Politicke z(m)urke

Akademska javnost pada na teme od zaprepascenja sto drski Milosevic hoce da joj oduzme autonomiju?! Ali, nije li Slobodan Milosevic zaseo na vlast bas obecanjem da ce da ukine autonomiju? Pokrajina - doduse. Tako to uvek pocinje

Teofil Pancic

Gledam i slusam ovih dana konsternirane univerzitetske poslenike, sve vredne i cestite ljude, koji ne mogu da dodju sebi od iznenadjenosti i uvredjenosti: hoce, kazu, Slobodan Milosevic da im uzme autonomiju Univerziteta! Ma, nije moguce?! Pa ne bi on valjda?! Ko bi se tome nadao od onakvog coveka?! Nije mi, dakako, stalo da teram segu s ljudima kojima Vozd sprema omcu oko vrata, i da im tako stajem na muku. Jedino moram malo da se nacudim tolikom cudjenju. Naime, u odbranu Slobodana Milosevica - pa kud puklo da puklo - treba reci da je ovaj covek retko dosledan i, u izvesnom uvrnutom smislu, cestit politicar. A to je dosta retka vrlina u ovoj delatnosti, narocito u ovim krajevima. Slobodan Milosevic nam, naime, vec deset godina javno, otvoreno i nedvosmisleno prica sta ce sve da nam radi, a mi mu uporno ne verujemo, pa se posle krstimo i zgrazavamo kad nas stigne belaj. Nije li, naime, Milosevic i zaseo na tron i postao idol srbijanske malogradjanstine i lumpenproleterskih masa (pamtite li ono sveprisutno: "smrt fasizmu, Sloboda(n) narodu"?) upravo tako sto je cvrsto obecao da ce da ukine autonomiju? Pokrajina, naravno. I ukinuo je, i jace nego sto je obecao! Nije li Milosevic, takodje, na Gazimestanu pred vise stotina hiljada svedoka izjavio da nas cekaju razne bitke, ukljuciv i oruzane? I to smo dobili, i preko onog sto smo trazili. Mnogima se posle slosilo od viska, ali bilo je kasno. Nije li Milosevic rekao da ce svoju politiku - sto ce reci: svoju samovolju, jer nije primeceno da on ima neku drugu politiku - da sprovodi i institucionalno i vaninstitucionalno, i u i izvan okvira zakona, koji je ionako svetinja samo za burzoaske mekusce? I to smo vec videli i pretrpeli hiljadu puta, a aktuelni udar na Crnu Goru toliko je drsko nezakonit i neustavan da je S. M. njime pogazio valjda sve pisane zakone i akte ove zemlje, zakljucno s Uredbom o tresenju tepiha. Celu, dakle, bezobraznu rabotu koju nam cini vec deset godina Milosevic uvek uredno najavljuje, i bogami uvek i ostvaruje svoje namere, za razliku od arhetipskog gedzovana-hvalisavca u tumacenju Bate Zivojinovica, a u filmu "U raljama zivota". Kod Milosevica nema promasaja, i nikad mu ne treba carobna pilula "Vijagra"!

Sve sto Milosevic nama sasvim neuvijeno porucuje kroz ovih deset godina moze se kondenzovati u ovo: "Ljudi moji, ja jako volim da vladam, u tu svrhu cu se koristiti i lazima, i demagogijom, i krsenjem zakona, i huskanjem i silom, i sasvim mi je svejedno ko ce zbog toga da izgubi glavu dok god je meni dobro. Ne pada mi na pamet da biram sredstva, jer vi toga niste ni dostojni". Tako Milosevic, a vajni "cvet srpske inteligencije", ukljucujuci i mnoge ljude sa BU, godinama ga je tetosio i govorio da on nije ni populista, ni demagog, ni vest kombinator najgorih osobina komunisticke i nacionalisticke sarene laze, nego da se sve to samo tako cini raznim zlobnicima, izdajnicima, zavidljivcima i ostalim Ustasama. Cim trijumfalno zavrsi svoje Oruzane Bitke, ukine sve suvisne (dakle: sve) Autonomije i primeni svoje Vaninstitucionalne Mehanizme, Srbija ce se probuditi bogata, srecna, demokratska, kapitalisticka, a pride jos i velika sve tamo do predgradja Zadra. I jos ce "Rolingstounsi" da nam sviraju na uvce. Kad su se osvestili, bilo je vec kasno, Milosevic je vec obavio svoju rabotu. Sada ce, i formalno pokupivsi klinicki mrtav Univerzitet te ga upisavsi u zemljisne knjige pod svojim (i zeninim) imenom, samo da ozvanici cinjenicno stanje. Hajka na Univerzitet nije, dakle, nikakav incident, nego savrseno normalan potez u Milosevicevom sistemu vrednosti. Sama rec autonomija, pozitivno vrednovana, prakticno ne postoji u njegovom vokabularu (svojevremeno je prof. Kosta Cavoski, analizirajuci njegove govore, utvrdio da S. M. najcesce koristi milozvucni lirski izraz "mobilizacija"!), i to je, oh, tako prirodno: zar smo vec zaboravili da su koliko do juce ta rec i njene izvedenice bile na crnoj listi kao najgore psovke? Recimo, severno od Save i Dunava godinama je bilo strasnije da te optuze da si "autonomas" nego da ti u kuci pronadju manufakturu decje pornografije?!

Tako je Milosevic - na podjednako odusevljenje proste svetine i visokoskolske elite - krenuo od ukidanja autonomije pokrajinama, da bi zatim, jednu po jednu i djuture, krenuo s ukidanjem, onemogucavanjem i obesmisljavanjem autonomije i elementarnog integriteta svih i svega drugog u ovoj zemlji. Nakon njegovog desetletnog neumornog pregalastva, malo je institucija, pa i pojedinaca, u Srbiji ostalo autonomno i neuprljano u odnosu na njegov nezasiti upravljacki aparat. Skoro sve je apsorbovao, pokazujuci da mu zeludac luci vise kiseline od onih zivopisnih likova (mislim da jedan stanuje u Apatinu, jedan u Zoni sumraka, a jedan u antropoloskoj TV emisiji "Ipak se okrece") koji za dorucak zvaknu ceo jedan bicikl, sa sve gumama. Ovo s Univerzitetom ipak je samo, da prostite, sito i lenjo podrigivanje. Zamislite da na kraju, pocem, odustane od tog zakona? Hoce li Univerzitet zaista, "sustinski", biti manje njegov?!

Pazljivo pratim proteste koje ovih dana organizuju beogradski profesori i studenti, a bolje se osecam kad ih ne pratim. Malo sveta, mlaki govori, pretnje praznom puskom, i iznad svega lose prikrivena - apatija, apatija, apatija... Univerzitet je ovde samo aktuelni primer, "metafora", prirucna zamenica za Srbiju. Imitacija desavanja, simulakrum pobune, virtuelni konflikt rezignirane buve i sitog, samozadovoljnog slona, spremnog da zamahne surlom kad mu buvino grickanje dojadi. Ali, nema se rasta. Ako se nastavi trend sveopsteg potonuca u apatiju, Milosevic moze i da raspusti policiju - nikome vise nece padati na pamet da trazi, zahteva ili brani bilo sta. Jos ce jedino multimedijalni Nune Popovic da na ulici vice protiv rezima. Dok i njemu ne dozlogrdi, odnosno dok i njegove akcije, usled sveopste ravnodusnosti, ne skliznu s politicke ili kulturne rubrike na gradsku hroniku.

Kako nam se sve ovo desilo, i zasto Milosevic moze da nam radi sta god mu padne na pamet? Ako necemo da se lazemo, odgovor glasi: zato sto smo to sami trazili. Ovo je slaba drzava jos slabasnijih gradjana, bazirana na perverznom nacelu "Slaba Srbija - jak Vodja". Ovde vec i glas i volja prvog do Milosevica ne znaci ama bas nista, i taj lik je samo beznacajni i neautonomni tockic u mehanizmu, a kamoli neki "obican" gradjanin. Zato mi Milosevica rusimo vec godinama, a nikako da ga srusimo. A on u medjuvremenu srusio i spalio sve zivo, i jos piruje u rusevinama, uz zvuke "Kosave" i "Madone". I iz puke obesti, zato sto mu se moze, kupuje svojoj deci radio-stanice (otete od tudje, nevaljale dece), a zeni Univerzitet. Boze, pitam se sta li ce joj? Da ga stavi u spajz, za slucaj da zatreba?! Ma jok, nego zato da ga niko drugi ne bi imao.