MIROLJUB LABUS O NOVOJ EVROPSKOJ NOVCANOJ JEDINICI - EURO

“Proces evropske integracije poceo je jula meseca 1990. godine a zavrsice se jula meseca 2002. godine. Posle 13 godina okoncace se taj proces, jer postoji jedno snazno izrazena volja da se proces zavrsi", rekao je dr Miroljub Labus na sednici Foruma za medjunarodne odnose evropskog pokreta u Srbiji. Cela Evropska unija u monetarnom smislu krece se na dva koloseka. Jedan je brzi a drugi je spori kolosek zato sto, kako je rekao, sve zemlje nisu mogle da prate tempo ujedinjavanja.

“Pored ta dva postoji i sporedni kolosek. Mi smo na njemu. Ono sto se desava na dva glavna koloseka jako mnogo utice na nas", istakao je dr Labus. O tome sta se prvo desilo u procesu evropske integracije kaze: “Petnaest zemalja ne mogu ili ne zele da budu clanovi ove nove monetarne unije. Samo jedanaest zemalja ce da predje na novu monetarnu jedinicu, onako kako je dogovoreno".

Kako ce dalji teci proces ujedinjavanja?

Mi smo imali vazan sastanak 2. maja ove godine kada je nekoliko odluka doneto, odluceno je koje su zemlje sposobne da osvoje novu monetarnu jedinicu, jedinstvenu monetarnu valutu, to je tih 11 zemalja. Doneta je i odluka oko prethodno utvrdjenih odnosa razmene izmedju nacionalnih valuta. Takodje je doneta i odluka ko ce biti novi predsednik evropske Centralne banke.

Sta sledi potom?

“U toku ove godine Evropska banka mora zaista i da se osnuje, to znaci da se izabere Savet guvernera i da se sve nacionalne banke ukljuce u sistem Centralne banke Evrope na cijem celu ce biti Centralno-evropska banka. Pocece proizvodnja novcanica i kovanog novca. Ali, nece novcanice i kovani novac biti stavljene u promet. One ce biti stavljene u promet 1. januara 2002. godine. Januara 1999. godine nestace nacionalne valute. Sve nacionalne valute ovih 11 zemalja bice odgovarajuci delovi EURA i to ce biti nedecimalni delovi EURA, s obzirom da ce stopa konverzije biti krajnje razlicita, sto znaci da ce se formalno marka, franak i ostale valute tih 11 zemalja ukinuti. One ce biti samo novcane jedinice, odgovarajuci apoeni EURA. Pocece sve spoljno-trgovinske transakcije EU sa drugim zemljama da se obracunavaju u EURU. Zatim, pocece da se vodi jedinstvena monetarna politika i, sto je jako vazno, EURO ce polako poceti da se stavlja u promet. Dug zemalja ce se denominirati u EURO. Svako novo zaduzenje ovih 11 zemalja nece biti u nacionalnoj valuti, nego ce biti u EURU. To znaci, da kada svoje hartije od vrednosti predaju na kapitalno trziste Evrope, ono ce se obracunavati na osnovu novcane jedinice EURA. Od 1. januara 1999. godine sve transakcije tzv. depozitnog novca ce se obracunavati u EURU. Medjutim, transakcije sa stanovnistvom u novcanicama i kovanom novcu jos uvek ce biti u nacionalnim valutama. Zamena ce poceti 1. januara 2002. godine i trajace samo sest meseci. Znaci, 1. jula 2002. godine nema vise ni formalno valute koja ce se zvati marka, franak i ostali, postojace samo EURO. Tog dana prestaje zakonsko sredstvo placanja u tim novcanicama.

Kakve ce biti posledice za banke?

Banke ce morati sve svoje depozitne operacije da denominiraju i izrazavaju u novoj novcanoj jedinici. Medjutim, transakcije sa stanovnistvom i dalje ce se obavljati u nacionalnim monetarnim jedinicama, koje ce biti odgovarajuci delovi frakcije EURO. Sa stanovista drzave, svaki novi dug mora biti denominiran u hartijama od vrednosti - EURA, a stari dug mora da se konvertuje po odgovarajucim stopama u EURO. Prvog januara 2002. godine sve obveznice i transakcije sa drzavnim obveznicama moraju da budu u novoj novcanoj jedinici. Sa stanovista preduzeca oni mogu da odluce kada ce da krenu u poslovanje sa novom novcanom jedinicom, ali do 1. januara 2002. godine. To moraju da urade. Sa stanovista pojedinca, marka, franak i ostale valute postaju delovi ove nove jedinice, koji se ne povlace do 1. januara 2002. godine. Sta to za nas znaci? Mi smo zemlja iz trece grupe koje moraju da prilagode svoje poslovanje sa uvodjenjem nove novcane jedinice. Od 1. januara iduce godine mi ne mozemo vise da vezujemo nas dinar za marku. Moramo da ga ili vezujemo za dolar, ili da vezujemo za EURO ili da slobodno plivamo. Nasa preduzeca koja imaju depozit u stranim bankama depozite moraju da pretvore ili vode u EURO jedinicama. Sto se tice naseg stanovnistva koji najveci deo svoje ustedjevine drzi u markama, moraju nesto da urade. Svi moramo da znamo da ce biti kratak period od sest meseci u kome ce moci da se zamenjuju novcanice... Prvih sest meseci 2002. godine plasim se, nastace panika. Ukoliko nase banke i drzava ne naprave odgovarajuci program za tu konverziju. Plasim se da mnogi nasi ljudi koji imaju u svojim “slamaricama" marke ili druge devize mogu lako da budu osteceni. U medjuvremenu, mogli bi te devize da stave u depozit i da ih vode kod nasih banaka u EURO, ali je problem da li ce banke biti solventne. Kako novac legalno ne moze da se drzi u stranim bankama, pitanje je da li ce za tri godine strane banke doci kod nas, zatim kako mnogi gradjani ne veruju u nase banke, moj savet je da marke zamene za dolare ili funte i na taj nacin sacuvaju svoju ustedjevinu.

Mirjana Kalinic