Dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta

"Svaka vlast je ista"

Gospodine Seselj, pretite otkazima profesorima koji sa svojim studentima javno razgovaraju o Predlogu zakona. Smatrate to manipulisanjem studentima?! Zar Vi niste bili u zatvoru zbog toga sto ste se zalagali za slobodu javne reci?

U emisiji vesti RTS 1 više puta najavljivan je zahtev podmlatka JUL-a iz Prištine, da protiv mene treba pokrenuti krivicnu prijavu, jer sam kao dekan Filozofskog fakulteta odobrila korišcenje prostorija Fakulteta za skup studenata i profesora na kome se govorilo o Predlogu zakona o univerzitetu. Primedba je da prostorije Fakulteta sluze za obavljanje nastave i za bavljenje naukom, a ne za politicke rasprave. Ova budnost i brza reakcija podmlatka JUL-a iz Prištine sa radikalnim zahtevom prema profesorima univerziteta pokazuje kako principe UK JUL-a treba pretociti u praksu. "Svilen gajtan se preko Prištine šalje iz Beograda profesorima u Beograd" da se "Vlasi ne bi dosetili". Moglo je i kracim putem.

Princip javnog zivota

Prvo, Predlog zakona o univerzitetu, koji je donet tajno i bez ikakvog ucešca univerziteta prerastao je u javni akt. Prirodno je da univerzitetska sredina razgovara o tome, ali ona to cini javno. Zajednicka rasprava studenata i profesora o tom aktu i strucna analiza sadrzanih odredbi i njihovog znacenja sa stanovišta kvaliteta obavljanja nastave i nauke i društvenih posledica koje proizlaze iz tih odredbi, tematski pripadaju sociologiji prava i sociologiji politike. Obe discipline se predaju na Filozofskom fakultetu. Bilo bi dobro da se takav racionalan pristup o svim pitanjima od društvenog znacaja prihvati kao princip našeg javnog zivota. A verujem da vecina ovog naroda smatra da to jeste pitanje od društvenog znacaja. Takodje, bilo bi dobro kada bi takvim, javnim tribinama i raspravama i vi prisustovali i ucili se samostalnom razmišljanju, jer tada ucimo jedni od drugih, ali na osnovu argumenata. Frazeološke optuzbe kojima se vi bavite ne sluze vam na cast.

A sada par reci o autonomiji i Predlogu zakona o univerzitetu.

Autonomiju univerziteta ja posmatram u dve ravni. Prva se tice nacina upravljanja i rada na univerzitetu (fakultetu), a druga njegovog odnosa prema društvu. Izbor uprave fakulteta (univerziteta), dekana i prodekana, mora da ostane u domenu rada nastavno-naucnih veca fakulteta kao kompetentnih tela koja, na osnovu strucnih i moralnih kvaliteta, predlazu i biraju kandidate koji zadovoljavaju te kriterije. Izabrana uprava fakulteta svojim autoritetom, zasnovanim na recenim principima, moze uspešno voditi i predstavljati fakultet (kako u domenu nastave i nauke tako i prema spoljnjem okruzenju) - imati njegovu podršku, ili ocekivti oštru kritiku ukoliko ne ispuni standarde ponašanja koji se od nje ocekuje. Drugo, nastavno-naucna veca moraju da zadrze funkciju izbora nastavnika i saradnika, jer njihov izbor mora biti javnog karaktera i javno verifikovan kroz strucnu raspravu na vecu fakulteta kao najkompetentnijem telu.

Univerzitet je zbog prirode svoje delatnosti odgovoran pred celim društvom i njegovom istorijom. On mora stvoriti prostor za formiranje kriticke svesti najšire javnosti, izlazeci iz aula fakulteta. Koji je to razlog da se univerzitetu ne dozvoljava javna rec i autonomno mišljenje o pitanjima od društvenog znacaja, cak i onda kada je rec o njegovoj sudbini?!

Neogranicena samovolja

Obe ove funkcije Nastavno-naucnog veca su prema Predlogu novog zakona o univerzitetu izuzete iz njegove kompetencije. To ostavlja prostora neogranicenoj samovolji i pristrasnosti, od vlade postavljenog dekana, bez obzira što je on iz redova profesora. Iako i danas ima slucajeva na Univerzitetu u Beogradu da se jedan broj dekana vec poduze ponašaju kao direktori, ali, srecom, oni ne cine vecinu. Šta tek treba ocekivati ako novi zakon o univerzitetu stupi na snagu? Zar je mišljenje jednog dekana - direktora jace od mišljenja Nastavno-naucnog veca?

