Preporod peckog privatnika

Bogoljub Karic je jedan od vrlo retkih Jugoslovena koji, po sopstvenom kazivanju, cesto pije kafu i doruckuje sa Slobodanom Milosevicem.

U toj cinjenici bi, smatraju nesluzbeni biografi ove pecke porodice, trebalo traziti najpriblizniju meru rama za sliku o, cak i za svetske prilike, uspesnom razvoju Kompanije “Braca Karic", porodicne imperije na cijem celu je ovaj biznismen sa oreolom “najbogatijeg Srbina"

Velimir Ilic

Nedavna svecanost koju je u beogradskom Narodnom pozoristu rezirala Fondacija “Braca Karic" dodelujuci nagrade za zivotna dela uglednim Jugoslovenima, jos jednom je skrenula paznju javnosti na “fenomen Karica", porodice nedokucivih mogucnosti u zemlji poput Srbije. Medijska slika o braci Karic prve konture pocela je da dobija 1983. godine posle nekoliko tekstova u “Borbi" i NIN-u koji su najavljivali “cudo iz Peci". Kao jedan od tada retko uspesnih privatnika Bogoljub Karic, njegova tri brata i sestra, potom su iz dana u dan vrlo vesto osvajali jednu po jednu stepenicu na putu samoupravnog socijalistickog kapitalizma. Danasnju imovinu kompanije “Braca Karic" u Jugoslaviji procenju na vise od 200 miliona dolara a u pojedinim inostranim krugovima skloni su tvrdnji da se bogatstvo Karica u zemlji i svetu, ukljucujuci fabrike na istoku, tri srednjovekovna zamka u Engleskoj i jos sto-sta, meri cifrom od milijardu dolara.

Bogoljub Karic je jedan od vrlo retkih Jugoslovena koji, po sopstvenom kazivanju, cesto pije kafu i doruckuje sa Slobodanom Milosevicem. U toj cinjenici bi, smatraju nesluzbeni biografi ove pecke porodice, trebalo traziti najpriblizniju meru rama za sliku o, cak i za svetske prilike uspesnom, razvoju Kompanije “Braca Karic", porodicne imperije na cijem celu je ovaj biznismen sa oreolom “najbogatijeg Srbina".

Oni koji su skloni izrugivanju i zavisti, Bogoljuba Karica u stampi cesto nazivaju “peckim harmonikasem" aludirajuci na njegov pocetak sa bracom i sestrom u porodicnoj grupi “Plave zvezde". Medjutim, na fotografijama iz tog doba lepo se vidi da je Bogoljub bio bas-gitarista a po mnogim prisecanjima i taj period zivota bio je ekonomski prilicno uspesan. Instrumente su potom Karici zamenili malom radionicom u svojoj garazi proizvodeci znacke i priveske, kasnije je usledio pogon metaloprerade i poljoprivrednih alatki za koji je, kao prvo privatno preduzece u tadasnjoj Jugoslaviji, dobijen kredit Medjunarodne banke za razvoj. Niko u to doba nije pretpostavio da ce Bogoljub Karic biti, recimo, jedini Jugosloven na proslavi 5o. rodjendana Bila Klintona, jos manje da ce imati tri neformalna susreta sa predsednikom SAD.

I tada, a narocito danas, celoj prici posebnu boju davao je detalj da su Bogoljub i braca zapoceli posao “mesovitim" kapitalom, sa kosovskim Albancem Ruzdijem Ferizijuom koji je, delom novcem a delom idejama, ucestvovao u otvaranju prvobitnih peckih pogona brace Karic. Tada mnogo vise politicki nego ekonomski bitan momenat suzivota, bratstva i jedinstva, Bogoljub Karic je umeo da saopsti novinarima i dopunskim objasnjenjem o svom poimanju nacionalnog u ekonomiji: “Ja to uopste ne gledam, uzimam samo one koji hoce da rade". Razvojem svojih preduzeca nije propustao ni jednu priliku da novinarima i politicarima naglasi svoju spremnost i doprinos sprecavanju iseljavanja Srba i Crnogoraca sto je rezultiralo naklonoscu vlasti i na Kosovu i u Beogradu. Neke od tih izjava kasnije su mnogim medijskim egzekutorima rezima posluzile za pogromaske komentare, posebno u vreme kad je javnost brujala o Bogoljubu Karicu kao kandidatu za novog Slobodana Milosevica na celu Srbije. Posle Kariceve izjave listu “Koha ditore" da bi za njega glasalo 70 do 80 odsto Albanaca “Politikin" dopisnik iz Pristine udario je u tanane nacionalne zice: “Ono sto je uradio za Srbe i Crnogorce i za svoj rodni grad Pec nikad nije uradio do kraja... Bogoljub Karic bi mogao da pomogne drzavi kad bi vratio novac koji mu je ova drzava dala da zapocne svoj uspon".

