ISKUSENJA I PLANOVI DRUSTVA SUDIJA SRBIJE

U protekloj godini Drustvo sudija Srbije je u vise navrata iniciralo rasprave na temu materijalnog polozaja zaposlenih u pravosudju, nedostatka zakona o sudovima i sudijama, nacina izbora sudija i neadekvatnog polozaja pravosudja de fakto podredjenog Ministarstvu pravde

“Svesni da kao sudije odlucuju o zivotu i smrti, slobodi i neslobodi, ljudskim pravima i patnjama, istini i lazi, clanovi Drustva sudija Srbije s osecanjem odgovornosti za javno poverenje koje im je ukazano utvrdjuju Kodeks sudijske etike." Sa ovakvim obrazlozenjem na nedavnoj prvoj godisnjoj skupstini Drustvo sudija Srbije usvojilo je pravila koja bi trebalo da budu deo savesti svih delilaca pravde. Iskustvo je, medjutim, pokazalo da je neophodno osnivanje esnafske organizacije ciji je cilj da zastiti slobodu i nezavisnost ove vazne i delikatne profesije. O direktnom povodu i razlozima okupljanja Justicijinih poslenika u Drustvo sudija, nacinu njegovog funkcionisanja, onome sto su za proteklu godinu ucinili i buducim planovima za nas list govori Boza Prelevic, portparol Drustva i sudija Petog opstinskog suda u Beogradu.

“Razlog osnivanja ove organizacije je odnos drzave prema sudijama sa kojima nisu bili zadovoljni." Setimo se pokusaja manipulacije sudstva na lokalnim izborima sto je samo ubrzalo konstituisanje Drustva sudija Srbije aprila 1997. godine. Sudstvo je ovde, kao i u vecini postkomunistickih drzava, bilo u inferiornom polozaju u odnosu na izvrsnu vlast a i danas se u tome malo sta izmenilo, kaze nas sagovornik.Takodje, zaposleni u pravosudju podredjeni su u odnosu na zaposlene u drugim institucijama od interesa za drzavu. Bili smo suoceni sa dve mogucnosti: napustiti sud (sto je ucinilo 700 kolega za poslednjih pet godina) ili se boriti za nasa prava, pre svega, za dostojanstvo suda i sudija.

Ali, nastavlja Prelevic, sredstva borbe su vrlo ogranicena s obzirom na nemogucnost strajka kao i zbog same pozicije sudija koji odlucujuci “u ime naroda" nemaju mnogo nacina za protest. Izmedju ostalog zbog toga je u protekloj godini Drustvo sudija Srbije je u vise navrata iniciralo rasprave na temu materijalnog polozaja zaposlenih u pravosudju, nedostatka zakona o sudovima i sudijama, nacina izbora sudija i neadekvatnog polozaja pravosudja de fakto podredjenog Ministarstvu pravde.

Za sada Drustvo sudija Srbije okuplja oko sest stotina clanova, sto je zavidna brojka, kad se uzmu u obzir sve okolnosti od pritisaka preko predsednika sudova, sopstvenog straha od svrstavanja", loseg materijalnog polozaja sudija kojima Drustvo ne moze da pritekne u pomoc jer se i njihova kasa, za sada puni, iskljucivo na osnovu malih clanarina. No, ukazuje Prelevic, posebnu tezinu Drustvu sudija Srbije, daje clanstvo sudija republickog Vrhovnog suda koji imaju nesporni kredibilitet medju svim kolegama u Srbiji.

U vezi sa aktivnostima i planovima Drustva, sagovornik “Nase Borbe" kaze da su ostvareni kontakti sa kolegama iz Australije, Kine, Italije, Francuske, Amerike kao i da je za njihov rad zainteresovano i Drustvo sudija Kanade pa ce ovih dana sudija Radmila Dicic-Dragicevic otici u posetu kanadskim kolegama i ucestvovati na planiranom seminaru o pravima deteta.

Na pitanje da li ce Ministarstvo pravde Srbije materijalno pomoci Drustvo sudija i kako ce se ova organizacija ubuduce finansirati Boza Prelevic odgovara:

“Na takav nas zahtev Ministarstvo je lakonski odgovorilo tako da niko od clanova naseg Upravnog odbora, a radi se o vrhunskim pravnicima, nije razumeo da li ce biti pomoci ili ne. Ovih dana konacno ce nam biti omoguceno da otvorimo sopstveni racun a materijalnu podrsku od Ministrstva (od sto hiljada dinara godisnje) trazili smo iskljucivo radi edukacije sudija. Pomoc Drustvu sudija Srbije nacelno i u te svrhe nudi Savet Evrope, UN i nekoliko nacionalnih udruzenja pravnika. Ponudjena je i pomoc u literaturi, tehnickoj opremi, oko izdavanja naseg lista, upucivanja na medjunarodne seminare."

Radi se, kategorican je nas sagovornik, o bezuslovnoj pomoci, bez mesanja u program rada. O svakom konkretnom vidu odlucivace Upravni odbor Drustva. Primedbu da bi ovakav vid pomoci, prema ustaljenim kvalifikacijama, mogao biti proglasen kao “strano placenistvo" odnosno ugrozavanje nezavisnosti, portparol Drustva sudija komentarise da se ta “vrsta rizika sastoji pre svega u zloupotrebi cinjenica od strane establismenta". Po mom misljenju, dodaje on, domace donacije, kako se pokazalo na primeru nasih brojnih institucija koje su na taj nacin finansirane, bukvalno su uslovljene raznim ustupcima za razliku od pomoci srodnih profesionalnih asocijacija u svetu.

B. O. Ilic