Otuda su poslovi izbora uprave fakulteta (i univerziteta) i nastavnog kadra apsolutno uslov za svodjenje na minimum svakog oblika proizvoljnosti, privatizacije i uvodjenja vannaucnih kriterija u rad fakulteta (ovde na zalost nema prostora da se govori o upravnom i nadzornom odboru koji treba da obezbede predvidjeni nacin rada dekana - direktora). Autonomija univerziteta (fakulteta) nije medjutim sadrzana samo na ovom, unutrašnjem planu. Ona ima i spoljni aspekt. Univerzitet, kao zajednica (nastavnika i studenata), u kojoj je zbog prirode delatnosti koncentracija ljudi sa najvišim obrazovanjem i mladih koji ga tek sticu ne zivi izolovanim zivotom. Univerzitet svojom obrazovnom i naucnom delatnošcu doprinosi razvoju društva u svim njegovim aspektima (ocuvanju zdravlja naroda, izgradnji zemlje u ekonomskom i tehnološkom smislu, podizanju ukupnog obrazovnog i kulturnog nivoa stanovništva, itd.) i oseca sve tegobe kroz koje ono prolazi. Ako je ovo tacno, a tvrdim da jeste, univerzitet ima i društvenu obavezu da svojim kritickim odnosom, prema ukupnoj društvenoj praksi, racionalno, upucuje i razotkriva probleme društva da ukazuje na velike negativne posledice po sve njegove clanove, i na promašaje koji nastaju usled neadekvatnih rešenja vladajuceg politickog vrha. Univerzitet je zbog prirode svoje delatnosti odgovoran pred celim društvom i njegovom istorijom. On mora stvoriti prostor za formiranje kriticke svesti najšire javnosti, izlazeci iz aula fakulteta. Koji je to razlog da se univerzitetu ne dozvoljava javna rec i autonomno mišljenje o pitanjima od društvenog znacaja, cak i onda kada je rec o njegovoj sudbini?! Jedna demokratska, racionalna vlast treba od univerziteta da zahteva, kao njegovu širu društvenu obavezu (ne samo obrazovnu i naucnu), upravo ono cega zeli da ga liši - javno izrazeno, slobodno formirano kriticko mišljenje.

Cemu zurba?

Drugi ozbiljan problem koji se tretira u Predlogu zakona o univerzitetu odnosi se na polozaj studenata: pooštravaju se uslovi upisa u sledecu godinu i uvodi se ucešce u finansiranje studija (odnosno samofinansiranje). Ova pitanja povezuje materijalni momenat. Efikasno studiranje pretpostavlja dobro opremljene biblioteke, laboratorije, sredstva za terenski rad i sl., što u današnjim uslovima nije obezbedjeno. Pronaci negde neki vec zastareli casopis ili knjigu, bez mogucnosti da se obave prakticne vezbe ili ode na trerensko istrazivanje, nema kvalitetnog i efikasnog studiranja. Drugo, samofinansiranje i sufinansiranje u postojecim materijalnim uslovima ili bolje receno u uslovima siromaštva stanovništva onemogucice znatan broj talentovanih i sposobnih studenata da se odrze na studijama. U svemu tome mora se naci neka mera.

I konacno cemu tajnost u radu na zakonu o univerzitetu?! Cemu zurba da se on izglasa?! Postojeca teška situacija u zemlji (Kosovo, poremecen odnos dveju federalnih jedinica, problem medija, štrajkova gladju, velikog kriminala, itd.), nisu svakako uslovi za otvaranje još jednog ozbiljnog problema. Verovatna je pretpostavka da je univerzitetska zajednica umorna, da je tonus pao nakon završetka SP 96/97, da je kraj nastave i vreme ispitnog roka i upisa studenata u prvu godinu, da uz to nailazi studentski raspust, te da ce Predlog zakona o univerzitetu ostati nedovoljno zapazen. Tok dogadjaja i reakcija koji su usledili nakon upoznavanja sa ovim Predlogom pokazao je da on nece proci nezapazeno. Istorijska je odgovornost ove generacije nastavnika i saradnika da se ovakav zakon ne izglasa i da se Deklaracija prihvacena na Skupštini Univerziteta ozbiljno prihvati u Skupštini Republike Srbije.

Bilo bi korektno da se omoguci da studenti mirno završe ovu godinu i da se novi upišu, a da od 1. oktobra tekuce godine pocne ozbiljna priprema novog zakona prema uslovima iznetim u Deklaraciji. Nema potrebe za daljim uznemiravanjem nastavnika i studenata.

Gospodine Šešelj, pretite otkazima profesorima koji sa svojim studentima javno razgovaraju o Predlogu zakona o univerzitetu. Smatrate to manipulisanjem studentima?! Zar Vi niste bili otpušteni sa fakulteta, bili cak i u zatvoru i tamo maltretirani, samo zbog toga što ste se zalagali za slobodu javne reci? Zar Vas tada nije branila intelektualna zajednica Beograda. Bravo gospodine Šešelj! Vi potvrdjujete tacnost narodne izreke "svaka je vlast ista". Zar ona ne moze biti drukcija? Ne moze, jer Vi ste sada vlast.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /