Kraj Konticevog terora

Dokazano je da je godinama Radoje Kontic bio najmocnija licnost ove zemlje - radeci iz ilegale, skriven iza tzv. funkcije saveznog premijera, ovaj vispreni i visoki Crnogorac uspeo je da svojom gvozdenom sakom vlada Jugoslavijom koju je iz sitnosopstvenickih interesa gurnuo u rat, izazvao inflaciju, naoruzao policiju, oslabio vojsku, odbio da ode u Dejton i tamo potpise mir nego je, da se Vlasi ne sete, tamo poslao Slobodana Milosevica koji od 1987. nije mogao da mu se suprotstavi...

Referendum se zvase? Secate li se da je 23. aprila glasacka mesta po samouslugama, Mesnim zajednicama/ prosirenim porodicama, pecenjarama, palacinkarnicama, vodoinstalaterskim radnjama i lokalnim birtijama pohodilo nekoliko miliona omamljenih glasaca kojima je preko medicinskih radnika iz RTS klinike "Dnevnik" sve lepo objasnjeno: udjete u najblizu semenkarnicu, od prvog Albanca zatrazite referendumski listic, zamolite Albanca da vas drzi za ruku dok zaokruzujete istorijsko "njet", ubacite listic u albansko kece, vratite se kuci, izadjete na balkon i punim plucima udahnete vaskoliku istinu da su "ne" rekli Voja, Sloba, Vuk i Mira, gledate a na vidiku nijednog inostranog posrednika, sve je to, javljaju vam licno sa ekrana, nase unutrasnje pitanje koje cemo resiti kad na vrbi rodi grozdje.

Secate li se kerozinskog trijumfa Dragana Tomica koji se u cenu bezina kleo da nijedan diplomatski spijun nece vise nogom ugaziti u svetu srpsku naftu na Kosovu, pamtite li telegrame podrske onom doktoru Bojicu iz J. levice koji je tvrdio da nam je nacionalni zadatak da celom svetu objasnimo kako "pravda ponekad spava, ali je vecito budna", da li vam je u svesti utisnut TV "Dnevnik" od 23. aprila uvece koji je trajao sedam i po sati, jer smo pod alkoholnom pretnjom morali da saslusamo svakog od onih zombi- gradjana koji su pred RTS-kamerom hteli da nas uvere zbog cega je suuuper sto smo rekli "ne", mi se necemo saginjati, zrelo je, nece nama po Kosovu vrsljati stranci koji ne govore albanski, bas je super sto smo onu stvar izvukli i uperili na medjunarodnu zajednicu, nismo mi banana republika, Srbijom nece upravljati ruka Ricarda Holbruka... Eh, slatke uspomene!

Dvadeset dana docnije, nista se nije promenilo: jeste, bio nam je u poseti izvesni Ricard Holbruk i onaj njegov ljubavnik Gelbart, jeste, bili su na kafi kod Naseg Mudrog Predsednika Slobodana Milosevica koji im je odsecno - kako samo Tanjug ume - objasnio neke cinjenice zivota, da se rezultati Referenduma ne mogu ponistiti, da Srbija sama odlucuje hoce li odluciti da odluci da Kosovo bude podvuceno cirilicom, jeste, bili su bahati Amerikanci jos jednom porazeni u Bijelom dvoru, u ocajanju su krenuli za Pristinu, jeste, tamo su razgovarali s pripadnicima Albanske Nacionalne Manjine Koja Je U Vecini, ali su ih i odatle izbacili preko Prokletija, onda su peske krenuli za Tiranu a odatle, sasvim iscrpljeni, autostopom se vratili u Beograd gde ih je cekalo neprijatno iznenadjenje. Predsednik Milosevic, sasvim samostalno, bez ikakvog pritiska, licno on, potpuno alone, hladnokrvno a drzavnicki mudro, oprezno i hrabro, lucidno, s vizijom, bez konsultacije s Radojem Konticem, uz podrsku svoje porodice i Radio-Kosave, strategijski mocno - povukao je potez koji je u mat poziciju stavio sve omalene pripadnike albanske nacionalne manjine koji po najmanjinskijim standardima uzivaju najmaksimalniju policijsku zastitu: postujuci kao zenicu oka svog hrabre rezultate opstenarodnog Referenduma, zauvek nas Predsednik pozvao je na otvoren, prijateljski, srdacan i muski razgovor Ibrahima Rugovu koji je godinama spremao svoj najsvecaniji sal za ulazak u Beli dvor.

