Srbi i Crnogorci oci u oci, drugi put

Smenom Savezne vlade, bez pravnog pokrica, federalna vlast je stavila Crnu Goru u polozaj u kome je bila Slovenija, pred otcepljenje. Tako su Crnogorci po drugi put u ovom veku stavljeni pred izbor izmedju samostalne drzave i centralizovane Jugoslavije. Skupstina druge republike u stalnom je zasedanju, a njen predsednik dobija podrsku iz sveta. Brzina kojom je smena izvedena i redosled poteza ukazuje na nesigurnost u Beogradu

Milanka Saponja-Hadzic

Kako se zapravo kotira Socijalisticka narodna partija Momira Bulatovica uoci predstojecih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, izgleda, najbolje znaju sluzbe SPS za sondiranje javnog mnjenja. Iako njihovi nalazi nikada nisu javno objavljeni, u politickoj javnosti vaze za najpouzdanije, pa se smatra da njima pripada znacajan deo zasluga za to sto je vladajuca partija u Srbiji i zadrzala ovako dugo vlast. Da su prilike u Crnoj Gori procenjene kao dobre, ne bi bilo potrebno da predsednik Jugoslavije ovako brzopotezno lomi vrat Saveznoj vladi i na mesto predsednika dovodi Momira Bultovica. Ovako, verovatno se racunalo da ce osnazen kao premijer, Bulatovic imati bolje izglede da svojoj stranci pribavi vise glasaca, u skladu s poznatom sklonoscu preteznog dela naroda na ovom prostoru da glasa za onoga ko je vec na vlasti.

Tako je treca Jugoslavija dobila novog premijera, a da predsednik SRJ nije ni konsultovao vladajucu partiju druge republike prilikom smene prethodnog. Novi premijer je izabran, iako je crnogorska Skupstina oduzela mandate svojim poslanicima u saveznom parlamentu, koji su za njega glasali. Na stranu sto je novi predsednik covek koji je izgubio na predsednickim izborima, sto nije iz vladajuce partije druge federalne jedinice (Socijalisticka narodna partija nema cak ni poslanike u republickoj Skupstini) i protiv koga je pokrenut krivicni postupak za izazivanje pobune. Verovatno je Bulatovic organizovao demonstracije posle saopstavanja rezultata predsednickih izbora i na njima se pojavio narodski - s flasama rakije.

A prema Ustavu, predsednik Savezne vlade ima ogromna (kancelarska) ovlascenja, medju njima je i mogucnost da ima ulogu vrhovne komande oruzanih snaga (ukoliko Savezna skupstina ne moze da se sazove) i da uvede vanredno stanje u zemlji, u slucaju potrebe. Tu potrebu procenjuje njegov kabinet.

Sklonost prema riziku

U slicnu, prakticno bespomocnu, situaciju sada je dovedena Crna Gora. Pitanje je samo da li ce povuci tako radikalne poteze, kao sto je to ucinila Slovenija. Za pocetak Skupstina Crne Gore je u stalnom zasedanju. Bile su to svojevrmeno (1991. godine) i skupstine Hrvatske i Slovenije.

Ovakvim redosledom poteza sukob, koji inace u drugoj republici vec dugo traje, radikalizovan je, a Crna Gora na kraju veka, kao na njegovom pocetku (1918. godine) opet dovedena u situaciju da se opredeljuje za samostalnu drzavu ili centralizovanu i konzervativnu Jugoslaviju.

U javnosti ne malo cudjenje izaziva i to sto je sada, pored kosovskog kao goruceg pitanja za ceo region, otvorno i drzavno pitanje. Uz jos nekoliko dodatnih - donosenje novog zakona o univerzitetu, oduzimanjem frekvencija nezavisnim elektronskim medijima. Ocigledno je rec o taktici koja bi trebalo da odvuce paznju javnosti na vise stvari i tako smanji eventualni pritisak na vlast zbog nerazumnih poteza koje vuce. Ta ostra akcija izvedena je kao brza partija pokera. U ovoj partiji, medjutim, nece biti remija. Kao u svakoj hazardnoj igri ishod je i ovde neizvestan, ali ovog puta izgledi na pobedu su minimalni, skoro nikakvi. To, medjutim, nije prepreka za majstore sklone da poraze proglasavaju pobedama, ispostavljajuci racune za to onima koji nisu ucestvovali uspostavljali pravila igre.

Promena na vrhu Savezne vlade, smena Radoja Kontica i ministara vladajuce DPS CG Vojina Djukanovica i Bozidara Gazivode i Miodraga Ivanisevica iz DPS CG, otvara i pitanje da li je rec samo o demonstraciji moci ili o nekoj drugoj opakoj nameri. Tim pre sto se u politickim kuloarima suska da Konticevo prisustvovanje predsednickoj inauguraciji na Cetinju nije i njegov jedini greh.

Goati spada u prilicno veliku grupu analiticara koji smatraju da logika nije najbolji saveznik u proceni Milosevicevih postupaka. Ali i podseca da je slicnih odluka bilo i ranije. Na primer, ponuda Grckoj za formiranje konfederacije, odmah posto su druge clanice jugoslovenske federacije bile oterane iz nje. U ozbiljnom razmatranju ovih poteza obicno je tesko povezati ovakve poteze i racionalna objasnjenja, jer analiticar polazi od nekih svojih principa, a to je dovoljno da to ovde bude jalov posao. Medjutim, iz dosadasnjeg iskustva s Milosevicem pokazalo se da on ima sklonost i veliku vestinu da minimizira troskove koji nastaju iz njegovih pogresnih odluka, stvaranjem jos vecih problema. U toj kalkulaciji njegovi licni i politicki dobici mnogo su vazniji od opsteg interesa.

Ocigledno je da je glavni cilj i ovih poteza da se eliminise proreformska i demokratska struja u Crnoj Gori, cak i po cenu da se s “prljavom vodom" iz korita izbaci i dete. U tom naumu nece biti prepreka ni postojeci spoljasnji zid sankcija, sankcije Kontakt grupe, a i verovatno nove, koje mogu zemlju vratiti u maj ’92. a sve da bi se sacuvalo opredeljenje za drzavnu ekonomiju, zatvorenu i izolovanu zemlju koja osigurava odrzavanje statusa quo i aktuelne garniture na vlasti, koja ne haje mnogo ni za narod, ni za svet. A taj isti svet ozbiljno motri na razvoj situacije izmedju dve federalne jedinice, poucen iskustvom da razum ovde nije na visokoj ceni. Sada uz mocnu pomoc NATO snaga.

Nestabilnost sve veca

Beograd je vise puta do sada pokazao sklonost da tek posle mnogih ubedjivanja medjunarodne zajednice (koju priznaje kao jedini autoritet, kao jedinu silu) prihvati da su jedan i jedan - dva, i to jedva. Zato se sada njegovi potezi prate s naglasenom paznjom. Racuna se na njegovu spremnost da neprestano proizvodi nove sukobe i stvara sve vece opasnosti. U to srlja tako da i ne primecuje da tom destrukcijom suzava prostor i onemogucava samu sebe da se tako ponasa u nedogled. U onoj meri u kojoj gubi tlo pod nogama, rezim on je spreman da preduzima sve drasticnije mere, kako bi se odrzao na vlasti. Protivurecnost je da takvim ponasanjem ubrzava svoj kraj, kaze Lazic.

Kao u delikatnom ophodjenju sa zakinutim detetom, medjunarodna zajednica, opet, na svaku pozitivnu promenu u SRJ reaguje brzo i salje jasnu poruku da nema osnova za ksenofobicnu poziciju, koja dominira u sadasnjoj politici i propagandi. A podrska koju je do sada dobila reformska orijentcija Mila Djukanovica pokazuje da ne bi mogle da prodju nikakve drasticne mere i pokusaj gusenja te orijentacije u Crnoj Gori. Otuda poziv Djukanovicu da dodje 26. maja u sediste Brisela i dobije pomoc u iznosu od tri miliona ekija, otuda pismo podrske koje je crnogorski predsednik primio od drzavnog sekretara za inostrane poslove SAD Medlin Olbrajt.

Mozda ih Djukanovic sada podseca na kineskog lidera Huo Guo Fenga, koji se u jednom trenutku suprotstavio svojim partijskim drugovima, nazvao ih “cetvoroclanom bandom", strpao u zatvor i Kina je krenula drugim putem. Putem prema Zapadu i razvijenom svetu, na kome je i sada.