The Bulatovic, Sex TV Star

Danas, vec 96 sati pod Momirovim vodjstvom, i te kako se osecam bolje: znam da je Savezna vlada listom za Jugoslaviju Slobodana Milosevica (JSM), znam da ce Drzavna bezbednost biti jedinstvena, znam da ova zemlja nikad nije bila jaca, znam da je problem tzv. Kosova resen, znam da sam srecan u pizdu materinu...

Proteklih sedam dana, vredni medicinski radnici u mentalnoj ustanovi Radio Televizija Srbija proveli su u vojnickoj atmosferi: bili su zabranjeni svi izlasci u grad, po spratovima su uvedena dezurstva, u svakom toaletu s kamerom na ramenu stajao je pozarni, Milorad Komrakov licno je vrsio smotru golih muskih spikera i cekicem im ukucavao oprtace, u sobu Informativne redakcije ulazilo se samo s lozinkom "Momo, daj vode", a oko klinike RTS uocene su jake policijske snage koje su iza betonskih prepreka uvaljanih u bodljikavu zicu zatvorile saobracaj u Tasmajdanskom parku i crkvi Svetog Marka. Polni izvori bliski direktoru ove ugledne bolnice tvrde da je Dragoljub Milanovic u partizanskoj uniformi s cinom desetara postrojavao zensko osoblje i licno pretresao svaku od nagih voditeljki "Dnevnika": najduze se zadrzao na ispitivanju telesnih oblika Spomenke Jovic, nekoliko sekundi je proveo nad fizickim monumentom svoje supruge Ljiljane - a svedoci kazu da je Dragoljub, preturajuci po zenskim grudima, ledjima i kosi, lupom a bogami i rukom trazio mikroskopske tragove opasnog bacila u srpskoj nauci poznatog pod zlokobnim imenom "Milo".

Kad je ekipa za deratizaciju dezinfikovala i okadila svaku od bolnickih soba, u Takovsku 10 bezbedno je mogao da stigne novi savezni premijer Momir Bulatovic: aktuelni politicki povod - osvecenje prostorija u kojima zive i rade TV vojnici. S kandilom u ruci, gladeci brkove, mrdajuci tuznim obrvama koje su nagovestavale srecan ishod buducih izgubljenih izbora u Crnoj Gori - drug Momir se obratio prisutnima i zahvalio na sedmodnevnoj manevarskoj TV vezbi, isticuci da su rezultati gadjanja zivom municijom u onog izroda Mila bili spektakularni, te da je citav narod preko nase postene RTS/RTJ televizije vidio tko je ckapi a tko zdapi. Cesto prekidan aplauzima, Momir se poverio prisutnim udatim zenama i u povjerenju objasnio da mu cojstvo i junastvo iz pornografskih Njegosevih publikacija ne dopustaju da do kraja prizna koliko mu je poslednjih nekoliko godina znacila intimna podrska dr Mire Markovic. "Cesto, u kasnim nocnim casovima, kad Slobodan - umoran od pritisaka na nasu zemlju i suverenitet - ode da spava, culi smo se mobilnim telefonom. Saputala je i crvenela dok mi je govorila kako sam njena jedina nada, armirani betonski stub, kako sudbina svetske levice zavisi od mene... Usudio sam se jednom da nesto, u strogo negativnom kontekstu, pomenem Radoja Kontica, ali mi je rekla da joj muka od tog crnogorskog mister Bina i da ne zeli da se vraca u bolju proslost. Sto je bilo - bilo je, kazala je, a ja sam tek onda shvatio da mogu da budem premijer i da na najbolji nacin zastupam zenske interese u Saveznoj vladi."