U kosovskim nemirima krajem osamdesetih kamenovana je i kuca Karica u Peci a Bogoljub, kao frontmen porodice, izjavio je: “Plase mecku resetom. Nema te sile koja nas moze uplasiti i oterati sa Kosova i Metohije". Pricao je potom i da mu je tadasnji clan CK SKJ Ali Sukrija rekao: “Bogoljube, nemoj slucajno da razocaras svog Aliju. Niko ne sme da pokoleba Karice... da ni slucajno niste pomisli da se selite". Medjutim, lepe reci nisu zadugo odjekivale i vec sredinom 1989. “Braca Karic" polako sele svoje poslove u Beograd a zatim, iz dana u dan, i clanovi porodice Karic postaju Beogradjani. U pocetku, Bogoljub je stanovao u apartmanu hotela “Moskva" da bi se nesto kasnije preselio u vilu na Dedinju gde i danas zivi. Od tog vremena mu u krugovima njegovih neistomisljenika i kriticara, ma koliko to prevazilazilo granice ljudske zavisti, pripisuju da “leci kompleks provincijalca" potkrepljujuci traceve i komentare pricama o kupovini sluzbenog “rols rojsa", po jednog klavira za svih sedam stanova kupljenih u Novom Beogradu, klavira za dedinjsku vilu...

Bilo kako bilo, kapital Karica se vremenom umnozavao, za mnoge neshvatljivim i neobjasnjivim trendom, nalik geometrijskoj progresiji. Tacan broj preduzeca-cerki Kompanije u zemlji i inostranstvu, a jos manje obim investicija i kapitala, nije bas moguce utvrditi ni na Internet adresi BK grupe pa kao jedini izvor podataka sluze novinski clanci, procene i retke napabircene izjave zvanicnika kompanije. Tako, prema pisanju “Politike" Karici imaju vise od 24 preduzeca na Zapadu i 17 na Istoku dok se nezvanicno navodi da Kompanija cak 96 odsto profita ostvaruje u svetu a samo oko cetiri odsto u Jugoslaviji a pri tom oko 70 odsto poslova cini - trgovina. Licitira se i sa 17 preduzeca samo u Rusiji, mesovitom bankom u Moskvi, bankom u Zenevi, postrojenjima u Kini i Indiji, fabrikama u Kazahstanu, Uzbekistanu i Ukrajini te brojnim firmama u Engleskoj, Kanadi i Americi.

Nije mali broj Srba i Jugoslovena koji uspeh Bogoljuba Karica i familije pripisuju bliskim vezama sa politickim i ekonomskim vrhom Srbije i Jugoslavije nalazeci uporiste za tvrdnje da ekspanzija Karica pocinje upravo sa famoznim Zajmom za preporod Srbije. Bogoljub Karic je, istina, takve tvrdnje u vise navrata kategoricno demantovao pri svakom pokusaju insinuacija da je vestom manipulacijom i investicijama drustveni kapital pretvarao u privatno bogatstvo. Medjutim, najmanje nekoliko cinjenica ukazuje na nespornu bliskost Bogoljuba Karica ovdasnjim centrima moci. Jedna od njih je i veoma unosan posao sa telekomunikacijama, monopolom koji za sebe uglavnom ekskluzivno obezbedjuje drzava. Tirazni kanadski “Glob end mejl" procenio je pre nekoliko meseci da je Kompanija BK “u godinama vladavine Slobodana Milosevica ostvarila prihod od oko 3,5 milijarde dolara".

Za Bogoljuba Karica, kako je sam jednom prilikom rekao, “nema neresivih rebusa". Njegova nesumnjiva finansijska moc otvorila mu je mnoga vrata ali je neka, manirom pragmaticara na duge staze, i sam otvarao. Bliskost sa familijom Milosevic je, recimo, u pojedinim situacijama toliko transparentna da bi se olako mogla smatrati samo pukim dobrosusedskim odnosima jer Milosevic na Dedinju ima i mnoge druge komsije pa kafenisanje nije bas uobicajena stvar (“Mi smo prve komsije i to je sasvim normalno, bilo bi nenormalno da je drugacije", B.Karic, NIN,2.2.1996). Uostalom, posle brojnih tekstova u stampi da “Braca Karic" finansiraju dnevnicko-socioloske poduhvate Miloseviceve supruge, Bogoljub Karic je i javno obznanio da je on “glavni promoter Mire Markovic u svetu" pa cak i da su, u odvojenim seansama, bili kod nekog indijskog proroka tokom jedne od njenih promocija u ovoj zemlji.