S televizije su nam hitro objasnili: eto, Predsednik Milosevic razgovarace s tom osobom bez posrednika, Predsednik Milosevic i ta osoba sedece na kaucu, Predsednik Milosevic ce mozda zamoliti tu osobu da mu pozajmi sal, da vidi kako mu stoji; eto, Predsednik Milosevic i ta osoba sve ce se na licu kauca dogovoriti, svima je poznato da je Predsednik Milosevic uvek spreman za dogovore, eto, zar se Predsednik Milosevic nije dogovorio sa Momirom Bulatovicem glede nesrecnog Radoja - pa, jebi ga, ako je Predsednik Milosevic uspeo da izadje na kraj s tako zilavim i bahatim pregovaracem kao sto je tvrdoglavi Momir, nema nikakvog razloga da ne nadje na kaucu zajednicki jezik sa tom osobom, jos ako se sloze oko neporecive cinjenice da je za tzv. situaciju na Kosovu i nepravedne a nezasluzene i posebno nicim izazvane sankcije kriv onaj slepac Kontic... eto najveceg udarca Novom Svetskom Poretku koji je seirio nad nasim problemima, igrajuci samo na jednu kartu: na rahmetli saveznog premijera Radoja Kontica. Isti je, tek se danas saznalo, decenijama tajno sluzio medjunarodnoj zajednici, grubo se salio s profilom Zivadina Jovanovica (koji ima nezgodan obicaj da se strancima predstavlja kao ministar inostranih poslova), hvalio Momira a Milu dahtao u telefonsku slusalicu, nije sprecio dolazak Holbruka u Beograd, dozvolio da nas izbace iz OEBS-a, nije nista ucinio da postanemo Ugledna Predsedavajuca Drzava u Savetu bezbednosti, nije u Ujedinjenim nacijama pokrenuo postupak za sankcije protiv Amerike i Vijetnama, bez razloga je kritikovao druga Rugovu tvrdeci da je separatista - a drug Ibrahim nije separatista, ne bi valjda Predsednik Milosevic razgovarao s nosiocima separatistickih seksualnih tendencija!

Otkriveno je da je Radoje, ne konsultujuci Predsednika Milosevica, devalvirao nasu opasno konvertibilnu valutu i tako izvrsio delo podrivanja deviznog sistema zemlje po clanu 114 o neprijateljskoj propagandi protiv oblika frizure predsednikove supruge; na videlo su isplivala ljubavna pisma koja je Kontic, preko Zorana Lilica, slao drugarici Markovic i u kojima je na vrlo perfidan nacin izrazavao svoje simpatije za erotske ciljeve Jugoslovenske levice; konacno, dokazano je da je godinama, u stvari, Radoje Kontic bio najmocnija licnost ove zemlje - radeci iz ilegale, u dubokoj hladovini, skriven iza tzv. funkcije saveznog premijera koja mu je sluzila kao cover, ovaj vispreni i visoki Crnogorac crnogorsko-srpskog podrijetla, odrastao u radnickoj porodici i od malih nogu zadojen bratstvom & jedinstvom a narocito marksizmom uspeo je da svojom gvozdenom sakom vlada Jugoslavijom koju je iz sitnosopstvenickih interesa gurnuo u rat, izazvao inflaciju, naoruzao policiju, oslabio vojsku, odbio da ode u Dejton i tamo potpise mir nego je, da se Vlasi ne sete, tamo poslao Slobodana Milosevica koji od 1987. nije mogao da mu se suprotstavi. Danas, kad je Konticevom teroru dosao kraj, Srbija moze da odahne: sve dok Ibrahim i Slobodan leze na kaucu, pokriveni salom, za ovu zemlju ima nade! Dole Radoje!