Pisma

OTVORENI POZIV DR VOJISLAVU SESELJU

Pise vam ocajan student Pristinskog univerziteta. To sto se sa nasim Univerzitetom dogodilo logicna je posledica nejedinstva i borbe za vlast (i sve sto uz to ide) lokalnih mocnika na Univerzitetu. Dokle god nas budu vodili ljudi koji se za Kosmet zalazu samo u kafanama i na mitinzima, dotle cemo da tonemo i srljamo iz greske u gresku. Na zalost, zadnji dogadjaji su pokazali da nas studente NIKO nije podrzao (osim formalno). Verovatno su se gospoda uplasila za svoje fotelje i svoje funkcije. Zbog neorganizovanosti i nedostatka podrske, Studentski protest u Pristini morao je da se ugasi.

Podrsku od grada i okruga smo naivno ocekivali, jer tu sede partijski poslusnici koji su svoje funkcije debelo unovcili prodajuci Albancima papreno lokale koje su za bagatelu prigrabili od drzave (time su verovatno hteli da pomognu proces naseljavanja Srba na Kosmet).

Da ne bih duzio sa pricom, pozivam gospodina Seselja (posto je on bio najgrlatiji u objasnjavanju novog Zakona o Univerzitetu, koji su nasi vrli rukovodioci sa Univerziteta, kao sto se vidi, cutke prihvatili) da svoje principe o nepotizmu, korupciji konacno pocne da primenjuje, ali ne samo na univerzitetima. Toga ima svuda, u Pristini, u pojedinim drzavnim firmama, kada je slava - pola preduzeca ne dolazi na posao.

Zeljko Samolovic

Pristina

"Milosevic i Milutinovic sa suprugama u Atini", "Nasa borba", 18. maj 1998.

Neobicno sam srecna i gotovo ponosna sto su nasi omiljeni predsednici SRJ gospodin Slobodan Milosevic i gospodin Milan Milutinovic proslog vikenda obedovali u nekim od luksuznih hranilista u Atini. Mada kasno ali im zelim dobar tek, jer je hrana pripremljena od frutti di mare veoma ukusna, i sto je jos vaznije, veoma zdrava. A, kao sto znamo, neki nasi "uvazeni akademici", srpskom narodu predvidjaju milenijumski zivot. A za tako dugovecan zivot potrebne su i zdrave, snazne, odlucne i, sto je najvaznije, umne vodje. Takodje, i razgovor sa onim dr Rugovom verovatno je, nije bio ni tako lak ni tako ugodan, pa je nas "omiljeni" morao malo da se odmori i okrepi za nove razgovore.

Izvinjavam se gospodjama predsednikovicama, sto im prijatan boravak u Atini ne mogu cestitati poimenicno, buduci da mi njihova licna imena nisu poznata, niti mi je to bilo ko od mojih poznanika znao reci. Ocigledno je rec o vrednim srpskim domacicama, koje pazljivo brinu o svojim muzevima, o ovi ih, zauzvrat, ponekad povedu u provod do Atine. Daj Boze da to sledeci put bude neko ekskluzivno mesto u SAD, ali ih molim da tada dopuste novinarima da se objave i imena njihovih supruga i, eventualno, dece, snaha, zetova i ine rodbine, kako bi im mi gradjani na vreme mogli da cestitamo na prijatno provedenim vikendicama.

Ili, ne daj dragi Boze, eventualnim duzim odmorima.

Bosiljka Bojanic

Novi Sad

"Milosevic i Milutinovic sa suprugama u Atini", "Nasa Borba", 18. maja 1998.

Porazila me je informacija, saopstena 16. maja u TV dnevniku Studija B, da je predsednik SRJ sa suprugom, uz predsednika Srbije Milana Milutinovica i njegovu suprugu vidjen u predgradju Atine. Pretpostavljam da su se tamo nasli da bi se svi zajedno odmorili posle "napornog" susreta sa dr Ibrahimom Rugovom i njegovim saradnicima, dan ranije u prostorijama Belog dvora. Pretpostavljam i da su, posto su napustili Beograd predstavnici Albanaca, zapalili ogromnu cigaru Monte Kristo i sebi potom cestitali sto su izdrzali sat i po u istoj prostoriji sa ljudima o kojima, verujem, misle isto ono sto je Milosevic rekao gospodinu Ricardu Holbruku o bosanskim Srbima (oni su "sit", sa drugim izgovorom slova i)...

Ne zameram predsedniku svoje drzave sto se o vikendu nasao u Atini. Zameram mu, medjutim, sve ostalo sto on i njegova supruga rade nesrecnom srpskom narodu, vestim manipulacijama izbacenom iz svih savremenih tokova kretanja, ojadjenom i obezvredjenom postupcima, koje oni mozda smatraju nekakvom politikom, zato ga molim da kao posten covek i predsednik, ako razume situaciju, zaista ode sa svojom suprugom i decom daleko od Srbije i Jugoslavije i da se vise nikada ne vrati medju nas.

Svanulo bi nam, ako bi sobom poveo i Vuka Draskovica i njegovu suprugu i Vojislava Seselja i njegovu suprugu i decu. U trojci - Milosevic-Draskovic-Seselj vidim najmracniju grupu ljudi opsednutu idejom da vladaju, a vlast im, medjutim, sluzi za licno izivljavanje i maltretiranje jednog naroda, za licno bogacenje.

Sada smo svi ponovo pred pitanjem: Sta ce biti s Kosovom? Svima nam je jasno - Kosovo vise nije srpsko, ono je samo deo istorijskih prica o srpskoj velicini u proslim vekovima i to je sve sto Srbima danas pripada na Kosovu. Milosevicev uspon je i poceo na tom nesrecnom Kosovu na koje se, poput nekog Isusa Hrista, spustio helikopterom 28. juna 1989, da bi u prisustvu oko dva miliona Srba demonstrirao svoje ideje o "velikoj Srbiji", a pri tom je, tim Srbima koji su tog dana dosli na obelezavanje jubileja, bilo zabranjeno da udju u Pristinu. Ja to znam jer sam kao novinar - izvestac tu informaciju iz Beograda donela svojim kolegama u Pristinu.

Kao novinar - izvestac gledala sam i porazne rezultate Miloseviceve politike 1991. godine, izvestavajuci sa ratnog podrucja u Hrvatskoj, zatim 1992. u kojoj sam izvestavala iz Like, iz Knina, Bosne. Toliko podataka znam da bi mi trebalo bar stotinak stranica u dnevnim novinama da bih narodu sve te podatke i price ispricala. No, kako ne volim vracanje u proslost, samo da upitam: zasto bosanski Srbi nisu prijatelji Slobodana Milosevica, kako to u svojoj knjizi "Put u Dejton" napominje Ricard Holbruk?!

Mirjana Vlajic

Beograd

(Otvoreni odgovor Dragani Bukumirovic)

"Politika" je 19. maja 1998. godine u svojoj redovnoj kolumni pod naslovom "Kulturna cetvrt" koju potpisuje Dragana Bukumirovic, dezinformisala na nevesto intoniran "ironican" nacin kulturnu javnost posto je Aleksandar Tisma bio u Domu omladine u ciklusu "Citanja" i citao odlomke iz svojih knjiga pred punom dvoranom na prvom spratu (13. maja u 20.00 casova). "Lenje citalacke mase" su i pored zluradosti Dragane Bukumirovic ipak uzivale na ovoj "najraskosnijoj knjizevnoj veceri". "Naravno da je to bilo velicanstveno" i nema toga "jedino u instant Americi gde su pisci potrosna roba". Tisma je dosao. Nije imao vaznija posla kako se obradovala Dragana Bukumirovic. Zato ocekujem "neko od aktuelnih kulturnih priznanja", kako je predlozila Bukumirovicka. Njoj pripada priznanje za "profesionalizam" i politikantstvo, a ovaj odgovor nije objavljen u "Politici".

Nenad Dakovic

Beograd

Uz novu cenu "Nase Nedeljne Borbe", 16-17. maj 1998.

Bio sam neprijatno iznenadjen u proslu subotu, kad mi je moj prodavac novina saopstio da za dvobroj "Nase Borbe" treba da dodam jos tri dinara (dao sam pet, i, naivan kakvog me dao Bog, cekao kusur). Posto ih nisam imao kod sebe, morao sam da se vratim do kuce i izgubim pola sata u nepotrebnom maltretiranju.

Kasnije sam se odljutio, jer je sadrzaj proslonedeljnog dvobroja bio vise nego zanimljiv i informativan, a dopale su mi se i neke novine koje ste uveli, posebno prica. Medjutim, i dalje mislim da je bio red da nas unapred obavestite o ovoj promeni, ili da u samom subotnjem broju date neko obavestenje o razlozima za povecanje cene.

Boro Marinkovic

Cacak

____________

Izvinjavamo se, Vama licno, i svim citaocima koji su imali slicne neprijatnosti. Na povecanje cene bili smo prinudjeni iz vec poznatih razloga: povecanje cena svih materijala. Stampanja, usluga, putovanja... U takvoj situaciji, umesto da podignemo cenu redovnog broja za dinar i dvobroja za dva dinara, opredelili smo se da povecamo broj strana u subotu i cenu samo tog izdanja. Time smo trosak za nas list, umesto 26 dinara (pet puta cetiri plus jednom sest) sveli na 23 dinara (pet puta tri plus osam).

Posmatrajuci "Nasu Nedeljnu Borbu" kao nedeljnik, ona je i dalje jeftinija od drugih slicnih izdanja. S obzirom na obim ona je, gledano po broju stranica koje citalac dobije za dinar, jeftinija i od vikend izdanja nekih drugih dnevnih listova.

Sve nas to, razume se, ne opravdava, kad je rec o paznji prema svojim stalnim i vernim citaocima, kojima se jos jednom izvinjavamo.

Redakcija