Javnost je, ipak, pocetkom 1997. uveliko bila zbunjena kada je Bogoljub Karic saaopstio da ce se kandidovati za predsednika Srbije. Za mnoge je bilo logicno da se Karic, kako to i u svetu biva, okurazen svojom finansijskom zaledjinom odlucio da pribavi sebi i politicku moc. Utoliko pre sto je vec tada imao mogucnost i ozbiljne medijske podrske, prvenstveno u etru repetitorima prilicno razgranate BKTV, ali i u svom “Intervjuu" i magazinu “Profil" . Pojavu dnevnog lista “Gradjanin" na celu sa Aleksandrom Tijanicem , “utemeljivacem programske seme BKTV", mnogi su povezivali sa razvijanjem medijske infrastrukture koja bi podrzavala Karicevu predsednicku kampanju. Beogradski tabloidi tada su cak plasirali vest “iz dobro obavestenih izvora" da je Bogoljub Karic, navodno, izjavio kako su ga Tijanic i Dusan Mitevic nagovorili da se kandiduje a to njemu, zapravo, ne bi ni palo na pamet. Jedna od tema zute ali i ostale stampe bila je i spekulacija da Karic osniva i finansira Socijaldemokratiju kao partiju koja bi mu dodatno overila politicki legitimitet

Ta polupoliticka epizoda u zivotu Bogoljuba Karica je, bar u pocetku, vise licila na ozbiljne namere nego li na avanturu kako se kasnije ispostavilo. Za mnoge je jedini upecatljiv utisak iz predigre neostvarene predsednicke kampanje bilo kumstvo u Zooloskom vrtu kada je jedno mladunce kamile dobilo ime Bogoljub a “Vrt dobre nade" prigodan novcani prilog. Sve je, naravno, bilo obilato propraceno na BKTV.Ipak, mnogi spekulanti nisu propustili priliku da Karicev nesudjeni pohod na predsednicku fotelju prokomentarisu kao “jos jedan u nizu dogovora sa Milosevicem kako bi se uspostavila politicko- ekonomska ravnotaza i preraspodela novca i moci". Ako nista drugo, narod je dobio zabavu vise a Bogoljub Karic, kako sam kaze, izgubio “desetinu miliona maraka" zbog cuvene izjave “Vasington postu" da je Miloseviceva politika “glupa i kontraproduktivna". Tada je malo falilo i da BKTV spadne na gledanost u sirem podrucju Novog Beograda jer je Miloseviceva masinerija, uz razradjenu podrsku u bliskim mu medijima, pocela da radi punim gasom, dovodeci u pitanje i “Karic banku" i mnoge druge isntitucije koje cine mozaik Kompanije. Bogoljub Karic nije se bogzna koliko ni trudio da na politickom nebu uzleti dovoljno visoko a da se posle ne bi mogao bezbedno prizemljiti sto je kasniji sled dogadjaja i potvrdio. Stvari su legle na svoje mesto a Mira Markovic, je nedavno, kao najuglednija zvanica Fondacije “Braca Karic", sela tik do Bogoljuba Karica u Narodnom pozoristu. Komsijsku kafu, politika, ocigledno nije uspela da zamuti.

Pomenuta 1997. godina u zivotu Bogoljuba Karica znacajna je i po jednom, kako je to u stampi predstavljeno, bizarnom detalju - proglasen je “covekom ‘97 godine" po oceni Americkog biografskog instituta. Kao dokaz bizarnosti tabloidi su objavili podatak da receni institut moze maltene svakom na kugli zemaljskoj overiti takvu povelju ako uplati 195 odnosno 295 dolara u slucaju da “covek godine" zeli i ram od finske brezovine pride.

Ipak, mnogo veci publicitet Bogoljub Karic dobio je januara 1993. godine kada mu je u SANU urucena povelja o clanstvu u Ukrajinskoj akademiji nauka. Zli jezici ni tada nisu propustili priliku da akademsku titulu proglase - kupovinom, karakterisuci istim recnikom i akademsko zvanje koje je u Rusiji stekla sociolog Mira Markovic.

Kao licnost koju bogatsvo cini javnom do traca, Bogoljub Karic je postao i meta astrologa. Ako je verovati zvezdama, jos 1991. su mu predvideli sunovrat bude li se bavio politikom.To je - mozda poslusavsi ih - bar za sada, izbegao odustajuci od kandidature za predsednika Srbije. Polozaj zvezda mu, istovremeno, “ukazuje na osecaj za trgovinu, smisao za realno i moguce". U politici, medjutim, realno i moguce ne zavise samo od novca ali je s novcem mnogo toga moguce pretvoriti u realno. Bogoljub Karic ima tek 44 godine i realno je - bogat.