Ekonomska politika bez Savezne vlade

Ako Kontakt grupa i ukine nove sankcije SRJ, otvaranje nove krize unutar zemlje ojacace unutrasnje sankcije i produzice agoniju ovog posrnulog privrednog i politickog sistema

Bojana Jager

Savezni premijer Radoje Kontic je, verovatno, taman pomislio da je dobro odradio jos jedan posao. Najpre je politicki osudio nove sankcije kao kontraproduktivan pritisak, zatim se optimisticki ponadao da one nece tako dugo trajati kao prethodne, i najzad je cvrsto obecao nemoguce - da se ciljevi ovogodisnje ekonomske politike, bez obzira na izmenjene okolnosti, nece promeniti. To je trebalo da znaci da ce privreda izvoziti u one zemlje koje “hoce s nama pojacano da saradjuju", da toboze nece biti inflacije, da ce dinar ostati stabilan, standard neokrnjen i da ce se Vlada satrti od rada na ekonomskim i strukturnim reformama. Prakticno samo dan nakon toga poslanici partije Momira Bulatovica u saveznom parlamentu podnose inicijativu za Konticevu smenu, a obrazlozenje je tragikomicno - Savezna vlada i sam Kontic zakazali su upravo na reformskom planu. Potpuno je jasno da ni do sada reformska opredeljenja nisu zavisila od Savezne vlade i njene izvrsne vlasti, vec od volje partijskih centara moci u federalnim jedinicama i od toga sto je srpski centar pomeren na savezni nivo, s kojeg jos uvek bezuspesno pokusava da disciplinuje aktuelnu crnogorsku vlast.

Nije dakle nemogucnost reformi pod dodatnim sankcijama Kontakt grupe uplasila rezim. Nije nikoga preterano zabolela glava sto je prosle godine kroz 18 milijardi dinara novih gubitaka istopljen jos jedan deo drustvenog kapitala, a njegova vrednost svedena tek na neke 22 milijarde maraka, sto banke i preduzeca ubrzano propadaju finansijski i tehnoloski, sto umesto stranih investicija ima najvise samo velikih obecanja, sto i bez sankcija domaca privreda sve manje ima sta da izveze i proda po pristojnoj ceni, sto i nezaposleni i veliki broj kvazizaposlenih nema nikakvu perspektivu i slicno.

Najveci uticaj je imala cinjenica da bez dodatnog kapitala, kakav je lane bio obezbedjen prodajom “Telekoma", jednostavno ne bi mogla da se odrzi ni takva imitacija zivota, jer ne bi imao cime da se pokrije platni deficit, niti da se osigura za potrosnju u zemlji dodatnih 15 odsto drustvenog proizvoda iznad realnih mogucnosti. Vec u aprilu, dakle nakon devalvacije dinara, a pre nego sto su nove sankcije Kontakt grupe uopste stupile na snagu, vrednost izvoza u odnosu na prethodni mesec smanjena je skoro za 30 odsto (sa 238 na samo 168 miliona dolara), dok je uvoz smanjen za 27 odsto (ili sa 368 na 268 miliona dolara). Manji uvoz znaci manju proizvodnju i izvoz, to ujedno znaci i drastican pad standarda i velike budzetske probleme, ovo opet vodi u dostampavanje para i u inflaciju - a sve to je jako nezgodno u vreme kosovske krize (koja, takodje, ima sasvim konkretnu visoku materijalnu cenu, a ne samo politicku) i u vreme kada Milosevic pokusava da povrati uticaj nad crnogorskim prostorom.

Saznanje da ovaj privredni i drzavni mehanizam jednostavno ne moze da funkcionise bez dodatne jedne do jedne i po milijarde dolara u ovoj godini i da ce tesno biti pre svega Srbiji, mozda je i najvise doprinelo da se posle zabrane direktnih stranih investicija u SRJ (dakle posle objave da tih dodatnih inostranih para nece biti) obecaju razgovori izmedju Milosevica i Rugove. (Uz to prirodno ide i pokusaj da se kadrovski redizajnira i sastav saveznih organa). Jer, kako rece ekonomista iz Podgorice Nebojsa Medojevic, pretnje srpskih politicara i bankara da ce sve firme, koje su iznele novac u inostranstvo da bi s tajnih racuna finansirale deficit u platnom bilansu, biti naterane da devize vrate u zemlju, mogu da plase samo preduzeca i kadrove iz srpskog politickog establismenta, a postoje i drugi “jaki igraci".

Posto je svet vec izabrao ko su na ovim prostorima dobri, a ko losi momci, u zavisnosti od pobednika na crnogorskim izborima, moguce su barem dve stvari - da zajedno sa simpatijama u Crnu Goru ubuduce jace pocure kapital, krediti i investicije, ili da se “jedinstvena" SRJ jedinstveno prepusti krckanju u sopstvenom sosu u svom budzaku Evrope.