Radoja Kontica ruse oni koji su ga godinama favorizovali

Nakon rata, sankcija i petnaestocifrene infalcije, savezni premijer je ponovo izabran na istu funkciju, da bi danas bio zrtva odmeravanja snaga izmedji podgorickog i beogradskg rezima

Jasna Kesic

Savezni premijer dr Radoje Kontic je do pre samo nekoliko dana izgledao nezamenljiv i cinilo se da ce trajati onoliko koliko i sam Slobodan Milosevic. No, na njegovu nesrecu, karte su se slozile tako da savezni parlament u ponedeljak 18. maja treba da glasa o poverenju njemu i samim tim njegovom kabinetu. Na politickoj sceni je ocigledno odmeravanje snaga izmedju crnogorske vlasti, tj Mila Djukanovica i Milosevicevog beogradskog rezima.

Sa premijerove tacke gledista u pitanju je sigurno velika nepravda, jer njegovu smenu traze oni za koje je mnogo ucinio ne mesajuci se previse u svoje nedleznosti vodjenja unutrasnje i spoljne politike. Pored njega je Milosevic mogao da radi sta god i kako god hoce. Iako po saveznom ustavu prvi ministar ima najveca politicka ovlascenja u zemlji, Kontic je uvek bio u senci i verovatno ce ostati upamcen kao krivac za sve promasaje Milosevicevog rezima.

Od samog pocetka u trecoj Jugoslaviji, od 2. marta 1993. kada je prvi put izbran za predsednika Savezne vlade, dr Kontic je prihvatio inferioran polozaj i svoj i svojih ministara. Ima li slikovitijeg dokaza za to od onoga kada je pre dva meseca na novinarsko pitanje da prokomentarise situaciju na Kosovu odgovorio: "Ni za zivu glavu".

Za njegovo ime ostace vezan najgori period koji su ljudi sa prostora skracene Jugoslavije preziveli (i jos uvek zive) od Drugog svetskog rata. Izgleda da se u svemu onome sto se dogadjalo u poslednjih pet godina on nije snalazio bas najbolje. O tome svedoce i njegovi istina dosta retki nastupi u javnosti, ali ipak dovoljni da se vidi da nije umeo dobro da proceni situacije. Tako je prilikom svog prvog izbora ocenio da ce 1993. "biti prelomna godina u raspletu krize". Umesto prelomne, ta godina je bila pogubna sa inflacijom kakvu svet do tada nije poznavao i ciji iznos niko nije znao da procita jer se pisao sa 15 cifara. A u septembru te 1993, kad se ona vec merila stotinama hiljada procenata mesecno, dr Kntic je rekao da je "talas hiperinflacije presecen". Nako toga inflacija je pocela da belezi milionske iznose mesecno.

Negde u isto vreme savezni premijer je izjavio i da "ekonomski kolaps pred kojim se nalazi Jugoslavija nije posledica njenog navodnog angazovanja u ratu u BIH, vec nepravednih sankcija". Koliko je bio privrzen beogradskom rezimu mozda najbolje pokazuju njegove reci iz januara 1994, u vreme najvece inflacije koja je tog meseca iznosila oko 330 miliona procenata, da "SPS nije kriv ni za sankcije, ni za inflaciju". Da li je time hteo da kaze da je Savezna vlada vodila ekonomsku politiku i da preuzme odgovornsot na sebe? Ako je tako, onda je potpredsednik Vlade Crne Gore dao dobru ocenu njegovog ekonomskog umeca povodom poslednje devalvacije: "Kod Kontica u dijapazonu ekonomskih mjera postoje samo inflacija i devalvacija".

Kako se u svom prvom mandatu pokazao kao jedan od najcvrscih stubova Milosevicevog rezima, dr Kontic je 1997. predlozen da ponovo bude savezni premijer. Njegov drugi izbor je nedvosmisleno pokazao da u narednim godinama "politike kontinuiteta" nece nista da se menja, da reformi nece biti, a samim tim ni boljeg zivota. Zato nikoga nije uzbudila njegova izjava data nakon izbora da "zeli da od SRJ napravi demokratsku pravnu drzavu sa otvorenom trzisnom privredom". Cak i ako je to stvarno zeleo, samo naivni su mogli poverovati da to moze i da ostvari.

Cepanje vladajuceg DPS CG prosle godine, Milosevicevo nepriznavanje Djukanovica kao predsednika Crne Gore i stalno povecavanje napetosti izmedju Podgorice i Beograda, doveli su dr Kontica u siutaciju iz koje cak ni on, koji je celu politicku karijeru izgradio na nezameranju, nece moci lako da se izvuce. NJegov pokusaj da se ni ovaj put ne mesa nije urodio plodom i kada je Djukanoviceva vlast to pocela javno da mu zamera, on je odgovorio da je "nastojao da Saveznu vladu sacuva od mogucih politizacija onog sto se odvija u Crnoj Gori". Da se stvarno "nije mesao" govori i to sto je odluku o devalvaciji dinara Savezna vlada donela bez saglasnosti crnogorske vlade i sto ni pored upornog insistiranja crnogorske vlade nije hteo da smeni dovjicu ministara iz te republike - Pavla Bulatovica i Zorana Knezevica. Zato ce njih dvojica sad pokusati da smene njega.

I pored nesporene privrzenosti, dr Kontic je uradio i neke stvari koje Milosevic izgleda ne moze da mu oprosti: nije pristao da uvede vanredno stanje sredinom januara kada su Momir Bulatovic i njegove pristalice bezuspesno pokusali da izvedu puc u Crnoj Gori, a odmah zatim je otisao na inaugurciju Mila Djukanovica na Cetinje. Za sve to vreme nije naucio, a mogao je na primerima Milana Panica, Dobrice Cosica, Dragoslava Avramovica i mnogo sitnijih riba, da Milosevic drzi samo one koji su mu lojalni bez granice i bez izuzetka. To izgleda jos nije shvatio ni Momir Bulatovic.

Tako u ovom teatru apsurda sada imamo jos jedan apsurd: Kontica ruse oni koji su ga godinama favorizovali i za koje je mnogo ucinio, a brane ga cak "na granici ustavnosti" oni koji mu mnogo zameraju i koji su obecavali da ce ga rusiti nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 31. maja. Ishod ove tragikomicne price bice poznat vec u ponedeljak.