KONJUNKTURNI BAROMETAR EKONOMSKOG INSTITUTA

Oko 60 odsto proizvodjaca ocekuje u skoroj buducnosti rast cena ulaznih troskova, a 41 procenat vise cene gotovih proizvoda. Stvoreni svi preduslovi za dalju inflaciju

Svi parametri za buduce privredjivanje slabiji su nego proslog meseca, a u odnosu na njih povecao se pesimizam privrednika, sto se nije dogodilo od novembra 1995, kada je izvrsena pretposlednja devalvacija dinara. Ne radi se, naravno, o karakteru ove mere, nego o tome da su vec probijeni neki bilansi, pre svega na planu opste potrosnje i plata, koji potvrdjuju da ukupni efekti devalvacije nece biti ohrabrujuci. Ukoliko domaca traznja prevazilazi okvire drustvenog proizvoda, sto se upravo desava, onda ni novcana masa nece moci da se odrzi, kao ni sama inflacija, prosto zato sto devalvacija nije usaglasena s drustvenim proizvodom, niti ekonomska politika s njom, konstatovano je u Konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta.

Godisnja stopa inflacije u aprilu presla je 20 odsto, sto se inace smatra gornjom tolerantnom granicom za zemlje u tranziciji. Administrativna kontrola cena uspela je da zadrzi one cene koje su pod takvom kontrolom, ali to ujedno zahteva nove subvencije poroizvodjacima, podrazumeva sirenje dispariteta cena i kasnije njihove nove i vece korekcije, konstatuje dr Miroljub Labus. Po njegovim recima, poskupljenje benzina i elektricne energije imace direktan uticaj na mesecno povecanje maloprodajnih cena od jedan odsto, naravno uz daleko vece indirektne posledice, sto samo znaci da ulazimo u “problematican" period u pogledu inflacije. To potvrdjuju i inflatorna ocekivanja samih privrednika, pa tako 62 odsto anketiranih proizvodjaca ocekuje u skoroj buducnosti povecanje cena imputa, a 41,4 odsto poskupljenje gotovih proizvoda, kaze dr Goran Pitic.

S aprilskim padom industrijske proizvodnje od 9,4 odsto u odnosu na prethodni mesec postaje jasno da nije rec samo o sezonskom faktoru, vec da je ovaj pad proizvodnje direktno izazvan usporavanjem domace i smanjenjem inostrane traznje, a to znaci da devalvacija nagovestava recesione efekte u privredi da bi se izbegla nekontrolisana inflacija.

U aprilu je ostvaren i najnizi ovogodisnji nivo izvoza i uvoza, a smanjenje cetvoromesecnog spoljnotrgovinskog deficita na ukupni iznos od oko 800 miliona dolara pre svega treba zahvaliti kresanju uvoza. To, po recima dr Labusa, pokazuje da se ovaj deficit ne moze odrzati na ranijem nivou, kao i da se njegovo uravnotezenje ne vrsi kroz uticaj kursa, vec na silu - jer nema deviza za uvoz. Posto je u prvoj polovini maja i sticovani devizni kurs poceo da raste, to ce u najmanju ruku, zajedno sa poskupljenjem benzina, nepovoljno delovati na odrzavanje postojeceg nivoa paralelnog kursa dinara, konstatuje ovaj strucnjak. Uz to valja imati u vidu da i dalje veliki broj (preko 35 odsto) anketiranih preduzeca ne planira nikakav izvoz u naredna tri meseca, pokazuje Konjunkturni barometar.

S prikupljenih 5,6 milijardi dinara aprilski prihodi za javnu pootrosnju povecani su realno za 5,3 odsto sto potvrdjuje dve stvari - da se nista ozbiljno ne cini na prilagodjavanju javne potrosnje i da ce ona uz ovaj tempo sigurno prebaciti nivo opste potrosnje predvidjen za ovu godinu od 59,5 milijardi dinara. Zbog toga ce se, kaze dr Labus, nastaviti pritisci na devizni kurs i on nece moci duze vreme da se odrzi na ovom nivou. Kojim tempom ce se desavati ova odstupanja zavisice od ekonomske politike i od toga kako ce privreda razumeti njene signale, a opasno je to da ekonomska politika nema kredibilitet kod privrednika. Istim tempom kao potrosnja raste i masa zarada i kako nema obaranja realnih plata, ne treba ocekivati ni pozitivne efekte od devalvacije, konstatuje se u Konjunkturnom barometru.

Novcana masa je prica za sebe, zato sto se zvanicno tvrdi da je ona u aprilu smanjena, a istovremeno je povecana likvidnost banaka i rastu javni prihodi i ukupna suma plata, sto direktno zavisi od visine novcane mase. Zvanicno se tvrdi da je polovinom maja novcana masa iznosila 9,2 milijarde dinara, ali je primetno da tekuci podaci NBJ uvek pokazuju visi nivo novcane mase tokom meseca, nego sto je njeno stanje na kraju istog meseca. Moguce je, kaze dr Labus, da dolazi do sistematskog povlacenja novca pri kraju svakog meseca i da zbog toga ekonomska prica izgleda lepse.

Na novinarsko pitanje da oceni da li je ekonomski porogram novog saveznog premijera Momira Bulatovica isti kao i program njegovog prethodnika dr Labus je odgovorio kratko: Nemam komentar. Ali je zato dodao da je vec sada izvesno da se, nezavisno od programa ili sastava vlade, mora otvoriti pitanje da li su odrzivi bilansi proizvodnje i potrosnje predvidjeni za ovu godinu.

B. Jager