POJEDNOSTAVLJENJE ILI TEMELJITO MENJANJE SRPSKOG ZAKONA O VLASNICKOJ TRANSFORMACIJI

Obaveznost i pojednostavljenje procesa privatizacije je dobrodoslo, ali bi izmena osnovne filozofije zakona uslovila nova politicka usaglasavanja, ciji krajnji ishod moze biti skromno poboljsanje i veliko usporavanje privatizacije, smatra dr Danijel Cvjeticanin

Ono sto su radikali najavili posle svog ulaska u republicku vladu, ubrzavanje procesa privatizacije uz izmene novog srpskog Zakona o svojinskoj transformaciji, jos uvek, prakticno posle dva i po meseca, nije dobilo formu zvanicnog predloga, koji bi sama vlada imala prilike da razmatra. U kom smeru se krecu razmisljanja detaljnije je najavila ministarka za privatizaciju Jorgovanka Tabakovic na nedavnom savetovanju bankara u Nisu, a od nje se i ocekuje da svoj “idejni papir" pusti u proceduru. Na tom skupu ona je rekla da je nedostajalo hrabrosti da se obaveznost i orocenost privatizacije unese u sadasnji zakon, sto je verovatno i izmena na kojoj ce radikali u vladi insistirati da prodje. Druga teza se odnosi na pojednostavljenje samog zakona, uz ministarkino logicno objasnjenje, da je to bolje nego da se podnesu visoki troskovi za edukaciju onih koji bi trebalo da ga primenjuju.

Iz onoga sto je gospodja Tabakovic, takodje, rekla, mogu se nazreti i ostale ideje - da se zakonskim izmenama poveca prihod od privatizacije, tako sto bi se smanjio deo drustvenog kapitala predvidjen za besplatnu podelu. Ujedno, razmislja se i o obrtanju redosleda, konkretno da prednost ima prodaja, a da tek nakon nje usledi besplatna podela akcija. (Ovo, izmedju ostalog, ne bi bilo daleko od filozofije crnogorskog modela privatizacije.)

Sa stanovista tranzicije izuzetno je vazno koliko ce se duboko ici sa revizijom zakona i u kom pravcu ce se on modifikovati, kaze dr Danijel Cvjeticanin, koji je kao ekspert ucestvovao u izradi ovog zakona i posle bio zaduzen za pripremu infrastrukture za njegovo sprovodjenje. Posto je imao prilike da stvari posmatra i iznutra, tezinu ima njegova konstatacija da je model i postupak privatizacije u novom zakonu rezultat ne samo brojnih i mucnih rasprava medju ekspertima, nego i usaglasavanja mnogih suprotstavljenih interesa.

- Postojece resenje daleko je od savrsenog, ali ono prilicno verno odrazava odnos snaga pojedinih drustvenih grupa, koje nisu sve podjednako zadovoljne cinjenicom da se drustvena svojina-nesvojina - transformise. Burni politicki dogadjaji, a posebno izbori, neprekidno menjaju ove odnose snaga, pa ni od nove vlade nije neobicno ocekivati da modifikuje zakon i prilagodi ga novonastalim prilikama na politickoj pozornici. Pojednostavljenje procesa predvidjenog zakonom bilo bi dobrodoslo (posebno u drugom krugu), ali bi menjanje njegove osnovne filozofije dovelo do novih usaglasavanja sa nepoznatim ishodom i rezultatima. Na kraju, efekat bi mogao da bude malo poboljsanje, uz veliko usporavanje samog procesa privatizacije, smatra dr Cvjeticanin.

Po njegovom misljenju, isticanje priliva budzeta i fondova kao prioritetnog zadatka privatizacije predstavlja opasan put, jer bi preispitivanje zakona sa tog stanovista lako moglo dovesti do stava da drzava treba da “preuzme" celokupnu drustvenu imovinu, ili bar njen lavovski deo, da proda ono sto je moguce, a preostali kapital besplatno podeli stanovnistvu.

- Smatram da je zabluda da bi revizija zakona u tom duhu znacajnije povecala prihode budzeta i fondova. U stvarnosti, samo bi se usporio proces privatizacije i otvorile bi se vece mogucnosti da najimucniji slojevi stanovnistva i strani kapitalisti, po relativno niskim cenama otkupe veci deo kapitala domacih preduzeca. Zbog toga sugerisem da se osnovna filozofija zakona ne revidira, a da se menjaju odredbe koje uticu na pojednostavljenje njegove primene i povecanje brzine procesa. Tu podrazumevam uvodjenje obaveznosti i orocenosti, kao i odredjena pojednostavljenja procedure u drugom krugu, kaze dr Cvjeticanin. Po njegovom misljenju, iako se prihodi drzavnih budzeta i fondova, kao i dokapitalizacija preduzeca (sa popustom), precesto tretiraju kao osnovni ciljevi svojinske transformacije, oni ce u stvarnosti predstavljati njene sporedne i kratkorocne efekte. Glavni ciljevi privatizacije treba da budu transparentnost svojinske strukture i razvoja trzista kapitala, jer ce to u stvari povecavati performanse domace privrede.

Sta ce se dogoditi sa Zakonom o privatizaciji videce se kad Ministarstvo za svojinsku transformaciju izadje sa konkretnim predlogom, a bice zanimljive i prve reakcije unutar same vlade, u kojoj koalicioni partneri tek treba da postignu politicki konsenzus o ovim promenama.

B. Jager