STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Kad su onomad oborili vladu, jedan ce crnogorski poslanik reci: "Ako je drzava prezivela smenu Panica, Cosica i Avramovica, opstace i posle ove smene". Hteo nas je, valjda, obradovati i umiriti, u isti mah, vescu da ovu drzavu nista tako ne odrzava i osvezava kao (politicko) nasilje. Bice da je u pravu, iako je propustio da nas blize uputi kako ce ta drzava, koja ce opstati, izgledati.

Izmedju drzave u kojoj su smenjeni njen prvi premijer, a zatim i prvi predsednik i guverner Narodne banke i ove, danasnje, ima, ipak, neke razlike. U ono vreme, obe federalne jedinice bile su u ratu, u kojem, saglasno, nisu ucestvovale, sada su u miru, u kojem itekako ucestvuju. Pitanje je samo ko ce iz tog mira izici kao pobednik. Odlazeci u penziju, bivsi savezni premijer stavio je javnosti do znanja da ga ne smenjuju zbog onoga sto mu se javno spocitava - da je nesposoban - nego da je u tom srpsko-crnogorskom 'miru' bio neutralan, na stetu Jugoslavije. To je onaj cuveni delikt necinjenja, zbog kojeg je, kazu, propala i bivsa Jugoslavija.

Bivsi premijer propustio je da ucini za zemlju, kojom je nominalno upravljao, ono sto su od njega ocekivali oni koji njome upravljaju stvarno. @urba, s kojom se sastavlja nova vlada, navescuje da drzava, koja ce opstati, od nove vlade ocekuje znatno vise, nego, recimo, od izbora u jednoj od dve federalne jedinice. Kad se nova savezna vlada sastavi, izbori u Crnoj Gori nisu vise ni potrebni. Sve sto Crna Gora moze priloziti na oltar Jugoslavije, vec ce biti u saveznoj vladi. Vladi preostaje samo da to objavi Crnogorcima.

U toku je, ocigledno, stvaranje nove Jugoslavije. Ova 'stara' pokazala se, vec posle pet godina, nedovoljno prostranom za samovolju njenog tvorca i nedovoljno uvidjavnom prema potrebama njegovog svevlasca. Za razliku od svoga prethodnika, tvorca one druge, AVNOJ-ske Jugoslavije, koji se, strpljivo, nosio cak sa sest republika i dve pokrajine, njegov aktuelni naslednik misli da je za dobru drzavu dovoljno da postoji samo jedna republika, jedan narod i jedan vodja. Sve ostalo je moda i luksuz, koji ne prilice balkanskoj sirotinji. Sudeci prema prvim reakcijama, vlast u Crnoj Gori, koja se nada da ce biti potvrdjena na izborima, ako do njih, uopste, dodje, nema nikakve sklonosti ka unitarnoj Jugoslaviji. Nova savezna vlada, mogla bi se, vec na prvom koraku, suociti s neprijatnim saznanjem da je ne priznaju u delu drzave kojom vlada. Hoce li vlada zbog toga podneti ostavku? Nece, naravno. Ostavku na takvu Jugoslaviju podnece Crna Gora. Ali joj savezna vlada ostavku nece uvaziti i onda ce Crna Gora moci da bira: hoce li silom ostati u Jugoslaviji ili ce, silom, iz nje izici.

Drugim recima, politicko nasilje, primenjeno da se federalna Jugoslavija srusi, mora poroditi nasilje, kojim ce se unitarna Jugoslavija roditi. Tu sad vise ne pomazu nikakve nadri-babicke vestine, kao sto nisu pomogle ni da se drzavno - partijsko mrtvorodjence odrzi u zivotu. Prava babica, zvana demokratija, koja je jedino mogla poroditi zdravu Jugoslaviju, jos uvek ne stanuje u njoj. Hoce li uopste imati posla, kad se, napokon, doseli ovamo?