U SUSRET 43. STERIJINOM POZORJU

Jedini problem ovogodisnje selekcije, koji prevazilazi moci selektora sastoji se u tome sto nije postojala prilika da na festival bude pozvana incidentna predstava oko koje bi se lomila koplja na okruglim stolovima

Zeljko Jovanovic

Ma kako to na prvi pogled izgledalo neverovatno, pozorisni hronicari, pritesnjeni brojnim premijerama, iznova bivaju zateceni cinjenicom da ponovo pocinje Pozorje. Ovaj festival, koji zajedno sa Bitefom s ponosom prisvajamo u nasledje iz bivse zajednicke drzave nekako dodje kao trenutak svodjenja racuna. Pozorisna godina se istina, racuna u vremenu izmedju septembra i kraja juna ali je gotovo sigurno da vecina zaljubljenika u pozorisnu umetnost smatra da nakon Sterijinog pozorja ova divna razbibriga, kako je u poslednje vreme trebalo da glasi definicija pozorista, silazi u Had cekajuci boginju proleca da je ponovo izvede na svetlo dana. Letnji festivali, ali i pojedine smotre u medjuvremenu, samo jos vise doprinose takvom utisku. Sve do Bitefa, pozoriste ce nakon Sterijinog pozorja i ove godine pocivati u tamnih dubinama donjeg sveta snujuci neke nove uloge kako glumcima tako i publici. Pa sta se to toliko znacajno zbilo od proslog 42. Pozorja do danas i potom naslo na jelovniku probirljive, uzdrzane, gotovo hladne novosadske publike koja uvek ima snage da na pravom mestu iznenadi i sebe samu. Selektor Pozorja ove, kao i prosle godine bila je Darinka Nikolic koja je svoj posao, ako se to tako moze nazvati, obavila apotekarski. Da budemo iskreni Darinka Nikolic skoro da nije bila u prilici da pogresi. To sto se mogu cuti i misljenja da neke predstave nisu zasluzile da budu na Pozorju jos uvek ne znaci da su neke druge trebale biti odabrane. Na ovogodisnjim pozorisnim igrama u Novom Sadu , uglavnom ce se naci predstave koje i treba da zasednu na tron najboljih predstava radjenih prema nekom od domacih komada. Jedini problem ovogodisnje selekcije, koji prevazilazi moci selektora sastoji se u tome sto nije postojala prilika da na festival bude pozvana incidentna predstava oko koje bi se lomila koplja na okruglim stolovima. Darinka Nikolic naime nije imala sanse da u program uvrsti predstave poput onih koje je pre neku godinu pozivao Aleksandar Milosavljevic (na primer "Ister teatar") cime bi bila uneta toliko neophodna "problematicna" atmosfera. Stoga je za ocekivati da instituciju (sa ili bez navodnika) okruglog stola ove godine nece spasiti ni brojni (najavljeni) zecevi.

Posmatrano iz ugla zbog koga je svojevremeno inicirano osnivanje ovog festivala (unapredjenja domace dramske knjizevnosti) 43. Sterijino pozorje ce proteci u znaku cetiri nova citanja, "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovica u izvodjenju Narodnog pozorista Beograd, rezija Egon Savin, zatim "Afera neduzne Anabele" Velimira Lukica, produkcija Somborskog pozorista, rezija Kokan Mladenovic, zatim, "Kamen za pod glavu" Milice Novkovic koju je u Narodnom pozoristu Kikinda rezirao Miroslav Benka i krusevacka "Hasanaginica" Ljubomira Simovica u reziji Ljuboslava Majere. Sa predstavama radjenim prema savremenim komadima na Pozorje dolaze Narodno pozoriste Beograd i "Govorna mana" Gorana Markovica, rezija Milan Karadzic, zatim Atelje 212 sa predstavom "Porodicne price" Biljane Srbljanovic, rezija Jagos Markovic i "Virus" Sinise Kovacevica u reziji Milosa Jagodica u izvodjenju Narodnog pozorista Nis. Sterijinu nagradu za najbolji dramski tekst izveden na ovogodisnjem Pozorju treba dakle, traziti izmedju ova tri imena, od kojih, da nije prilicno neizdiferenciranog i nejsanog kraja, treba ponajpre traziti u imenu Gorana Markovica. Bez sansi nisu naravno, ni drugo dvoje kandidata.

Sto se tice crnogorskih predstavnika stvar je sasvim jasna. U Crnoj Gori za "Gorski vijenac2 vec kazu "ka Titanik", sto prevedeno znaci za devet nominacija ocekuje se devet nagrada. S druge strane oni u Crnoj Gori skloni zatvaranju smatraju da ce se ponoviti stara prica po kojoj beogradski glumci dolaze u Crnu Goru, "ljetuju i uzimaju pare" a onda svojim vezama obezbedjuju nagrade "kako bi nam zamazali oci". Bilo kako bilo ova predstava, za sada jedina produkcija novootvorenog Crnogorskog narodnog pozorista, koju je rezirao i uradio adaptaciju aktuelni upravnik ove kuce Branislav Micunovic, profitira u svakom pogledu. Nagrada za adaptaciju im sasvim sigurno ne moze izmaci (jedina u konkurenciji), nije nemoguce, cak je sasvim za ocekivati da Branislav Micunovic dobije i nagradu za reziju, s obzirom na veoma smelo i prilicno osmisljeno scensko uoblicavanje velikog Njegosa, nagrada za scenografiju samo sto nije "overena" a sto se glumackih nagrada tice one su ionako licne.

Posebna zanimljivost ovogodisnjeg Pozorja sastoji se i u cinjenici da je Biljana Srbljanovic sa svojim drugim dramskim tekstom drugi put na Pozorju i to sa velikim sansama da ovaj put potuce proslogodisnjeg "rivala" Gorana Markovica, pisca nagradjenog komada "Turneja" koji je na 42. Sterijinom pozorju istovremeno bio i reditelj predstave "Beogradska trilogija" Jugoslovenskog dramskog pozorista. Zanimljivo bi bilo videti kako ove godine u festivalskom kontekstu funkcionise "duel" Biljana Srbljanovic-Ivan M. Lalic zapocet prosle godine kada je na Pozorju bila predstava "U plamenu strasti" Zvedara teatra u reziji Gorcina Stojanovica s obzirom da je Lalicev komad "Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira" sasvim sigurno literarno zanimljiviji od onog sa kojim je ovaj (u plamenu strasti) takodje mladi pisac prosle godine ucestvovao u konkurenciji za nagradu. Nije naravno iskljuceno da festivalski ziri proceni kako je tema side i posledica koje u jednoj porodici, dakle drustvu, izaziva ova moderna bolest (rec je naravno, o "Virusu" Sinise Kovacevica) znacajnija za umetnicku i svaku drugu vrstu angazovanja.

Ako se na kraju, iz jedne pozorisne sezone ili barem iz onog njenog najreprezentativnijeg dela moze govoriti o stanju pozorista ili stanju duha danasnjeg vremena, onda je na osnovu programa 43. Sterijinog pozorja lako zakljuciti da je ono aktivno, mozda po svaku cenu. Od sedam izabranih predstava, na 43. Pozorju pet je direktno angazovano na pokusaju umetnickog promisljanja savremenog trenutka i svega sto on sobom nosi. "Afera neduzne Anabele" je politicka predstava u najpozitivnijem smislu tog zanrovskog odredjenja i ima bukvalno otreznjujuci karakter, "Govorna mana" je uostalom kao i "Porodice price", i "Virus" nastala kao umetnicki odgovor trajnom tragicnon nesporazumu koji svaki savremeni trenutak sadrzi, dok je "Gorski vijenac", s obzirom na Micunovicevu adapataciju, komad sa najdirektnijim opredeljivanjem u odnosu na toliko ceste dileme ovih prostora, narocito aktuelizovane poslednjim ratovima i sukobima - sprovesti istragu ili ne. Ni preostale predstave "Pokondirena tikva" i "Hasnaginica", kao i "Kamen za pod glavu" nisu naravno, radjene izvan vremena u kome zivimo ali je tu ipak rec o rediteljskom angazmanu i interpretaciji o kojoj ima smisla vise govoriti tek nakon uvida u festivalski kontekst koji se bude nametnuo. Za ocekivati je da ce Sterijino pozorje ove godine proteci mirno. O dostojanstvu neka misle donatori.