U EVROPSKIM DIPLOMATSKIM KRUGOVIMA NAJAVLJUJU “ZESTOKU REAKCIJU" ZA SLUCAJ POJACANOG PRITISKA BEOGRADA NA CRNU GORU

Pred sastanak sefova evropske diplomatije u ponedeljak sa izuzetnim interesovanjem se prati razvoj situacije u Jugoslaviji. Ukoliko se dogodi “nesto dramaticno" u diplomatskim krugovima se najavljuje “zestoka reakcija" Saveta ministara

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Malo je nedostajalo pa da 2097. sednica Saveta ministara EU, zakazana za ponedeljak 25. maja u Briselu, ostane upamcena po dvostrukom obrtu: da, naime, evropski sefovi diplomatije ublaze sankcije SR Jugoslaviji... a zaostre ih Hrvatskoj. U prvom nacrtu dnevnog reda te sednice bilo je, naime, predvidjeno da ministri preispitaju, najpre, evropsku politiku sankcija prema SRJ... “u svetlu otvaranja dijaloga na Kosovu"; a potom i uslove za produzeno koriscenje tzv. autonomnih trgovinskih mera od strane Hrvatske, a “u svetlu ostvarenog (ili izostalog) napretka u procesima pomirenja i povratka izbeglica."

Dvostruki obrt ce, po svemu sudeci, izostati, barem u slucaju Srbije, tj. SR Jugoslavije. Najvise cemu se Beograd u ponedeljak moze nadati bilo bi da Savet ministara ostavi u “fijoci" vec pripremljeni dokument o implementaciji zabrane na strane investicije. Taj dokument (tzv. zajednicka pozicija) je proslog ponedeljka u poslednjem trenutku povucen sa dnevnog reda Saveta ministara za razvoj, kako bi se “dala sansa dijalogu" i odgovorilo na “ohrabrujuce signale" sa prvog susreta Milosevic-Rugova. Pored toga sto primecuju kako situacija na Kosovu ni malo ne odgovara tim “ohrabrujucim signalima", s obzirom na pojacano rasporedjivanje vojnih i policijskih snaga, kao i na produzeno doturanje oruzja preko granice, u evropskim diplomatskim krugovima zapazaju neke nove “obeshrabrujuce signale" iz Beograda - posebno u odnosu na Crnu Goru i nezavisne medije - sto ih sve odvraca od planirane “revizije politike sankcija", barem u pravcu njihovog ublazavanja.

Zbog toga bi, u najboljem slucaju - pod uslovom da do tada ne bude dramaticnog pogorsanja situacije na Kosovu ili u Crnoj Gori - evropski sefovi diplomatije mogli u ponedeljak da dalje odluke o sankcijama odloze do narednog sastanka Kontakt grupe (najverovatnije u sredu ili cetvrtak, na marginama ministarskog zasedanja Saveta NATO u Luksemburgu). U tom, dakle najboljem, slucaju bi Savet ministara EU samo ostro upozorio predsednika Milosevica da - kako nam je rekao diplomata ukljucen u pripremu sednice - “ne misli da nas je kupio time sto se rukovao sa Rugovom." Te bi se, s tim u vezi, jugoslovenski predsednik jos jednom podsetio kako na poznate evropske zahteve u vezi sa Kosovom (“sustinski dijalog" uz medjunarodno “olaksavanje", misija Gonzalesa, uzdrzavanje od represije i sl.), tako i na ostale “nezavrsene poslove" koje EU ima sa Milosevicem, a koji se odnose na demokratizaciju, ljudska prava i, narocito (s obzirom na nove pokusaje gusenja), slobo! du medija. Planirano je, takodje, da Savet ministara snazno podrzi lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugovu, zbog “hrabrog i rizicnog poteza" koji je preuzeo upustajuci se u dijalog sa Milosevicem. Pored toga, predvidjeni su i novi izrazi evropske podrske predsedniku Crne Gore Milu Djukanovicu, cija se poseta Evropskoj komisiji i Parlamentu - planirana za sledeci utorak - ocekuje sa velikim zanimanjem.

U slucaju, medjutim, da se do ponedeljka na Kosovu ili u Crnoj Gori dogodi “nesto dramaticno", u evropskim diplomatskim krugovima najavljuju “zestoku reakciju" Saveta ministara. Najmanje sto bi se, u takvom slucaju, moglo dogoditi, bilo bi da ministri izvuku iz “fijoke" vec pomenuti dokument o primeni zabrane investicija, i usvoje ga ne cekajuci na Kontakt grupu. Mada tvrde da im je jasno kako nakon uklanjanja Kontica i promocije Bulatovica “vise nema prepreka za zavodjenje vanrednog stanja u Crnoj Gori", kao i da su svesni da je “Milosevic spreman na sve kako bi onemogucio Djukanovica", u evropskim diplomatskim krugovima ipak ne veruju da ce jugoslovenski predsednik preuzeti tako krupne rizike kakvi bi, po njima, bili zavodjenje vanrednog stanja ili odlaganje izbora. To bi, smatraju, bilo “Milosevicevo politicko samoubistvo, barem na medjunarodnom planu."