NEBOJSA MEDOJEVIC, SAVETNIK U AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU CRNE GORE

Po Medojevicevom misljenju postoje tri moguca scenarija raspleta novonastalog konflikta: da Milosevic dopusti da Crna Gora sprovede reforme sto je malo verovatno, da se uz pomoc demokratskih snaga u Srbiji otvori put za promene u SRJ ili da Crna Gora bude prinudjena da napusti zajednicu

Osnovni problem Crne Gore na ekonomskom planu je to sto Slobodan Milosevic sa pozicije predsednika Jugoslavije blokira svaku mogucnost reformi, uprkos tome sto u poslednjih godinu dana u manjoj federalnoj jedinici postoji vecinska politicka volja za radikalne izmene privrednog sistema, kaze Nebojsa Medojevic, savetnik u crnogorskoj Agenciji za privatizaciju.

Strukturni problemi koje imaju obe republike su nasledjeni i oni se ne mogu pripisivati delovanju Milosevica, ali je on svakako krivac za to sto se ovde odrzava takav privredni sistem koji je napusten u svim zemljama istocne Evrope.

S obzirom da u Crnoj Gori postoji drugaciji koncept - koji podrazumeva radikalne reforme kojima bi se na dugi rok osigurao ekonomski rast zemlje, bilo je logicno ocekivati da ce sukob eskalirati. “Danas je taj problem - za i protiv promena, eskalirao na drzavnom nivou, i Crnoj Gori se poslednjih dana preti direktnom silom i ratom", kaze Medojevic.

Zbog Milosevicevog stava da se sve reforme zaustave ne trpe samo gradjani Crne Gore, vec i gradjani Srbije, kaze Medojevic.

Po njegovom misljenju postoje tri moguca scenarija raspleta novonastalog konflikta: da Milosevic dopusti da Crna Gora sprovede reforme u politickom i ekonomskom sistemu, sto Medojevic unapred naziva utopijom. Druga mogucnost je da Crna Gora u ovakvoj drzavnoj zajednici kakva jeste, pronadje partnere - demokratske snage u Srbiji, koje bi smenile Milosevica, i otvorile put promenama.

“Ako se pokaze da u Srbiji ne postoji kriticna masa, ne za odvajanje Crne Gore, nego za sustinske promene, Crna Gora morace ici putem osamostaljivanja", kaze Medojevic.

- Posledice zivota sa Slobodanom Milosevicem su proizvele katastrofalne posledice po ekonomiju. Ona je jedva malo manje propala od srpske, jer je ovdasnja vlada ulagala vise napora da ocuva preduzeca. Ipak generalni trendovi su izuzetno losi - privreda je bez obrtnog kapitala, tehnoloski je zaostala i ne moze bez stranih investicija, kaze Medojevic.

- Lose strane odvajanja bile bi to sto bi preduzeca izgubila srpsko trziste i sto bi njihova roba bila verovatno manje konkurentna jer bi postojao sistem carina. Ipak u ovom trenutku Crna Gora za 90 odsto roba koje uvozi iz Srbije placa vecu cenu od svetske jer su joj nametnuti srpski monopoli.

S druge strane Crna Gora bi osamostaljenjem povecala politicki znacaj u regionu jer ona ima 200 kilometara obale koja jedina nije pod kontrolom NATO. Izdvajanjem bi postala atraktivna za kontrolu politickog ambijenta u okruzenju i verovatno dobila kreditnu podrsku za promenu strukture privrede. Ne tvrdim da ne bi bilo tesko, ali, primera radi, u Ujedinjenim nacijama ima 36 zemalja manjih od nase, a sve imaju vrlo visok drustveni proizvod po glavi stanovnika, kaze Medojevic.

T. Jakobi