POVODOM PREDLOGA NOVOG ZAKONA O UNIVERZITETU

Prof. dr Dragoljub Popovic

1. Osnovno obelezje

Osnovno obelezje predloga zakona o univerzitetu, koji je srpska vlada uputila Narodnoj skupstini predstavlja ono sto se vrlo lako razabire, ukoliko se predlog procita. Taj zakonski predlog, naime, ne pociva na ideji o autonomiji univerziteta!

Skeptik ce odmah kazati kako kod nas u Srbiji autonomija univerziteta ni po sadasnjem zakonu nije blistavo uredjena, niti stoji suvise visoko. To moze biti tacno, ali je zato sasvim izvesno da ce ti nejaki izdanci autonomnog uredjenja novim predlogom - koji preti da postane zakon - biti sasvim poseceni i unisteni.

Sastavljaci predloga su ipak rec autonomija uneli u tekst. To je ucinjeno u prvome clanu predloga, gde se tvrdi kako se njime uredjuje autonomija, a zatim jos i u 5. clanu. Dok 1. clan predloga ostaje samo nacelni proglas neceg sto se docnije u tekstu ne moze naci, dotle cl. 5. predloga pominje doslovno "obrazovnu i naucnu autonomiju, u skladu s ovim zakonom".

Time je vec vrlo mnogo receno. Pojmove obrazovne i naucne autonomije ce nam verovatno objasniti zakonopisci. One istinske autonomije, one bez opisnog prideva, dakle, u zakonu nece biti, a i ova "autonomija s pridevima" stavljena je za svaki slucaj u cvrst okvir buduceg zakona.

Ostavimo se zato traganja za onim cega nema i obratimo se sustini zakonskoga predloga, koja se u velikoj meri ukazuje zaokruzenom i lako prepoznatljivom.

2. Sustina predloga

Sustina zakonskog predloga se najbolje vidi onda kad se u razmatranje uzmu odredbe o upravljanju univerzitetima i fakultetima, ciji je osnivac Republika Srbija. Takvih je kod nas ogromna vecina. Od sedam univerziteta u republici samo je jedan privatni, a od vise desetina fakulteta, koliko postoji u Srbiji, svega pet nisu drzavni.

Prema predlogu zakona, koji je pred Narodnom skupstinom, drzavni univerziteti i fakulteti u njihovom sastavu trebalo bi da budu pretvoreni u jednu vrstu narocitih odeljenja ministarstva, kojima doduse nece upravljati ministar jednog resora, nego upravo vlada u celini. Evo kako se to zamislja i predlaze.

Glave VIII i IX zakonskoga predloga posvecene su organima univerziteta i fakulteta. Organi univerziteta su rektor, upravni odbor i nadzorni odbor, dok su organi fakulteta dekan, upravni odbor i nadzorni odbor. Sve ove organizacije imenuje i razresava Vlada Republike Srbije.

Za rektora i dekana se u predlogu cita da su to poslovodni organi, upravni odbori na oba nivoa - univerzitetskom i fakultetskom - su organi upravljanja, dok se za nadzorne odbore ne kaze nista. Valjda se racuna da samo ime kazuje...

Upravni odbor donosi statut ustanove, odlucuje o koriscenju sredstava, usvaja plan i godisnji obracun. Rektor, odnosno dekan, predlaze akte koje Upravni odbor usvaja i izvrsava odluke toga tela.

Za nadzorni odbor se pak veli da vrsi nadzor nad zakonitoscu organa univerziteta, odnosno fakulteta, kao i nadzor nad poslovanjem ustanove. Ovo drugo bi, verovatno, znacilo i kontrolu celishodnosti akata, a ne samo njihove zakonitosti.

Neodoljiv je utisak da se ovakvo neobicno i nepotrebno preslikavanje organa akcionarskih drustava nije desilo slucajno. Nadzorni odbor se, naime, ukazuje izlisnim iz vise razloga. Ovo najpre stoga sto ce to telo, ako se upusti u ocenu celishodnosti akata Upravnog odbora, u samoj stvari upravljati umesto njega.