Premijer Bulatovic je potom, u pratnji tri kapetana naoruzana tromblonskim minama, prosetao klinikom, odusevio se uslovima u kojima pacijenti zive a osoblje radi i pozeleo im mnogo uspeha u detekciji smrtonosnog i zaraznog bacila koji preti nasoj domovini, Jugoslaviji. Buduci da nije bilo kasno, tek sto se ponoc ofucala, Momir je diskretno upitao direktora Milanovica ima li sto za poslovnu pratnju. Kad mu je Dragoljub preporucio Komrakova ("cvrst, energican, misicav, beskompromisan, vecito na seksualnoj liniji nasih bratskih SPS/SNP partija, obrezan, delimicno maljav, bez masnih naslaga po donjim ekstremitetima, pouzdan, diskretan, multisexual, privlacan, cak jednom mesecno koristi dezodorans, poverljiv, nas covek, elokventan, rigidan antialkoholicar, pije samo kabezu, voli setnje pored zgrade SIV-a, romantican, vaistinu podrzava Jugoslaviju, redovno prati orgijaske promocije Jugoslovenske levice, veliki fan dr Milovana Bojica, ozenjen ali sta mari, drag, vrlo simpatican u lezecem polozaju, jebozovan iz profila..."), Momir vise nije mogao da izdrzi: "Dovedite mi to dete."

Sta se docnije desavalo - ne zna se. Jedino sto jeste sasvim pouzdano sadrzano je u spermatozoidnom saopcenju novog saveznog premijera da ce ostavku na svoj polni polozaj dati samo ako bude katastrofalno porazen s ledja - ostale poraze ne priznaje, jer, objasnio je Momir, Crna Gora u kolektivnoj epidemiji i nije drzava, nego podrucje zarazeno sifilistickom Evropom, a, podsetio je, mi smo se s gonorejom obracunali jos na Brionskom plenumu i nema potrebe da se vracamo na Antu Markovica, Milana Panica ili ovog baksuza Kontica koji su se smejali dok im je zemlja bila u plamenu.

Inspirisan nenadanim intimnim pozivom Milorada Komrakova ("Cuj, Momire, da ponovimo Ono?"), Bulatovic je odlucio da se posveti radikalnoj rekonstrukciji Savezne vlade: od 211 ministara opako i drsko zadrzao je 208, a po hitnom laboratorijskom postupku, smenio trojicu koji su - gle, slucajnosti! - prenosili bacile, sejali sidu po Beogradu, a tek se onda, jebi ga, ispostavilo da su ova trojica bili zarazeni jer su pripadali AIDS-krilu DPS, partiji poznatoj po bizarnim sklonostima njenih albanskih clanova koji obozavaju da se trpaju u parku kod Vuka, pred zgrozenim gradjanima Bivse Jugosloveske Republike Srbije (BJRS).

Inspirisan dogadjajima koji su okoncali autokratski teror Konticeve vlade i omogucili nam da s Momirom na celu ponovo pocnemo da disemo kao slobodni ljudi - ukljucio sam televizor, uplasen mogucnoscu da se usred ekrana pojavi Milo i pripreti nam da ce nas sve odreda potucati Madlen Olbrajt, sto bi u Srpskoj radikalnoj stranci objasnili kao "bozju kaznu"; srecom, ugledao sam Momira kako veselo caska s dr Mirom Markovic, izgledali su kao dva goluba s JUL-plakata, oboje sentimentalno-ocajni, tuzni do Radoja i natrag, ali nekako srecni, dragi, mili, kao da je hemija konacno nasla formulu za ljubav izmedju Srbije i Crne Gore.

Danas, vec 96 sati pod Momirovim vodjstvom, i te kako se osecam bolje: znam da je Savezna vlada listom za Jugoslaviju Slobodana Milosevica (JSM), znam da ce Drzavna bezbednost biti jedinstvena, znam da ova zemlja nikad nije bila jaca, znam da je problem tzv. Kosova resen, znam da autonomasi iz Vojvodine mogu da puse pred Momirovim nepomirljivim antismoking-stavom, znam da sam srecan u pizdu materinu, znam da je ovo najbolji mesec najbolje godine iz najbolje decenije, znam da nista ne bismo mogli bez Momira & Slobe & Mire & Voje, znam da se odavno ovako velicanstveno nisam osecao, moracu veceras da pogledam TV Pink, mozda ugledam Momira s grupom The Models, mozda Bulatovic inteligencijom busi tamo gde Komrakov ne ume... mozda je, fuck it, Radoje jos uvek diktator a mi nemamo pojma - jedino sto znam jeste da mi se putuje odavde, u Sarajevo, Zagreb, Skoplje, Mostar, Listicu, London, Bukurest. Wherever. Ili, kako su The Animals to definisali jos sezdesetih godina: I Gotta Get Out Of This Place!