve razlike. Sto bi rekao pomenuti Balasevic, princip je isti, sve su ostalo - nijanse. 81