Osim toga i u Upravnom odboru ce sedeti licnosti koje uzivaju vladino poverenje, a povrh svega je u XIII glavi predloga predvidjen i upravni nadzor Ministarstva prosvete.

Zbog ovoga se moze nagadjati da ce predlagaci biti spremni da izostave odredbe o nadzornim odborima, cime bi se - po njihovoj pretpostavljenoj zamisli - stvorio izvestan utisak o "liberalizovanju" ili "umeksavanju" predloga. Takav utisak nas, ipak, ne bi smeo zavarati...

Izbori u zvanja na fakultetima ce se, po zakonu - ako ovakav tekst bude usvojen - odvijati kao cinovnicko napredovanje u sluzbi. Staresina ustanove - dekan - raspisivao bi konkurs i obrazovao komisiju za pripremu izvestaja o prijavljenim kandidatima.

Pomenuta komisija vrsi u stvari administrativni posao i referise dekanu - rogobatnog li jezika! - "o ispunjenosti uslova kandidata za izbor u zvanje". To je sve. Komisija nije ovlascena da ucini predlog za izbor, a ako bi takav predlog ipak stavila, dekan njime nije vezan. Podsetimo se na ovome mestu jos jedanput: dekana imenuje vlada.

Posto dekan u punoj diskreciji izvrsi izbor, on s izabranim zakljucuje ugovor o radu, u ime fakulteta. Za svaki slucaj - nadzora nikad dosta! - predvidjeno je i to da "izbor u zvanje i na radno mesto redovnog profesora dekan vrsi po prethodnoj saglasnosti ministra prosvete".

Sve je ovo uredjenje posledica nakaradnih shvatanja, kakva su se kod nas uvrezila, pa se katkad cuju i od dobronamernih ljudi. Kaze se, naime, da drzava finansira drzavne univerzitete i fakultete, pa onda eto, moze valjda i odredjivati kako ce se njima upravljati.

Ovakva je misao skroz pogresna, jer ne uzima u obzir poreklo budzetskih sredstava, kojima drzava finansira visoko obrazovanje. Receno je hiljadama puta, ali valja to stalno ponavljati onima koji se cine nevesti, pretvarajuci se da ne razumeju: budzetska sredstva su sredstva poreskih obveznika! Vlada ima ne samo moralnu, nego i zakonsku i ustavnu obavezu da ta sredstva usmeri prema drustvenim potrebama, koje je duzna da zadovolji. Budzetska sredstva ne pripadaju ministrima na onakav nacin na kakav sredstva Univerziteta Braca Karic pripadaju porodici koja je taj univerzitet osnovala. Bice da su se u tome pogledu zbunila nasa gospoda ministri, pa ih na tu zabunu treba podsetiti.

3. Izbor trenutka

Najzad, mozemo se zapitati, dok razmisljamo o predlogu zakona o univerzitetu, zasto bas sad? Zasto je izabran ovaj trenutak?

Iz prelaznih i zavrsnih odredaba zakonskoga predloga proizlazi da bi citav posao golemog preobrazaja na univerzitetima i fakultetima trebalo obaviti za vreme jednog semestralnog raspusta. Reklo bi se ipak, da ovo nije jedini razlog. Prilike u srpskom drustvu navode na sire razmisljanje. Nalazimo se na pocetku teskog, neizvesnog i svakako komplikovanog procesa pregovora s albanskom zajednicom. Zato je - fudbalskim jezikom kazano - potrebno razvuci igru u sirinu. To se postize umnozavanjem kriznih tacaka. Obaranje savezne vlade, podizanje politicke temperature u Crnoj Gori, pritisak na sredstva obavestavanja, pa i ovaj najnoviji - pritisak na akademsku zajednicu, sve su to delovi istog mozaika i primena iste tehnike, sadrzane u devizi "pritisni da bi ucutkao". Da li se oni koji se u ovako nesto upustaju ikad zapitaju sta ce biti ako eksplodira?

(Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu)