utorak, 19. maj 1998.

KOSOVSKA POLITICKA SCENA POSLE RAZGOVORA MILOSEVIC-RUGOVA U BEOGRADU

Pregovoraci - pod sumnjom

Adem Demaci: Rugova je odlaskom u Beograd napravio fatalnu gresku. Redzep Cosja: Sastanak bivsih komunista. Ljuljeta Pulja-Beciri: Sledi radikalizacija. Azem Vlasi: Kosovu status kakav ima Crna Gora, a kasnije pregovarati o konfederaciji. Deklaracijom “OVK" trazi - ucesce u pregovorima i preti Albancima lojalnim srpskim vlastima

Dragan Banjac

U vreme intenzivnih napora Sjedinjenih drzava, odnosno Ricarda Holbruka i Roberta Gelbarda, da, “na molbu drzavnog sekretara i predsednika" privedu albansku i srpsku stranu za sto, Kosovom su kruzile najrazlicitije price. Uostalom to se i ocekivalo, ali kao da je “opstu zbunjenost" dopunjavalo dodatno reagovanje, kako srpske tako i albanske strane o tome za koga (vise) zapravo rade Amerikanci. Islo se od toga da je Slobodan Milosevic dobio “visokokvalifikovane postare i kurire", pa do tvrdnji da srpski narod ne moze nista slomiti. Bilo je, dakako, i razmisljanja da “postari" misle pre svega o interesu SAD i da se iza svega krije nimalo povoljan ishod za uporne arhitekte arogantne srpske politike.

Potom, samo za neupucene, iznenadjenje - Rugova kod Milosevica. Jer, nisu se valjda Gelbard i Holbruk onoliko setali da bi, recimo sucelili (bez namere da se bilo ko omalovazi ili mu se umanji znacaj) Ratka Markovica i nekog Albanca s nizim rejtingom od Rugovinog. Ali tek tada je nastao problem, koji je rastao poslednjih nedelja otkako je na Kosovu sukob policije i “Oslobodilacke vojske Kosova" dobijao na znacaju i intenzitetu.

Razlaz sa Rugovom

Albanske partije odavno su u rascepu, a Demokratski savez Kosova na celu sa Ibrahimom Rugovom sve vise je po strani kod dobrog dela Albanaca. Napustili su ga neki bliski saradnici, a i neki provereni borci za albansku stvar na Kosovu koji su ostali verni svojoj ideji koji bi sada da se ujedine i stanu ispred naroda, budu mu politicki predvodnici. Pojavio se, mozda od pre mesec dana, jos jedan, trenutno najveci problem po predsednika DSK - albanska novoformirana i sve opasnija soldatija, olicena u Oslobodilackoj vojsci Kosova.

“Ja od pocetka nisam bio za takozvanu grupu G-15, s obzirom da nisam bio za Rugovu", kaze Adem Demaci, predsednik Parlamentarne partije Kosova i jedan od onih kosovskih Albanaca koji i dalje uzivaju ogroman ugled i imaju veliko postovanje. Demaci dalje kaze da ni Rugova nije bio za njega, iako ga je svojevremeno odredio za jednog od petnaest pregovaraca sa srpskim vlastima. Demaci, kako kaze, nije pristajao da sedi u takvom drustvu, predvidjajuci “ovo sto se dogodilo". On sada likuje, govoreci da je bio u pravu jer “on je u stanju da radi sam, samo iz svoje glave i - neka mu je na zdravlje. Mislim da njegov odlazak u Beograd predstavlja fatalnu gresku. On je ovim korakom iznenadio ne samo Albance (pa i Srbe), nego i ceo svet koji je poceo da jace utice na srpsku stranu u smislu popustanja. To nisu nikakvi pregovori. I sta to Rugova ima Slobi da kaze? Meni to nije jasno. Pa onaj ’okvir" Holbruka, to je samo kulturna autonomija", kaze Demaci.

Rugovi i njegovoj cetvorici (Bakali, Agani, Suroi, Nusi) Demaci cak osporava i legitimitet, jer je “prema Kacanickom ustavu" predsednik “Republike Kosova" imao obavezu da do 26. aprila, najkasnije sestog maja, konstituise Parlament Kosova, “a nakon odlaska u Beograd i pod ovakvim uslovima sada vidim da on uopste nema nameru sa saziva Skupstinu. Njegova partija je prepolovljena, on je ostao gotovo sam i podrzavaju ga mozda samo jedan krak Liberalne partije i krilo Socijaldemokratske partije Kacuse Jasari". Rugova je, po Demaciju, “ocito spreman da prihvati kulturnu autonomiju i bojim se da nas cekaju rascepi (medju Albnacima), krvoprolica i zla, jer Albanci ne mogu prihvatiti nista drugo osim samostalnog i nezavisnog Kosova".

