ZASTO RASTE STICOVANI DEVIZNI KURS

Privredi treba oko sest milijardi maraka za izmirenje stvorenih kratkorocnih obaveza prema inostranstvu i sredstva za novi uvoz, sto ce poremetiti odnose izmedju ponude i traznje deviza i neminovno usloviti dalji rast deviznog kursa, tvrdi dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Sticovani devizni kurs, relevantan za poslovanje privrede, pliva izmedju 6,7 i 6,8 dinara za marku i ne samo da se ubrzo posle devalvacije odlepio od zvanicnog, vec pokazuje i stalni uzlazni trend. Nijedno, ni drugo, ne cudi. Najpre, zato sto je sticovani kurs vec ranije bio na nivou na kojem je izvrsena devalvacija dinara, sto znaci da su cene uvozne robe bile kalkulisane prema njemu. One su, medjutim, uvecane i za razne dodatke, koji proizilaze iz toga sto su strani partneri domacim uvoznicima isporucivali robu na odlozeno placanje od 120 do 150, pa i 180 dana, a troskovi takvog finansiranja ukljuceni su u uvozne cene.

To dokazuje cinjenica da se u bilansima jugoslovenske privrede za proslu godinu (zavisno od toga koliko su preduzeca stvarno placala marku) nalazi od 24 do 40 milijardi dinara latentnih gubitaka, upravo zbog potcenjenog kursa. Inace, upozorava dr Jovan Rankovic, u samim poslovnim knjigama nalazi se i preko 20 milijardi dinara kratkorocnih obaveza prema inostranim liferantima (zbog pomenutog odlozenog placanja), za ciju isplatu u narednom periodu firmama trebaju sasvim konkretne devize. Drugim recima, traznja za devizama postoji, bice jos veca i to ne moze da ostane bez uticaja na njihovu cenu, objasnjava ovaj strucnjak.

Uzroci potresa

Sada, smatra dr Rankovic, stizu i racuni za ono sto je napravljeno u prosloj godini. Stvarni visoki gubici privrede od preko 20 milijardi dinara prouzorkovace povecanje cena zbog njihovog pokrica. Isti efekat imace i cinjenica da je lane suma za plate u privredi porasla za 55 odsto (ili za 10 milijardi dinara), sto se narocito dogodilo u poslednjem kvartalu 1997. a pocetkom ove godine snazno gura cene navise, podstice traznju za devizama i rast kursa. Tome treba dodati da uvoznici imaju svoje racune za svoje individualne zarade, sto, takodje, pokrece opsti nivo cena i podstice rast deviznog kursa. Ni malo nije slucajno da je lane oko 63.000 privatnih preduzeca bilo jedini sektor privrede bez gubitaka, (naprotiv, sa ostvarenom neto dobiti), i da je tu prema zvanicnoj statistici u prosloj godini zaposleno oko 50.000 novih radnika (u stvarnosti verovatno i vise), a dobar deo uspeha privatnog sektora lezi upravo na marzi zaradjenoj na razlici kursa i domacih cena.

Pogresni bilansi

Zbog svega toga on predvidja da ce se rast sticovanog kursa ubrzavati, a to sto je ulicna cena marke nesto niza objasnjava cinjenicom da se u tim transakcijama razmenjuju male kolicine deviza, proisteklih pre svega iz deviznih penzija i doznaka i skromnih rezervi stanovnistva. Dr Rankovic licno ne prihvata ni zvanicno objasnjenje da ce drzanje novcane mase na nivou od oko devet milijardi dinara biti presudan faktor za drzanje kursa. Ako se zna da su krajem 1997. kratkorocne obaveze privrede iznosile cak 149 milijardi dinara, onda je jasno da je na taj nacin stvorena nova novcana masa. Preduzecu je prakticno svejedno da li je dobilo kredit iz dostampanih para (koji nece vratiti), ili isporuku robe bez placanja, jer mu je u oba slucaja povecana kupovna moc. Nezgodno je to sto je lane najveci deo nedostajuceg obrtnog kapitala privrede pokriven iz inostranstva, a pomenute obaveze prema ino liferantima ce ipak morati da se plate i to devizno, zakljucuje dr Rankovic.