Sitnica policijske drzave

Zorica Miladinovic

U drzavi smrtno oboleloj od velikih istorijskih dogadjaja, koji se vec predugo i sistematski interpretiraju u velikom krivom ogledalu, kako bi zvanicna laz postala opsta istina, a vec uvredljiva demagogija nista drugo do susta realnost, pravo lice onoga sto se ovde naziva rezim najbolje se vidi upravo kroz jedva vidljive dogadjaje koje smo spremni da nazovemo sitnicama.

Neka ovo bude jos jedno pretenciozno novinarsko cepidlacenje:bice da ima istine u tome da je upravo mala, obicna...gotovo sasvim ljudska zajednicka poseta delagacija niskog SUP i niske Socijalisticke partije Srbije porodici policajca Sase Jovanovica, poginulog u sukobima na Kosmetu, pokazala da "nasa" policija nije narodna, vec partijska, da je "nas" rezim manje narodni, a vise policijski, te da svi mi na gomili zivimo u policijskoj drzavi.

Oni koje nazivamo rezimom su se potrudili da veliku proslavu Dana bezbednosti u Beogradu organizuju uz prilicno postovanje bontona do kojeg drze normalne, dakle nepartijske drzave. Pozvana su policija i drzavni funkcioneri dok je gensek vladajuce partije samo uputio diskretni telegram-cestitku. Politicki neopterecenim kibicerima nije preterano zasmetalo ni to sto su se medju pozvanim drzavnim funkcionerima nalazili iskljucivo oni sa viskom lojalnosti beogradskom rezimu.

Ovdasnja vlast je i pre ovog Dana ulagala veliki trud da domacoj javnosti u svakoj prilici proda manje ili vise uspesno upakovan jedan sasvim drugi organ za bubrege. Tako da su gradjani svojski ubedjivani da imaju potpuno normalnu i prilicno uspesnu vlast, kojoj je stalo do drzave i naroda, a niposto i ne samo do sebe, te je stoga morala i da izvede tenkove 9. marta, mobilise u vreme nepostojeceg rata, batina u vreme profasistickog gradjanskog protesta...

Ipak, sva propagandna opsenarstva bivaju razgolicena pred obicnom sitnicom kakva je zajednicka poseta drzavne policije i jedne partije ozaloscenoj porodici poginulog policajca.Pri tom ne pomazu ni oklonosti sto je zajednicka poseta uprilicena na drzavni praznik,ili sto su socijalisti,koji su,dakako, objektivno odgovorni za svako stradanje u vreme dok vrse vlast, tom prilikom doneli novcanu pomoc porodici i vest o zaposlenju supruge poginulog, ili sto je mozda policija dovezla predstavnika partije u okviru "pomoci na putu"...

Ono sto je definitivno ogolilo policijsku prirodu rezima jeste slicica policijskih i socijalistickih persona koje su se usudile da tog 13. maja, u privatnoj kuci poginulog policajca, uz prisustvo kamera, sede - kako bi drugacije u tom tuznom casu nego - jedni pored drugih. I izrazavaju zajednicko saucesce. Bila je to demonstracija gotovo porodicne zalosti policije i partije zbog zajednickog gubitka. Ni u jednom iskrivljenom ogledalu takva nepatvorena bliskost, iskazana krajanje prirodno,bez ikakvih pokusaja da bude sakrivena, ili zvanicnije upakovana, ne moze liciti na nesto drugo.