Ko je dobio, a ko izgubio

Jos ostrije govori Redzep Cosja, koji zajedno sa Hidajetom Hisenijem ubrzano radi na konstituisanju Novog demokratskog saveza Kosova i, bogami, ujedinjenju svih albanskih politickih subjekata. Rugovin odlazak u Beograd za Cosju je odlazak “nekadasnjih albanskih komunista i njihovih naslednika kod bivseg komunistickog lidera Milosevica", dok Ljuljeta Pulja-Beciri, predsednik jednog krila Socijaldemokratske partije Kosova ovaj cin naziva - kapitulantskim:

“Simbolika ovog cina je zaista takva. Mi jesmo za dijalog , pruzili smo toliko dokaza u tom pravcu, isli u krajnost, bili veoma popustljivi vodeci pasivnu politiku, medjutim gospodin Rugova nije smeo popustiti i prihvatiti dijalog u ovom trenutku. Prihvatiti dijalog sada, kada rat na Kosovu ne jenjava i u trenutku kada srpski rezim nije ispunio nista od onoga sto je trazila Kontakt grupa i medjunarodna zajednica i prihvatiti ove razgovore bez medijatora mislim da je skandalozno", kaze Ljuljeta Pulja-Beciri. Ona misli da je pristankom da se ode u Beograd “i pod ovim uslovima" - povratak natrag. Na molbu da to objasni Pulja- Beciri je rekla da tu u stvari “znaci da se kosovsko pitanje nece resiti onako kako traze Albanci, vec se prihvata srpska formula. Cak mislim da sledi radikalizacija, cemu je Rugova svojim odlaskom kod Milosevica zapravo dao zeleno svetlo".

Azem Vlasi, pristinski advokat i jedan od kosovskih bivsih politicara najviseg ranga smatra da je sada “odnos snaga takav da nije moguce dobiti ono sto se trazi". Vlasi je, reklo bi se, zagovornik teze da bi stoga Kosovo najpre trebalo da se izbori za status slican onome koji ima Crna Gora u sadasnjoj Jugoslaviji, a potom “kad sazru uslovi", u miru, razgovara u kakvim to odnosima Kosovo hoce da ostane u Jugoslaviji. Da li je to federativni ili konfederativni status, Vlasi zasad nije siguran, ali se u ovom trenutku zalaze za kompromis, bez obzira “sta misle Albanci". “Veoma dobro znam sta misle Albanci, to isto mislim i ja, ali u ovom trenutku je najvaznije zaustaviti sukobe pa “preko prelaznog resenja u miru doci do konacnog".

“OVK izlazi na javnu scenu

Sada se javlja (i za Rugovu pogotovo, koji je sve donedavna izjavljivao kako “prikuplja informacije o njenom postojanju") “Oslobodilacka vojska Kosova" koja se jos uvek krije od javnosti, ali joj narod klice vise nego svim politicarima. Ona ce jos neko vreme svakako biti u ilegali, ali sledi i pojavljivanje na kosovskoj sceni. Najpre bi da daju svoje predstavnike u pregovarackom timu (u svojoj politickoj deklaraciji jasno su stavili do znanja da su za njih sve odluke donesene bez njihovog ucesca nistavne), a ovih dana su kosovsku javnost zbunili najnovijim proglasom kojim je ostra i krajnje neprijatna poruka odaslana Albancima lojalnim srpskoj strani. Takvi se, po pravilu i u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji naravno, nazivaju izdajnicima, proganjaju se, cak ubijaju, iako kao stvarna snaga ne predstavljaju problem od koga treba zazirati.

Na kosovskoj politickoj sceni valja stoga ocekivati da se nakon jaceg rascepa i distanciranja od DSK i Rugove (“politika necinjenja") ospori pre svega legitimitet sadasnjih pregovaraca, kojima bi se pridruzili novi, pre svih predstavnici “OVK". Ukoliko to izostane na terenu ce se stvari i dalje komplikovati, a albanski politicari ce biti razjedinjeni. Narod takodje. O onoj drugoj razjedinjenosti, srpskoalbanskoj, kao da niko vise ne govori. Ona je tu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /